Kazne zbog korone: Običnim ljudima zatvor, fudbaleru Joviću karantin

Advokat Ivan Bajazit, u razgovoru za portal Nova.rs, ističe da podržava drastične mere koje je Vlada Srbije donela u cilju suzbijanja koronavirusa na našoj teritoriji."Prema zakonu, odnosno članu 249., sve one koji ne postupaju po zdravstvenim propisima za vreme pandemije, pa usled toga dođe do daljeg širenja ili prenošenja zaraze, čeka kazna zatvora od 15 dana do tri godine. Pod ovo delo spada i kršenje mere zabrane kretanja tokom policijskog časa, ali i kršenje samoizolacije. Smatram da za ova dela adekvatne kazne, jer je u pitanju zdravlje ljudi. Ljudi moraju ozbiljno da shvate trenutnu situaciju, prosto, nema demokratije u vanrednom stanju. Ovde je reč o nevidljivom neprijatelju i treba da se učine svi koraci neophodni da se izborimo sa njim, uz što manju štetu i gubitak", kaže za naš portal advokat.

Vlada je već propisala uredbom kaznu do 150.000 dinara za sve one koji ne postupaju po zdravstvenim propisima za vreme pandemije. Ipak, advokat Bajazit se pita kako će se na ova dela gledati nakon što situacija ponovo bude "pod kontrolom"."I tokom ratnog stanja 1999., usled NATO bombardovanja, kao i vanrednog 2003. godine za vreme ubistva premijera Zorana Đinđića imali smo specifične situacije. Tada se hitno postupalo po delima specifičnim za te situacije, ali se nakon stabilizacije stanja, drugačije gledalo na njih. Mislim da će tako biti i u ovom slučaju, kada prođe pandemija, verovatno će sudovi blagonaklonije gledati na izvršioce ovih dela, izricati blaže kazne, puštati ih iz pritvora", kaže Bajazit.Ipak, pravnik navodi i da je veći problem u svemu ovome što se nekima "gleda kroz prste"."Znate, ne možete da neke koje krše samoizolaciju strpate u zatvor, dok druge, poput onog fudbalera Luke Jovića, stavite u karantin i nikom ništa! Zakon je isti za sve, ako običan građanin ide u zatvor, onda bi trebalo i Jović, bez obzira što je javna ličnost", dodaje advokat.

Novčane kazne na rate

Sudovi širom Srbije u proteklom periodu rade po ubrzanoj proceduri što se tiče dela specifičnih za pandemiju COVID-19. Najčešće je reč o sklapanju sporazuma i izricanju novčanih kazni, koje su, po svemu sudeći, velike. Ipak, rok za plaćanje novčane kazne ne može biti kraći od petnaest dana, niti duži od tri meseca od dana pravosnažnosti presude, a postavlja pitanje se šta će biti sa onima koji nemaju novca da ih plate.Prema rečima advokata Dimitrija Ilića, moguće je da se pojedinim licima, iz nemogućnosti da odmah plate, kazna prolongira na godinu dana."Kada se daje na rate do godinu dana, to pravilo isto važi, s tim da sud u presudi može da odredi nešto kasniji početak roka, odnosno plaćanja prve rate. Bitno je i da će je, u slučaju da osuđeni ne plati novčanu kaznu, sud zameniti zatvorskom. Sud će za svakih 1.000 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da ona ne može biti duža od šest meseci", kaže Ilić.Kazne su, po svemu sudeći, oštre, a naročito je neophodno skrenuti pažnju i na član 259. Krivičnog zakonika, koji se odnosi na teška dela protiv zdravlja ljudi. On se nadovezuje na član 249., koji se odnosi na nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme pandemije i njime je zaprećena kazna i do čak 12 godina robije. Pa tako sledi da:

• Ukoliko usled dela iz člana 249. KZ. nastupi teška telesna povrede kod neke osobe, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina zatvora;

Prema rečima pravnika, namera oštre kaznene politike je jasna. Sprečiti ljude da krše zakon i navesti ih da se, pre svega, ponašaju odgovorno prema sebi i drugima.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram