Kako je zataškano ubistvo za koje se sumnjičio Brano

To je “Vijestima” rekao kriminolog Velimir Rakočević, bivši dekan Pravnog fakulteta, ističući da su ne samo u tom, nego u svim slučajevima i tužilaštvo i policija obavezni da postupaju dok se slučaj ne rasvetli do kraja.Kovačević je teško ranjen u noći između 6. i 7. oktobra 2000. u oružanom obračunu u kazinu hotela “Podgorica”, odakle je prevezen do Kliničkog centra. Ubica je uspeo da u trenutku dok su ga iznosili iz kola priđe i naočigled medicinskog osoblja u njega ispali hitac.Nedugo zatim, Mićunović je optužen da je na ulazu u Urgentni blok, iz bezobzirne osvete, ubio Kovačevića, a u novembru 2007. pravosnažno je oslobođen optužbi. Iz odgovora koji su 1. oktobra dostavljeni “Vijestima” iz Višeg državnog tužilaštva proizlazi da više ne istražuju ko je pre gotovo dve decenije ubio Kovačevića.Specifičan slučaj ubistvaKriminolog Rakočević rekao je da je slučaj ubistva Kovačevića specifičan:“Sud je rekao ono što je imao da kaže, tužilaštvo takođe i to se vodi kao presuđena stvar... Koliko se sećam, neka lica su osuđena u tom predmetu, ostalo što je tužilaštvo teretilo očigledno nije bilo dokaza. Ne mogu sada da se setim svega, ali očigledno da su sud i tužilaštvo rekli svoje. Teško ja tu mogu bilo šta da kažem, jer je država u tom slučaju odreagovala na način kako je odreagovala i sud je na kraju presudio tako kako je presudio.” Rakočević je kazao da se ono što sud utvrdi smatra činjenicama koje najviše odgovaraju objektivnoj istini:“Vrlo teško bilo ko može to da ospori, jer je sud tako utvrdio... Ipak, ako postoji indicija da je još neko učestvovao u tom ubistvu ili da bilo što nije rasvetljeno do kraja, obaveza je ne samo tužilaštva nego i policije i svih državnih organa da postupaju dok se ne rasvetli slučaj do kraja”, kazao je on.Komentarišući da li je dopustivo da Više državno tužilaštvo ne postupa u predmetu ubistva, koje nije zastarelo, rekao je da “verovatno nisu mogli da utvrde bilo koju novu činjenicu”.“Jer ako nemaju novih dokaza, ni tužilaštvo ni bilo ko ne može da uradi nešto van pravnog procesa”, kazao je on.

Sudija nije suočio svedokeMićunoviću je dva puta suđeno za ubistvo sugrađanina i oba puta oslobođen je optužbi jer tokom suđenja nije dokazano da je nakon obračuna u hotelu prišao “audiju A-6” (BD 68-87), kojim je do KC-a prevezen ranjeni Kovačević, a potom, dok su Dragoljub Mrvaljević i Dragoslav Vojičić iznosili Kovačevića iz automobila, u njega iz pištolja ispalio tri hica.Prvom presudom, izrečenom 12. juna 2001. osim njega Cetinjanin Veselin Perović oslobođen je optužbi da je izazvao opštu opasnost, a Sava Vujović iz Bileće optužbi da je pomogao počiniocu nakon krivičnog dela.Istom presudom Kovačevićev prijatelj, sada pokojni Zdravko M. Lopušina, bio je osuđen na dve godine zatvora zbog ubistva Pešukića u prekoračenju nužne odbrane. Suđeno mu je jer je u Hotelu “Podgorica” nakon što je Pešukić ispalio tri hica u Kovačevića, prišao tom Cetinjaninu sa leđa, udario ga pesnicom, oteo mu pištolj i u njega ispalio više hitaca.Veće Vrhovnog suda u maju 2004. godine predmet je vratilo na ponovno suđenje i naložilo Višem sudu da u ponovljenom postupku svestranije analizira iskaz svedoka - sanitetskih radnika Krsmanovića i Vojičića.Vojičić je tvrdio da je vidio ruku i pištolj kada je pucano na Kovačevića, ali ne i osobu koja je ispalila smrtonosne hice.Vrhovni sud je tražio da se svedočenja dvojice sanitetlija dodatno analiziraju i zbog toga što je policajac Dragoljub Mrvaljević, koji je ispred UB-a pomagao bolničarima da iznesu ranjenog Kovačevića, primijetio da dolazi Mićunović i da je neko glasno vikao:“Nije on pucao, Brano”.Zatim je čuo tri jake detonacije. Mrvaljević je ispričao da je vidio Mićunovića koji je, kako je tvrdio u sudnici, pitao: “Ko je još pucao”.Vrhovni sud je zaključio da treba da suoči svedoka Vojičića i Mrvaljevića, ali veće kojim je ponovo predsedavao sudija Radovan Mandić to nije učinilo u ponovljenom postupku.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram