1
Od nestanka porodice Đokić prošlo je dvadesetak dana, a od otkrića njihovih spaljenih tela više od dve nedelje. Činilo se da je policija nemoćna i da istraga ne daje nikakve rezultate, ali onda je, za manje od 24 časa uhapšen osumnjičeni za zločin Goran Džonić, a zatim je pronađen deo novca i oružje kojim su likvidirani Goran, Gordana i njihova ćerka Lidija Đokić.
Ubistvo tročlane porodice Đokić najkrvaviji je zločin poslednjih godina u Srbiji, koji je potresao celu javnost. Goran (57), Gordana (56) i Lidija (25) Đokić nestali su u noći između 25. i 26. septembra na putu od sela Moravac do Aleksinca gde su živeli. Njihova tela pronađena su šest dana kasnije i obistinile su se najcrnje slutnje, a istog dana pronađen je i automobil „pasat“ u kome su krenuli put Aleksinca. Policija koja je do tada tragala za nestalima, počinje istragu o trostrukom ubistvu.
Činilo se da je pred policijom nemoguć zadatak, pogotovo jer je imala šest dana zaostatka za ubicom ili ubicama. Zločinac se baš potrudio da za sobom ne ostavi nikakve tragove, a izgledalo je da je upućen u pojedine policijske procedure, jer kao da je unapred znao sve korake koje će policija preduzeti.
Pročitajte još:
Ubistvo Đokića postalo je prioritet za policiju, ali moderna tehnologija u ovom slučaju, makar u početku, nije dovela do proboja u istrazi. Tela žrtava su spaljena do neprepoznatljivosti i plamen je uništio svaki biološki trag koji je ubica mogao da ostavi. Isto je bilo i sa kolima, jer su i ona bila potpuno i temeljno spaljena, pa ni u njima nije nađen DNK. Nije bilo ni otisaka prstiju, a jedna od najpouzdanjih policijskih alatki – mobilni telefoni i bazne stanice, takođe nisu dali nikakve rezultate.
Makar ne u početku.
Policija se našla pod ogromnim pritiskom i javnosti, ali i političara, koji vole da daju neodmerene izjave da su slučajevi rešeni, a onda od inspektora očekuju da to i urade, ponekad i za nerealno kratko vreme. Nedelje su prolazile i činilo se da policija tapka u mestu, da se ubica izvukao i da će ostati nekažnjen za svoj stravični zločin.
A onda, neverovatan proboj u istrazi, za 24 časa policija je u rukama imala osumnjičenog za trostruko ubistvo, ali i čvrste materjalne dokaze koji su ga povezivali sa zločinom. Uhapšen je Goran Džonić (59), penzionisani vatrogasac iz sela Moravac, brat od tetke ubijenog Gorana Đokića, koji je živeo nekoliko kuća od kuće majke ubijenog.
Da su sumnje policije itekako utemeljene, pokazao je i pronalazak veće sume evra, navodno 43.000 kod Džonića, čije posedovanje nikako nije mogao da objasni i pretpostavlja se da je to deo razbojničkog plena. Policija je pronašla još dva bitna dokaza, skuter koji je navodni ubica vozio kritične noći, a za koji se prvo pretpostavljalo da je, takođe, spaljen i uništen. Potom, kao kruna, policija je u stanu uhapšenog Džonića u Aleksincu, pronašla pištolj. Oružje je poslato na veštačenje, a pretpostavlja se da je iz njega pucao u Gorana, Gordanu i Lidiju.
Kako je policija za samo 24 časa uspela da razreši ovaj zločin, uhapsi osumnjičenog i prikupi ozbiljne dokaze? Pretpostavlja se da se policija, nakon što je zakazala najmodernija tehnologija, vratila svom najstarijem metodu – „trubici“. Pretpostavljalo se da je u zločin umešan neko od meštana, jer je očigledno bilo da je ubica odlično poznavao teren, pa su Moravac i njegovi žitelji bili pod stalnim nadzorom policije. Nadzirana je čak i sahrana troje ubijenih Đokića.
Policija je, verovatno, pritisla i sve osobe sa dosijeom u Aleksincu, Nišu i okolini da odaju potencijalnog ubicu ili makar neki detalj koji bi eventualno doveo do njega. To je isprobana i uspešna policijska taktika, odnosno da se „obriše“ krivična prijava za neko sitnije krivično delo u zamenu za pouzdanu informaciju o ubistvu. Policija takođe motri ko će odjednom da se pojavi sa velikom sumom novca, kupi novi automobil ili stan.
Pojavile su se i dve informacije koje su upućivale na istu osobu – Gorana Džonića. Jedan svedok je ispričao da mu je penzionisani vatrogasac, ubrzo po zločinu, vratio dug. Ta priča je već izazvala pažnju policajaca, a druga je bila još bitnija. Svedok je izjavio da je Džonić od njega tražio da mu napravi prigušivač za pištolj pre zločina. Indicija se pretvorila u sumnju, a posle hapšenja Džonića inspektori su pojačali pritisak i dokazi su počeli da isplivavaju.
Zašto niko od svedoka nije već 27. septembra ili 3. oktobra otišao u policiju i ispričao šta ima? Pretpostavlja se da je reč o strahu meštana. Verovatno će se pojaviti i novi svedoci koji će se setiti još nekih detalja koji će upotpuniti sliku o zločinu, a ćutali su tri nedelje.
Osumnjičeni Džonić je penzionisani vatrogasac, koji je radio u Ministarstvu unutrašnjh poslova. On je verovatno uživao ugled u svojoj zajednici, jer se svojevremeno kandidovao i za opštinskog odbornika na izbornoj listi Socijalističke partije Srbije, što je za neke bio znak da je povezan sa vlašću. Svedocima ponekad treba neko vreme da im se utisci slegnu, da im proradi savest, pa da prelome i odu u policiju i ispričaju šta imaju.
Neki progovore tek kada imaju nešto da „istrguju“ sa policijom.
U vidu treba imati da MUP poslednih godina potresaju brojne afere, od kojih su neke pokrenuli i plasirali upravo nosioci najviših državnih funkcija. Zato i nije čudno što ljudi tri puta razmisle i vagaju pre nego što odu u policiju, jer nikada ne znaju na kog policajca će naleteti.
BONUS VIDEO: Policajci u akciji, zaplena 400 grama heroina
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
