Čak 18 dana prošlo je otkako je Dalibor Dragijević (40), brat osumnjičenog za ubistvo Danke Ilić (2), preminuo u policijskoj stanici nakon što je uhapšen zbog sumnje da je pomogao bratu Dejanu Dragijeviću (50) da sakrije telo devojčice. Odbukcija je utvrdila da je mlađi Dragijević preminuo od posledica prebijanja u policijskoj stanici, a Više javno tužilaštvo u Zaječaru je tek 18. dana od smrti, iako je po svemu sudeći mnogo ranije bilo obavešteno o prebijanju Dragijevića, obavestilo javnost ali ne o zvaničnom uzroku smrti, već o zahtevu da oni ne budu nadležni u tom slučaju. Proteklih 18 dana javnost u Srbiji imala je priliku da još jednom vidi kako izgleda kada brojne institucije zabiju glavu u pesak.
Da je Dalibor Dragijević ubijen ispostaviće se, znalo je mnogo ljudi. Rezultate obdukcije urađene na Institutu za sudsku medicinu objavio je nedeljnik „Radar“ i otkrio da je Dalibor Dragijević 7. aprila umro nasilnom smrću.
„U sudsko-medicinskom nalazu konstatovane su brojne povrede D. D. po telu, zbog čega su veštaci zaključili da se radi o nasilnoj smrti. Nalaz veštaka je prosleđen nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru na dalje postupanje“, objavio je nedeljnik „Radar“ 19. aprila. U tom trenutku, makar ukoliko se osvrnemo na dosadašnju praksu, sasvim je sigurno da je Više javno tužilaštvo usmeno obavešteno o konačnim rezultatima obdukcije. A sve i da nije, oglasilo se tek šest dana od objavljivanja vesti o nasilnoj smrti.
„Nakon prijema obdukcionog zapisnika Instituta za sudsku medicinu Beograd, Više javno tužilaštvo u Zaječaru je podnelo predlog za supstituciju nadležnosti u postupku povodom smrti sada pok. Dalibora Dragijevića, u skladu sa Metodologijom za istragu u slučajevima zlostavljanja, iz kojih razloga se nije oglašavalo u vezi slučaja“, saopštilo je tužilaštvo. Dakle, tužilaštvo zvanično i direktno nije potvrdilo navode do kojih su došli mediji ali imajući u vidu ovaj zahtev, pretpostavlja se da je informacija o nasilnoj smrti tačna jer tužilaštvo želi da istragu vodi drugo tužilaštvo kako ne bi bili pristrasno upravo jer bi moralo da istražuje policajce sa kojima inače sarađuju u okviru redovnih aktivnosti.
Međutim, Više javno tužilaštvo u Zaječaru ovog puta je bilo poslednje u nizu institucija koje su odugovlačile ili izbegavale da se o ovom slučaju oglase i povuku određene radnje. Hronološki gledano, Dalibora Dragijevića sa povredama na telu videli su pre svega policajci u Policijskoj stanici Bor, posebno imajući u vidu da je policija saopštila da su pravovremeno reagovali.
Ukoliko se ispostavi da su osumnjičeni za Dragijevićevo ubistvo neki od zaposlenih u Policijskoj upravi Bor, ili neke druge uprave u okviru MUP, to će značiti da su njihove kolege ćutale o svemu što se dogodilo, iako su znali da se u jednoj kancelariji osumnjičeni brutalno prebija do smrti.
Imajući u vidu da je ovaj slučaj u fokusu javnosti već mesec dana, da su u potrazi za Dankom Ilić učestvovale najbolje i najelitnije jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, da je sve vrvelo od policije, malo je verovatno da neko od starešina, kolega ili policijski službenik koji odgovara za zadržane osobe i njihovu bezbednost, nisu primetili Dragijevića, možda u tom trenutku i ključnog za rasvetljavanje ovog slučaja, koji je nasmrt pretučen, niti su to prijavili.
Kada je policija, kako su naveli u saopštenju, pozvala Hitnu pomoć kako bi pregledala Dragijevića, sasvim je sigurno da su lekari koji su konstatovali smrt, morali da primete povrede na Dragijevićevom telu, a ista stvar odnosi se i na mrtvozornika koji, prema informacijama portala Nova.rs, u Boru radi u okviru službe Hitne pomoći. Upravo je mrtvozornik, kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova 7. aprila, konsatovao je da 40-godišnji Dragijević preminuo usled prirodne smrti.
Ukoliko tužilaštvo koje bude bilo nadležno u ovom predmetu podigne optužnicu zbog ubistva Dalibora Dragijevića, pod lupom će morati da se nađu i policajci i lekari.
Neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca krivičnog dela kažnjivo je Krivičnim zakonikom Srbije koje u Članu 332 opisuje:
(1) Ko zna da je neko lice učinilo krivično delo za koje se po zakonu može izreći doživotni zatvor ili zna samo da je takvo delo učinjeno pa to ne prijavi pre nego što su delo, odnosno učinilac otkriveni, kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo za koje je saznalo u vršenju svoje dužnosti, ako se za to delo po zakonu može izreći pet godina zatvora ili teža kazna, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo svog podređenog koje je on učinio pri vršenju svoje službene, vojne ili radne obaveze, ako se za to delo po zakonu može izreći doživotni zatvor, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Bonus video: Potraga za telom Danke Ilić
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare