Jovanović: Meta su novinari koji otkrivaju afere o vlasti

 Koji su najčešći slučajevi zastrašivanja novinara i kako se ono najčešće dešava (da li je reč o pretnjama preko društvenih mreža, telefona, uživo)?"Istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i CEPRIS-a "Zaštita slobode govora u pravosudnom sistemu Srbije" pokazalo je da se najveći broj slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara odigrava preko interneta i društvenih mreža. Najveći broj nerešenih slučajeva pred tužilaštvima Srbije na kraju 2020. godine se vodilo pred Posebnim tužilaštvom za visoko tehnološki kriminal koje je nadležno za ova krivična dela (oko 60% aktivnih predmeta).Analiza pravnosnažno okončanih presuda kojih je u periodu od 2017. do 2020. godine bilo 20 (što je svaki deseti prijavljeni slučaj), ukazuje na to da se najviše pretnji dešava putem interneta ili, manji broj, putem drugih sredstava komunikacije (telefon, SMS poruke, pismo). Ipak, najdrastičniji slučajevi nasilja (napad na život, telo ili imovinu novinara) dešavaju se u realnom životu."Koliko u proseku traju sudski postupci i kako se najčešće okončavaju?"Od 20 identifikovanih pravnosnažno okončanih predmeta, u 16 slučajeva je doneta osuđujuća presuda, u dva slučaja oslobađajuća i 2 predmeta su rešena na drugi način (u jednom slučaju je optužni predlog odbijen i u jednom odbačen).Kada se posmatraju osuđujuće presude i upoređujući zakonski okvir i izrečene sankcije, može se zaključiti da se u analiziranim slučajevima išlo u pravcu izricanja blažih krivičnih sankcija. U osam analiziranih slučajeva (polovina osuđujućih presuda) izrečena je uslovna osuda, koja se određuje učiniocu lakšeg krivičnog dela onda kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kaznom na njega uticati tako da krivična dela više ne vrši. Najduža izrečena kazna zatvora je kazna u trajanju od godinu dana, za koju je predviđeno da je osuđeni odsluži u prostorijama u kojima stanuje, i to bez elektronskog nadzora, za tri krivična dela ugrožavanja sigurnosti izvršena u sticaju. Izdržavanje kazne u zatvorskim uslovima u trajanju od šest meseci izrečeno je u samo jednom slučaju za krivično delo nasilničko ponašanje.

"Kada je u pitanju trajanje postupaka, nejfikasniji su oni postupci u kojima tužilaštvo zaključuje sa okrivljenim sporazum o priznanju krivičnog dela, a presudom formalno prihvata sud. Ovakvih postupaka je bilo devet, i trajali su između tri dana i jedne godine i sedam meseci. Efikasni su i oni postupci u kojima okrivljeni prizna izvršenje dela na glavnom pretresu, a ovakvih je bilo tri. Međutim, ukoliko pred sudom okrivljeni negira izvršenje krivičnog dela, (ne)efikasnost zaštite prava oštećenih novinara i medijskih radnika više dolazi do izražaja."Da li su najčešće na meti nezavisni mediji, odnosno novinari?"Prema dostupnim podacima iz aktivnih slučajeva pred tužilaštvima u Srbiji, češće su na meti novinari i mediji koji se kritički odnose prema vlasti ili otkrivaju različite koruptivne afere i nepravilnosti u sistemu. Najčešće su u pitanju istraživački i novinari online portala i elektronskih medija. Kod ovih medija i novinara vidljiv je kontinuitet u napadima. Međutim, nisu pošteđeni ni oni mediji koji se u javnosti smatraju bliskim vlastima. U ovom slučaju su češće u pitanju štampani mediji - tabloidi, nego elektronski i online mediji.Posebno zabrinjavaju slučajevi napada na novinare lokalnih medija i portala, o čemu se ne zna dovoljno na nacionalnom nivou, kao i slučajevi krivičnih dela koja se ponavljaju prema istim osobama. Samo protiv jednog novinara, člana NDNV-a, registrovano je osam aktivnih slučajeva pred tužilaštvom u posmatranom periodu. To ukazuje na sistemske napade na novinare, što bi trebalo uzeti u obzir pri proceni rizika za njihovu bezbednost."Da li su među potencijalnim napadačima neretko i predstavnici vlasti?"Ovaj podatak nije bilo moguće dobiti analizom s obzirom na to da zvanične evidencije ne obuhvataju podatke o učiniocima krivičnih dela, dok su u pravnosnažnim presudama koje smo analizirali lični podaci učinilaca bili sakriveni, zbog zaštite podataka o ličnosti.

Javnosti je poznato da su u dva najdrastičnija slučaja napada na život, telo i imovinu novinara (ubistvo Slavka Ćuruvije i paljenje kuće Milana Jovanovića) predstavnici vlasti i državnih organa igrali ključnu ulogu u izvršenju krivičnog dela."Da li smatrate da bi trebalo uvesti krivično delo napad na novinare (zbog brojnih napada u proteklim godinama dobili smo krivično delo napad na advokate)?"Nesumnjivo je da krivično-pravni sistem zaštite novinara treba unaprediti i izmenama obuhvatiti sve oblike pritisaka i ponašanja koja ugrožavaju bezbednost novinara koji trenutnim zakonskim rešenjima nisu obuhvaćeni. Zaštiti bi svakako više doprinelo efikasnije postupanje državnih organa na osnovu postojećih zakonskih odredbi jer je zaključeno da se najveći broj slučajeva ne rešava sudskom odlukom, već odbačajem krivične prijave od strane tužilaštva. Od 105 konačno rešenih slučajeva od 2017 do 2020 godine, oko 70% je rešeno odbačajem krivične prijave, 6% slučajeva odlaganjem krivičnog gonjenja, oko 20% sudskom odlukom i 4% je rešeno na drugi način.

"Pitanje novih zakonskih rešenja za efikasniju zaštitu novinara i medijskih radnika, pre svega izmene Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku otvoreno je u okviru različitih platformi i radnih grupa i u narednom periodu očekujemo opširnu i konstruktivnu diskusiju na ovu temu."Da li se dešavalo da potencijalni napadači ponove krivično delo?"Pitanje je svakako zanimljivo, ali odgovor nije moguće dati na osnovu analiziranih podataka, jer, kako je ranije napomenuto podaci o učiniocima krivičnih dela nisu dostupni. Sa druge strane, analizom aktivnih predmeta pred tužilaštvom kojih je do kraja 2020. godine bilo 99 za posmatrani period, došlo se do zaključka da u skoro polovini aktivnih predmeta prijavljenih krivičnih dela učinjenih na štetu novinara i medijskih radnika, učinioci još uvek nisu otkriveni, odnosno predmeti se vode u upisnicima tužilaštva za nepoznate učinioce."***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram