U tužilaštvima u Srbiji aktivno je 99 slučajeva koji se odnose na ugrožavanje novinara i medijskih radnika, izjavila je danas autorka Nataša Jovanović, analize o krivično-pravnoj zaštiti novinara i medijskih radnika koju je sprovela Fondacija Slavko Ćuruvija.
Ona je na zum konferenciji „Zaštita slobode govora u pravosudnom sistemu Srbije“ rekla da je u analizi slučajeva od 2017. do kraja 2020. aktivno 99 predmeta, a rešeno ih je 105 predmeta – od toga 18 osuđujućim kaznama, uz tri oslobaćajuće odluke, dok je sedam predmeta rešeno prema načelu oportuniteta, a 73 slučaja rešilo je tužilaštvo jer su tužbe odbačene.
Jovanović je ocenila da se 76 odsto slučajeva vodi za krivično delo ugrožavanje sigurnosti, kao i da se 60 odsto slučajeva vodi pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, jer se najuveći broj pretnji upućuje posredstvom interneta i društvenih mreža.
U polovini slučajeva učinilac je nepoznat, a najveći broj medija koji su u postupku su novinari N1, iz čega se vidi kontinuitet izvršenih krivičnih dela prema novinarima te televizije, navela je Jovanović i dodala da za njima slede novinari Prve televizije, ali da u 2020. nije bilo aktivnih slučajeva napada na novinare te televizije i da oštećeni novinari više ne rade na toj televiziji.
Kada je reč o štampanim medijima tu se krivična dela ne ponavljaju prema istim osobama, pa se stiče utisak da nije napadnut novinar kao ličnost, već njegovo delo, a posebno su ugroženi novinari iz lokalnih sredina.
Autorka istraživanja i advokatica Kruna Savović rekla je da je u te tri godine pravosnažno okončano 20 postupaka, da se 13 osnosilo na ugrožavanje sigurnosti novinara, dva na izveštavanje opšte opasnosti, dva progranjanje, dva nasilničko ponašanje i jedan postupak zbog izazivanja netrpeljivosti.
Sporazumom o priznanju krivičnog dela rešeno je devet slučajeva, ali se vidi da je u svim slučajevima kazna bila blaga, jer je najduža izrečena zatvorska kazna bila godinu dana i presudom je određeno da tu kaznu izdržava tamo gde stanuje, bez elektronskog nadzora i da se vidi „neka vrsta automatizma“ u donošenju odluka.
Kada je reč o delu istraživanja „zaštita slobode govora u parničnom postupku“, predstavnica Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero rekla je za te tri godine primljen veliki broj slučajeva – više od 2.000 predmeta i da je najviše tužbi bilo protiv listova „Alo“, „Kurir“, „Informer“, „Srpski telegraf“ i „Blic“.
Ti sudski postupci prosečno traju oko dve godine, a punomoćnici tuženih medija često prolongiraju suđenje, dok je iznos naknade štete prosečno oko 80.000 dinara. U 2017. najviša presuđena naknada bila je 360.000 dinara, a najniža 40.000 dinara, u 2018. je najviša suma bila 300.000, a najniža 30.000, dok je u 2019. izrečena 420.000 dinara, a najniža 44.000.
Ona je rekla da je zabluda da je reč o drakonskim kaznama, već da je reč o naknadi štete, za koju su 22 novinara koja su tužila određene listove rekli da iznos novčane kazne ne može da nadoknadi ono što su pretrpeli dok su o njima objavljivani tekstovi.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar