Još se ne zna da li je Dolovac jedini kanditat za RJT

Podsetimo, prema nezvaničnim informacijama, do isteka roka u petak u ponoć, niko se osim dosadašnje tužiteljke Zagorke Dolovac nije prijavio na konkurs za mesto Republičkog javnog tužioca. To znači da bi Dolovac gotovo izvesno mogla da dobije i treći mandat.„Po informacijama koje imam, one su nezvanične, bio je još jedan kandidat, ali je on povukao kandidaturu. Tako da za sada znamo za jednu prijavu, jednog kandidata, što ne mora da znači da će to ostati i konačan broj, zbog toga što je moguće bilo podneti prijavu i poštom. Danas bi, eventualno sutra, moralo da se zna da li će samo jedan kandidat biti u trci za mesto republičkog javnog tužioca ili će biti još neko. Koliko sam ja razgovarao sa svojim kolegama, ne znam da je još neko zainteresovan“, rekao je Lazić.

Prema njegovim rečima, za to što ljude ne interesuje ova funkcija postoji dva razloga.„Prvi je taj o kome struka često priča, a to je ustavni položaj javnog tužilaštva, i u skladu sa tim način izbora javnih tužilaca, pa i republičkog javnog tužioca. Republički javni tužilac, a slično se biraju i svi drugi javni tužioci, biraju se u postupku koji je u svojoj prirodi politički. Na kraju, odlučuje Skupština Srbije, i to običnom većinom, ne traži se čak ni kvalifikovana većina na predlog Vlade Srbije. Predlagač i organ koji bira imaju većinu u Skupštini i to je u stvari vladajuća politička većina. Onaj ko nema podršku i ko ne može da očekuje podršku je praktično bez bilo kakve šanse“, objašnjava Lazić.Dodaje da je drugi razlog neinteresovanja za ovu funkciju institucionalni položaj javnog tužilaštva, i republičkog javnog tužioca, koji je na čelu. On snosi odgovornost za sva krivična gonjenja u zemlji kao i za uspešnost, a da praktično nema efektivne mehanizme uz pomoć kojih bi mogao to da ostvari.„Ne mogu govoriti o curenju informacija, iako mi deluje da je u policiji najslabija karika“„Uspešnost javnog tužilaštva ne zavisi samo od javnog tužilaštva, već i od onih službi koje su tužilaštvu na raspolaganju u otkrivanju krivičnih dela, učinilaca i dokaza. Na prvom mestu je policija, a zatim i druge službe kojim se tim bave, kao što su BIA i Poreska policija. Javni tužilac nema efektivne mehanizme da uspostavi rukovodeću funkciju prema drugim službama, a sa druge strane , sa svoje pozicije odgovara i za njihov rad“, napominje on.Ocenjuje da je greška što ne postoji dovoljno otvorenosti za javnost kod republičke javne tužiteljke, kao i da postoji neka vrsta tradicije izbegavanja javnosti kod nosioca ove funkcije.„U današnje vreme to nije dobro, i to za posledicu ima da se često javnom tužilaštvu pripisuje odgovornost i krivica, zbog nečega zbog čega i nije odgovorna, već su odgovorne neke druge službe. Da sam u poziciji da savetujem republičku javnu tužiteljku, ja bih joj savetovao da češće komunicira sa novinarima i da poboljša komunikaciju“, rekao je gost N1.On za zamerke koje se nalaze u Nacrtu novog izveštaja Evropske komisije, a koje se tiču curenja informacija iz istraga, smatra da su opravdane.„Zaista smo svedoci da se iz nekih istraga otkrivaju informacije kada su te informacije zaštićene najvećim stepenom tajnosti. Informacije u istrazi su dostupne samo za stranke u postupku, a u predistražnom postupku, odakle možda češće cure, dostupne su samo organima u postupku, i ne bi smele biti dostupne nikome. One mogu curiti na više mesta, u svim onim organima koji su uključeni u istragu. ne mora biti samo tužilaštvo. To može biti policija kao i drugi organi koji učestvuju u prikupljanju dokaza. A može se desiti da cure i iz suda. Od koga cure, ja to ne mogu govoriti, neozbiljno je o tome govoriti bez dokaza, iako mi deluje, logično, da je u policiji najslabija karika“, ocenio je Lazić.