Izručenje srpskih hakera Americi je test za slučaj „Bitići“

Hronika 03. sep. 202011:28 > 11:44
Podeli:
Foto: EPA PHOTO EPA/VALDRIN XHEMAJ

Priča o 11 srpskih državljana koje pravosuđe okruga Severni Teksas traži zbog internet prevare vredne 70 miliona dolara, ponovo je dospela u javnost uoči posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Vašingtonu. Veruje se da će se tokom Vučićeve posete obe strane dotaći i nekih otvorenih pitanja, koja opterećuju odnose Srbije i SAD kao što je slučaj "Bitići". Mnogo je onih koji veruju da je zahtev SAD o izručenju 11 srpskih hakera zapravo odlična provera kako u praksi funkcioniše Ugovor o međusobnom izručenju Srbije i SAD i da je to za Amerikance odlična prilika da testiraju sporazum za trenutak kada stigne zahtev za izručenje osumnjičenih za smrt braće Bitići.

Advokat Slobodan Ružić, inače branilac Marka Pavlovića, jednog od 11 osumnjičenih za internet prevaru, koje traži pravosuđe SAD,  za Nova.rs nedavno je spomenuo je da je slučaj njegovog klijenta zapravo osnov da se u praksi proveri kako bi izgledala primena ovog sporazuma sa SAD, kad dođe na red i slučaj „Bitići“.

Advokat Slobodan Ružić Foto: N1

“Sporazum sa SAD je donet iz političkih razloga i pre svega je vezan za slučaj braće Bitići, ukoliko bude aktiviran. Krivično delo prevara i pranje novca nije takvo delo da bi im se moralo suditi 10.000 kilometara od kuće, izjavio je  advokat Ružić za Novu.rs o mogućnosti da njegov klijent bude izručen Sjedinjenim Državama.

S druge strane njegov kolega advokat Božo Prelević koji je zastupao nekolicinu optuženih u slučaju „Bitići“ i  koji je pravosnažno okončan oslobađajućom presudom, smatra da to nije moguće i da postoje značajne razlike u vezi ova dva slučaja.

Advokat Božo Prelević Foto:Nova S

„Prvo, hakersko delo je izvršeno ovde, a posledice su bile i ovde i u Americi. Za ovo krivično delo je moguće suditi i po američkom zakonu i po srpskom. Drugo, tu je tačno identifikovano ko je izvršio ovo krivično delo. Na kraju,  ono je izvršeno u Srbiji, a ne u SAD, mada američki zakoni dozvoljavaju da se neko iz inostranstva uhapsi i sudi mu se u Americi, ali u slučaju „Bitići“ postavlja se pitanje ko je izvršio ovo krivično delo“, kaže za Novu.rs Prelević i dodaje:

„Ubistvo braće „Bitići“ je jedan bezuman zločin. Ja sam zastupao nekoliko ljudi u tom predmetu koji je pravosnažno okončan oslobađajućom presudom. I nikad ni sud ni tužilac nisu došli do naznake ko bi to delo eventualno izvršio. Dakle to je ta veoma bitna razlika između ta dva dela i zato mislim da je moguće Vučića pritisnuti zašto se ne rešava slučaj Bitići. Što se tiče suđenja našim državljanima za delo koje su izvršili u Americi, njih je jako teško po našem ustavu isporučiti Americi, ali njima je potpuno svejedno da  li im se sidi u Americi ili ovde jer za takvo delo je ovde  i tamo određena je dosta visoka kazna“.

Prelević dodaje i još jedan bitan argument zašto se ugovor o izručenju ne mora odnositi na slučaj Bitići.

„Okrivljeni u slučaju Bitići oslobođeni su na osnovu patoloških nalaza FBI. Dakle Vrhovni sud je koristio kao dokaz obdukciju  koju su radili forenzičari FBI“.

Goran Radosavljević Guri Foto:Nemanja Jovanović

On dodaje i da je Fatosa Bitićija upoznao 2001, kada ga je pitao na osnovu čega on tvrdi da je Goran Radosavljević Guri umešan u to ubistvo.

„Njega kad pitate na osnovu čega on tvrdi da je Goran Radosavljević umešan u to, on nema ni jedan dokaz. Ovde, kao i u Americi je potrebno imati neki dokaz da bi nekom mogli da mu sudite. I u Americi tužilac ne bi podigao optužnicu bez ijednog dokaza protiv bilo koga pa ni protiv Gorana Radosavljevića. Problem braće Bitići je što mi znamo da se radi o bezumnom zločinu ali se nije otišlo dalje. Mi znamo gde su oni pronađeni, a pronađeni su tako što je radnik MUP-a doveo istražitelje gde su nađeni. Ne znamo ko ih je ubio, i gde su bili pre toga. Ne znamo ni da li su živi dovedeni u Petrovo selo, pa tamo streljani ili su pre dolaska u Petrovo selo, negde odvedeni ubijeni i doneti. Ni to se ne zna. Zato ja mislim da Amerika kao velika sila, pokušava da zaštiti svoje građane, ali ne verujem da bez dokaza iko može biti optužen u ovom slučaju“, dodaje Prelević na kraju razgovora.

U vezi ove priče dosta suzdržan je i profesor ustavnog prava dr Slobodan Orlović, koji je u intervju letos za jedan srpski nedeljnik izjavio da SAD imaju interes da u nekim slučajevima sude državljanima Srbije i da se često spominjao slučaj ubistva braće Bitići, rekao je za Nova.rs. On je podsetio da se Amerikanci i dalje veoma interesuju oko ovog slučaja, koji je kamen spoticanja svih srpskih vlada od 2000.

„Ovo je stvar više političkog odlučivanja, nego pravnog i stvar je pritiska a ne dogovora“, kaže Orlović za Nova.rs i dodaje:

Dr Slobodan Orlović Foto: Printscreen/YouTube/KTV Televizija – Zvanični kanal

„Srbija i Amerika se retko u čemu mogu porediti, pogotovo u političkom uticaju i pritisku jedna na drugu. Iako je to Sporazum, očigledno je da manje volje ima kod manje države, a više kod veće države da se taj sporazum realizuje. Tako da se bojim da će ići jednostrano iz Srbije ka Americi, jer kao što znate Amerika svoje državljane ne isporučuje nikome, ni mnogo većim državama, pa čak ni međunarodnim sudovima. Tako, bez obzira što se zove sporazum kvaka je u tome, da je to jedan pravni osnov koji može da posluži, a politika će na kraju konačno reći da li ima uslova za izrčenje krupnih zverki Sjedinjenim Državama“, rekao je on i dodao da se ovakvom sporazumu može svašta zameriti, posebno oko dela njegovog retroaktivnog važenja.

pročitajte još:

Podsetimo, Ilija, Argon i Mehmet Bitići, pripadnici  „Atlanske brigade“ OVK, koju su činili američki državljani albanskog porekla, većinom poreklom sa istočne obale Sjedinjenih Država uhapšeni su 26. juna 1999. na administrativnoj granici sa Srbijom zbog ilegalnog ulaska dok su pomagali dvema romskim porodicama iz Prizrena da sa Kosova pređu u Srbiju. Zbog ilegalnog ulaska braća Bitići prekršajno su osuđeni na 15 dana zatvora. Oni su iz zatvora u Prokuplju pod nerazjašnjenim okolnostima navodno izvedeni tri dana pre isteka kazne, na sporedni izlaz i odvedeni u Petrovo Selo gde se nalazio centar Posebnih jednica policije (PJP), kojima je tada prema medijskim napisima komandovao Goran Radosavljević Guri. Trojica braće Bitići ubijeni su hicima u potiljak, a tela su zakopana u masovnu grobnicu. Tela trojice braće su otkrivena jula 2001. u masovnoj grobnici sa rukama vezanim na leđima i vidljivim ulaznim ranama od ispaljenih hitaca u glavu.

Sahrana braće Bitići Foto: EPA PHOTO EPA/VALDRIN XHEMAJ/vxh-bw

Pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu 2012. izrečena je oslobađajuća presuda optuženima za pomaganje u ubistvu braće Bitići, jer nije dokazano da su izvršili krivična dela za koje se terete. U presudi stoji da nema dokaza ko je i gde ubio braću Bitići, niti da je za ubistva odgovoran MUP Srbije. U slučaju Bitići, kao potencijalni krivac spominjan je bivši komandant Žandarmerije, Goran Radosavljević Guri. Njega je Fatos Bitići, brat ubijenih, otvoreno nekoliko puta označio kao glavnog krivca za smrt svoje braće i tražio od vlade SAD da pritisnu Srbiju da se sporvede ozbiljna istrtaga i krivci za smrt njegove braće izvedu pred američki sud i kazne. Fatos Bitići se nekoliko puta sastajao sa američkim kongresmenima, a najveći zagovornik izručenja osumnjičenih za smrt braće Bitići pravosuđu SAD bio je bivši američki potpresednik Džozef Bajden u vreme vladavine Baraka Obame, a trenutno predsednički kandidat demokrata za novog predsednika SAD.

Bajden je prilikom posete Srbiji avgusta 2016. godine potpisao Ugovor o izručenju između Srbije i SAD, koji je američki senat ratifikovao 2018, a Narodna skupština Srbije 2019. godine.

Šta sadrži Ugovor o izručenju između SAD i Srbije 

Skupština Srbije usvojila je 15. februara 2019. Ugovor između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju, koji omogućava ekstradiciju državljana koji se terete za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora duža od godinu dana.

Ugovor se primenjuje na krivična dela izvršena pre i posle stupanja ovog ugovora na snagu, ali uz diskreciono pravo izvršnog organa da odbije izručenja u slučajevima kada su krivična dela počinjena pre 1. januara 2005, ukoliko nema dovoljno dokaza ili u slučaju da se prestup ne tretira kao zločin u obe zemlje. Ugovor ne dozvoljava izručenje ukoliko se ono traži zbog političkog krivičnog dela, a pod ta dela ne spadaju ubistvo, namerno ugrožavanje fizičkog integriteta, nanošenje teških telesnih povreda, kidnapovanje, teže krivično delo protiv polne slobode, zločinačko udruživanje, kao i krivična dela koja obuhvataju postavljanje, upotrebu ili posedovanje eksploziva, biološkog, hemijskog ili radiološkog agensa.

Sporazum o ekstradiciji je potpisan tokom posete bivšeg američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu u avgustu 2016. godine. U američkom Senatu usvojen je 26. jula 2018.

Ugovor je inače zamenio Konvenciju o izdavanju krivaca zaključenu između Kraljevine Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, potpisane u Beogradu, 25. oktobra 1901. godine i kako je navedeno u ugovoru primenjivaće se na zaostale zahteve sačinjene po osnovu Ugovora iz 1901. godine.

Komentari

Vaš komentar