Čekaju izručenje u SAD, a razvili "bitkoin Stivena Sigala"

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu odredilo je krajem jula pritvor od 60 dana za 11 državljana Srbije, koje ta država traži zbog finansijske prevare kako bi bili izručeni pravosuđu Severnog okruga države Teksas. Iako je srpskim državljanima određen ekstradicioni pritvor, SAD još uvek nisu zvanično uložile zahtev za njihovo izručenje.Advokat Milan Petrović, koji zastupa neke od privedenih, kaže za portal Nova.rs da se njima na teret stavlja da su vršili stvaranje i promovisanje lažnih investicionih platformi za binarne opcije i rudarenje kriptovalutama."Oni se terete da su na osnovu tih platfomi tražili investitore iz svih krajeva sveta, uključujući i Teksas, kako bi investirali u lažne investicione platforme za binarne opcije i rudarenje kriptovaluta. Odnosno, oni se terete da su izrađivali platforme i da su lažnim prikazivanjem činjenica da će se baviti trgovanjem na berzi i oštetili investitore koji su uložili novac za 10 miliona dolara", kaže advokat.

On dodaje i da su osumnjjičeni negirali krivicu za to delo, rekavši da pojedini od pritvorenih u periodu koji se navodi u optužnici SAD nisu ni radili i dodaje da među njima ima ljudi, odnosno istaknutih programera, koji su se bavili inovativnim radom, a koji je čak promovisao i glumac Stiven Sigal, koji inače ima i srpsko državljanstvo."To nisu ljudi koji se bave prevarama, to su ljudi koji su se bavili bitkoinama, a čiji je promoter bio čak i Stivan Sigal. Neki od njih su razvili bitkoen druge generacije, a koji je glumac promovisao, zbog čega je čak i platio veliku kaznu u Americi. Naime, on nije prijavio agenciji da će od marketinga tog bitkoena dobiti novac, zbog čega je platio kaznu", navodi Petrović i dodaje:"Taj bitkoen se nalazi na berzi i potpuno je legalan. Međutim, oni su u jednom trenutku dobili zabranu da se taj bitkoin pojavljuje na berzi", dodaje advokat.On u razgovoru za Nova.rs ističe i da ne zna da li to ima ikakve veze sa ovim postupkom."Mi još čekamo zvanični zahtev za ekstradiciju, gde će uz njega biti poslati i dokazi na osnovu kojih je traženo njihovo privremeno hapšenje. Kad to bude stiglo, videćemo šta se tačno njima stavlja na teret i šta se tvrdi da su oni radili. Moji branjenici tvrde da ništa nezakonito nisu radili", dodaje advokat.

Advokat se osvrnuo i na Ugovor između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju, koji omogućava ekstradiciju državljana koji se terete za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora duža od godinu dana, a koji je usvojen februara prošle godine."Mi sada ne možemo sve da ispitamo, već samo ono što su nam organi SAD zatražili zamolnicom. Smatram da bi naše pravosuđe trebalo da bude nadležno za ovaj postupak, jer je krivično delo, zbog koga je traženo izručenje, kako tvrde, učinjeno u našoj zemlji, dok je posledica nastala u Teksasu. Ipak, prema Ugovoru nemamo tu mogućnost da to tražimo, odnosno, druga strane treba da nas zamoli da preuzmemo", kaže naš sagovornik.

On dodaje i da će u slučaju ekstradicije Srbima biti uskraćena određena prava."Borimo se da se njima ovde sudi. Jer ukoliko bi došlo do ekstradicije, oni bi bili lišeni osnovnih prava. Pre svega, prava na posetu, jer ko bi im od rodbine otišao u posetu, ako uzmemo u obzir trenutnu situaciju?! Zatim, troškovi odbrane. Takođe, zakoni u Teksasu su izuzetno strogi. Ovde mora sve detaljno da se proveri", dodaje advokat.Podsetimo, 11 građana Srbije, među kojima pojedini imaju i državljanstvo Australije, Filipina, Bugarske i Crne Gore, uhapšeno je 23. jula u Nišu u akciji pripadnika MUP-a Srbije izvedenoj u saradnji sa sa američkim FBI. Oni se terete da su od 2011. godine kao organizovana kriminalna grupa napravili 16 lažnih investicionih platformi, odnosno brokerskih portala, preko kojih su investitorima iz celog sveta, od kojih je većina iz SAD, prodavali fiktivne akcije preduzeća, a novac usmeravali na svoje račune u inostranstvu i time protivpravno zaradili najmanje 70 miliona dolara.Navodno, komunicirali su sa investitorima preko interneta ili video-konferencijskih poziva, koristili "lažne identitete i lažne titule" i izdavali lažna dokumenta o kupovini akcija i potvrde o transferu novca.