"Svakog jutra tražimo razlog da ustanemo iz kreveta. Život nam je stao onog dana kada je Despot poginuo": Porodici dečaka ostao gorak ukus u ustima nakon presude

Iako je krivica bila očigledna, kaže Vukašin, pravda nije stigla onako kako bi trebalo.

„Ubicu mog deteta Treći osnovni sud u Beogradu prvostepeno je osudio na četiri godine zatvora. On se žalio na presudu, a tužilaštvo — iako je kazna već bila niska — nije uložilo žalbu. Obrazloženje je bilo: 'Kakvu razliku porodici čini kolika je kazna, kad vašeg deteta više nema'. To su nam rekli“, priča potreseni otac za Nova.rs.

Umesto utehe, stiglo je novo poniženje kada je kazna za smrt dečaka umanjena.

„Sudsko veće na čelu sa sudijom Majićem kaznu je ublažilo. Smanjili su mu kaznu na dve i po godine. U obrazloženju stoji da su sve tačke iz žalbe odbijene, ali da mu se kazna smanjuje jer je, citiram: ‘porodičan čovek’. Samo zbog toga", kaže Vukašin.

On ističe da njihova porodica sumnja u regularnost postupka.

„Advokat koji je branio vozača isti je onaj koji je branio sina Željka Mitrovića, a sada brani i producentkinju sa Pinka. Ta imena se stalno pojavljuju u ovakvim slučajevima. Ista lica, isti scenario. Imamo osnovanu sumnju da postoji korupcija. Ne znam kako drugačije da objasnim sve što nam se dešavalo“, kaže otac dečaka

U međuvremenu, vozač je — uprkos nesreći — nastavio da radi.

„Presuda je postala pravosnažna, a verujemo da je on već sada na slobodi. Prošlo je dosta vremena, a sve to vreme — dok je trajalo suđenje i dok presuda nije bila pravosnažna — on je normalno radio. Zaposlen u GSP-u, vozio je autobus. Privatno je vozio i strane turiste, decu na ekskurzije… Zamislite, čovek koji je ubio dete od četiri godine vozio je drugu decu — bez ikakvih ograničenja, prelazio granicu kao da se ništa nije desilo“, kaže nam sagovornik.

Priseća se i najboljnijeg trenutka kad su saznali šta se dogodilo.

„Supruga i ja smo bili na poslu. Zvala nas je moja tašta i rekla šta se desilo. Odmah sam krenuo u Tiršovu. Kada sam stigao, lekari su već pokušavali sve što su mogli, ali povrede su bile suviše teške. Samo su mogli da konstatuju smrt. Iskreno, život je tog dana stao. Sve se svodi na to da svakog dana idemo na groblje. Svakog jutra tražimo razlog da ustanemo iz kreveta. Despot je bio naše jedino dete“, kaže neutešni otac.

Kako naglašava, porodicu posebno boli hladnokrvnost i odsustvo kajanja.

"Taj vozač nas nikada nije pozvao. Nikada nije izjavio saučešće. Čak ni na suđenju, kad ga je sudija pitao da se izjasni o krivici, on je rekao: ‘Pa, eto, desilo se šta se desilo.’ Bez ikakve emocije, bez savesti, bez trunke čovečnosti. Svako normalan, da udari i životinju, stao bi da vidi šta se desilo. Ali očigledno je da ima ljudi koji nemaju savest", kaže Vukašin Mrđić.

Otac dečaka Despota kaže da su u njemu i supruzi pomešana osećanja besa i tuge, te da sz ona stalno prisutna, dok oni pokušavaju da funkcionišu i pomognu drugima.

„Supruga je, u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, pokrenula sistem psihološke podrške za žrtve saobraćajnih nesreća i njihove porodice. Ljudi mogu da se jave svakog dana i razgovaraju sa psiholozima koji su obučeni za rad sa ljudima koji su prošli kroz sličnu traumu“, ističe Vukašin.

Takođe, kao deo udruženja roditelja dece stradale u saobraćaju, uspeli su da izdejstvuju i izmene zakona.

„Udruženje roditelja stradale dece uspelo je da izbori izmene u Krivičnom zakoniku — kazne za ubistva u saobraćaju sada su znatno strože. To je velika stvar. Obični ljudi su to izdejstvovali. Ali kada pogledate šta smo izgubili, šta su naše porodice pretrpele… Mi smo ostali bez najsvetijih bića. To što smo promenili zakon — neka bude u amanet našoj deci“, kaže za kraj Vukašin Mrđić, otac dečaka Despota.