Nakon dva stravična zločina koja su potresla javnost, prilikom kojih je ubijeno 17 ljudi, dok je njih 21 ranjeno, primetna je prava poplava pretnji i zabrinjavajućih najava maloletnika i punoletnika da će ovakve zločine ponoviti. Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal u razgovoru za list „Nova“ objašnjava kako se boriti sa ovakvim pretnjama ali i kakve kazne mogu da očekuju oni koji ih izvrše.
Koja krivična dela se stavljaju na teret osobama koje na društvenim mrežama veličaju zločin i osumnjičene ili najavljuju nove napade?
U zavisnosti od činjeničnog stanja tj. od samih objava razlikuju se i krivična dela koja su do sada tim licima stavljana na teret. Uglavnom se radi o postojanju osnovane sumnje da su izvršena krivična dela ugrožavanja sigurnosti prema više lica, proganjanja takođe prema više lica, a posebno krivična dela izazivanja panike i nereda ili nasilničkog ponašanja. Međutim, budite sigurni da se javni tužioci ne ograničavaju samo gonjenjem ovih dela već da se svaki događaj pažljivo analizira i u skladu sa zakonom kvalifikuje. Time broj krivičnih dela koja stavljamo na teret izvršiocima nikako nije ograničen. Naprotiv.
Kolika je zaprećena kazna za ta krivična dela u odnosu na maloletna, a kolika u odnosu na punoletna lica?
Kada su maloletnici u pitanju i njihovo izvršenje navedenih krivičnih dela, osim za proganjanje koje je imalo smrtnu posledicu, mogu se izreći vaspitne mere koje se kreću od mera upozorenja preko mera pojačanog nadzora, sve do zavodskih mera koje uključuju upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-popravni dom i upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje. U slučaju proganjanja sa smrtnom posledicom, moguće je i izricanje kazne maloletničkog zatvora.
Punoletnim licima koja su u potpunosti krivičnopravno odgovorna u skladu sa Krivičnim zakonikom može se izreći kazna zatvora koja u zavisnosti od više faktora može biti između tri meseca i deset godina zatvora za navedena krivična dela. No, želim da budem potpuno jasan: svaka radnja ili događaj će biti cenjeni posebno i u skladu sa tim će se odrediti kvalifikacija krivičnog dela, što znači da će svaki član Krivičnog zakonika biti primenjen uključujući i one sa najtežim zatvorskim kaznama.
Koliko je važno da se svako takvo ponašanje sankcioniše?
Za tužioce je jasno da svako protivpravno ponašanje koje je sankcionisano Krivičnim zakonikom treba da bude kažnjeno, prevashodno zbog preventivnog delovanja samih kazni. Javno tužilaštvo po svojoj prirodi nije uobičajeni preventivni već represivni državni organ koji se bavi krivičnim progonom i predlaganjem kažnjavanja izvršilaca već učinjenih krivičnih dela. Mi očekujemo da će kazne delovati na same izvršioce da više ne vrše krivična dela, ali i na građane i druga lica u najširem smislu da razumeju da će takvo ponašanje biti kažnjeno.
Mislim da je izlišno ovo posebno obrazlagati u ovim danima i danima koji slede. Izuzetno je bitno da svi razumeju da nećemo prihvatiti objašnjenja ili odbrane da neko “nije znao šta radi” i slično. Svaki događaj će biti istražen i procesuiran u skladu sa Krivičnim zakonikom.
Naglasiću još jednom da je naš prag tolerancije za ova krivična dela uvek bio vrlo nizak, dok je sada ravan nuli. I tako će i ostati.
Da li su počinioci ovih krivičnih dela svesni posledica svojih krivičnih dela?
Ne postoji jedinstveni odgovor na ovo pitanje. Neki jesu, neki ne. Sve zavisi od pojedinačnih psiholoških ili, ponekad, psihijatrijskih profila izvšrilaca. Njihovo razumevanje posledica se ogleda i kroz to da li odluče da budu povratnici u izvršenju krivičnih dela ili ne. Naše postupanje je mnogo oštrije kada su povratnici u pitanju, kroz primenu zakonskih mera na raspolaganju. Sud, takođe, potpuno drugačije posmatra povratnika, dakle lice koje je ponovo izvršilo krivično delo, od onoga kome je to prvi put.
Da li maloletni počinioci krivičnih dela znaju da će im biti otvoren krivični dosije, da će biti osuđeni i da to može uticati na njihovu budućnost?
Mislim da oni toga nisu svesni. Mada se maloletnička kaznena evidencija drugačije čuva i koristi u poređenju sa takvom evidencijom za punoletna lica, ipak treba biti svestan da trag o protivpravnom ponašanju ostaje u sistemu, u skladu sa zakonskim rokovima.
Koliko je realna opasnost da se potencijalni napadač oglasi na društvenim mrežama? (U SAD i u drugim zemljama sveta koja imaju slična iskustva sa masovnim pucnjavama, to nije redak slučaj)
Mi do sada takva iskustva nismo imali, u smislu da neko najavi izvršenje ovakvog dela i da ga zaista i učini. Sa druge strane, razlog za to može biti i u tome što i policija i tužilaštvo obraća posebnu pažnju na internet objave koje najavljuju bilo kakvo nasilje i odmah reagujemo pronalaženjem te osobe, pretresom stana i prostorija i, u skladu sa zakonom, zadržavanjem do 48 časova radi upućivanja predloga sudu za odredjivanje pritvora.
Zašto je važno procesuirati svaki pojedinačni slučaj podrške osumnjičenima i veličanje zločina?
Jasno je da se time vrši takozvana generalna prevencija odvraćanja potencijalnih izvršilaca. No, mislim da i drugi stručnjaci, posebno iz oblasti psihologije i sociologije mogu nešto reći na ovu temu. Mislim da će biti potreban zajednički rad i odgovor različitih državnih organa da bi razumeli uzroke ovih događaja i načine na koje bi mogli da ih sprečimo u budućnosti.
Da li je moguće tačno utvrditi identitet svake osobe koja na društvenim mrežama veliča ubice ili zločin?
Mi se trudimo da u tome budemo uspešni, i, iako to ponekad nije lako, čini mi se da imamo dosta uspeha. Svemogući nismo, ali se zaista trudimo da stručno i efikasno radimo naš posao.
Da li VTK raspolaže dovoljnim kapacitetima da izađe na kraj sa povećanim obimom posla?
Već neko vreme, imajući u vidu porast priliva predmeta u oblasti visokotehnološkog kriminala koji je konstantno najveći u poređenju sa svim drugim oblastima kriminaliteta u zemlji, osećamo značajan pritisak koji se samo krajnje požrtvovanim radom tužilaca i saradnika u Posebnom tužilaštvu za VTK savlađuje. Ipak, potrebna su nam pojačanja i Državno veće tužilaca i Ministarstvo pravde su to prepoznali i nedavno odobrili značajno proširenje naših ljudski kapaciteta. U toku je i konkurs za izbor novih javnih tužilaca specijalizovanih u ovoj oblasti i radujem se njihovom dolasku. Takođe, posebno će bitno biti i jačanje tehničkih kapaciteta Posebnog tužilaštva za VTK, koje očekujemo tokom ove godine u saradnji sa Delegacijom Evropske Unije u Srbiji.
Bonus video: Kako da zločin iz OŠ „Vladislav Ribnikar“ ne bude okidač za nove slične slučajeve? – Jasna Hrnčić