Ilegalni novac "upumpavaju" preko nekretnina: Utaja poreza od 60 miliona evra

Ilegalni finansijski tokovi su mehanizmi pomoću kojih se novac zarađen nezakonito prenosi u i iz ekonomskih sistema kriminalcima širom sveta, objašnjava autori izveštaja.Srbija tako recimo samo utajom poreza godišnje gubi 100 miliona evra, dok Crna Gora, sa ekonomijom koja je deset puta manja od Srbije, gubi i do 60 miliona evra.Prema podacima Ministarstva finansija Srbije koje su pružili autorima izveštaja, poreski kriminal stvara značajne nezakonite prihode – preko 450 miliona evra od 2013. do 2017. godine. Kako se navodi, od 2013. do 2018. godine pokrenuti su krivični postupci protiv šest organizovanih kriminalnih grupa, koje su činile ukupno 176 osoba optuženih za poresku utaju i zloupotrebu položaja odgovorne osobe.Ispitanici ovog istraživanja kazali su da Srbija obiluje nedovoljnim i delimičnim prijavljivanjem zaposlenosti, te da je problem posebno široko zastupljen u malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednom sektoru."Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, vodeća srpska nevladina organizacija, ima kampanju protiv zloupotrebe neformalne ekonomije. Smatra da je neformalna ekonomija između 15 odsto i 20 odsto u Srbiji. Procene Evropske komisije su veće, oko 27 odsto", navodi se.Povremeni radnici predstavljaju najveću kategoriju aktera neformalne ekonomije.U Srbiji se svake godine zapošljava oko 500.000 povremenih radnika, najviše u poljoprivredi, gde je utaja poreza široko rasprostranjena. Oko 95 odsto ovih radnika zaposleno je neformalno, navode autori izveštaja. Ovaj godišnji obrazac postao je vrlo vidljiv element široko rasprostranjenog izbegavanja poreza u srpskoj ekonomiji."Novi elektronski sistem uveden je 2018. godine radi omogućavanja mnogo lakše prijave zaposlenja sezonskih radnika, i koji je doveo do značajnog porasta usklađenosti na 42.000 prijavljenih. Uz to, Srbija prima ogromne novčane doznake od državljana iz inostranstva koji šalju novac kući. U Srbiju se vraća oko 3 milijarde evra godišnje, od kojih je značajan deo verovatno sa nedovoljno plaćenim porezom. I po dolaznim i odlaznim tokovima, čini se da Srbija ostaje glavni igrač u neformalnoj ekonomiji, sa značajnim problemom utaje poreza", navodi se u izveštaju.

Uloga nekretnina u pranju novca: Kvadrat na Vračaru 2.172 evra

Industrija nekretnina u Srbiji rasla je neuobičajeno visokom stopom od 2018. godine. Gradnja je nastavljena uprkos krizi sa korona virusom u 2020. godini, iako su mnoge novoizgrađene zgrade ostale prazne, navodi se.

"Na primer, projekat Beograd na vodi ne samo da se nastavio u 2020. godini, već je došlo do povećanja količine nabavljenog i korišćenog građevinskog materijala. Jedan od razloga mogao bi biti taj što su izgrađeni radi pranja novca pre nego stambenog zbrinjavanja", navodi se u izveštaju i citiraju se reči ekonomskog stručnjaka: “Izgradite stambenu zgradu i onda naterate članove svog tima da kupe stan u toj zgradi po namerno naduvanim cenama”.Prosečna cena nove nekretnine po kvadratnom metru u različitim kvartovima Beograda u 2020. godini iznosila je 2.172 evra u Vračaru, 3.365 evra na Savskom vencu i 2.499 evra u Starom Gradu. Radi poređenja, autor izveštaja navodi da Srbija ima prosečnu mesečnu platu od 508 evra.Ubacivanje ilegalno stečenog novca u legalne tokove kroz biznis sa gradnjom u Srbiji je praktično postao deo folklora, na šta godinama unazad ukazuju stručnjaci. Rasprostranjena kupovina nekretnina za keš nejnasnog porekla, ovde je odavno postala svakodnevnica i modus operandi svake kriminalne grupe.Kako je objašnjeno u ranijim izveštajima, kroz nekretnine se lako može apsorbovati velika količina kapitala tako što, na primer, u nekoliko zemalja regiona kompanije koje se prijave za građevinsku dozvolu po zakonu nisu obavezne da pokažu dokaz o poreklu novca. Na njima je samo da izdvoje dovoljno novca za plaćanje poreza za infrastrukturu, u zavisnosti od vrednosti izgradnje.

Agent za nekretnine iz Albanije objasnio je autorima izveštaja da je procenat ljudi koji kupuju luksuzne stanove, koristeći nezakonit novac, a koji plaćaju u gotovini, veliki. Međutim, čak i kada se plaćanje ne vrši u kešu, već putem finansijskog sistema, stručnjaci tvrde da je verifikacija izvora sporadična.Iako se recimo transakcije veće od 10.000 evra moraju izvršiti putem bankovnih transfera, kompanije omogućavaju podelu plaćanja na rate manje od 10.000 evra.Bonus video: Pranje para preko nekrentina - gosti Goran Radosavljević, Goran Rodić

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pranjeparaprekonekrentinagostigoranradosavljevigoranrodi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2476202"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram