Migrantska ruta na Balkanu: Tržište vredno 50 miliona evra

Balkanska ruta je još od sedamdesetih godina bila zloglasna švercerska trasa za šverc droge, mahom heroina, sa Istoka na Zapad. Međutim, 2015. godine ta ruta je ponovo postala interesantna krijumčarima kad je, kako se procenjuje u najnovijem izveštaju Globalne inicijative "Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu", 1,5 miliona tražilaca azila i migranata - delimično motivisanih ratom u Siriji - krenulo da se probija kroz Tursku i Grčku na zapadni Balkan, a zatim dalje u zapadnu Evropu.Strah da će Evropa biti "preplavljena" migrantima doveo je do zatvaranja balkanske rute u martu 2016. godine, postavljanjem različitih vrsta ograda duž ključnih graničnih prelaza.Iako je postavljanje ograde značilo, makar na kratko, zatvaranje migrantske rute, gotovo istovremeno označilo je otvaranje ilegalnog tržišta za krijumčarenje - jednom kad bi neka ruta poput one iz Grčke, do Severne Makedonije i od Srbije do Mađarske postala teža za prelazak, otvarali su se alternativni pravci, preko Albanije, na primer.Dodatnom rasplamsavanju na ilegalnom tržištu krijumčarenja doprinela je i pandemije korona virusa. Broj azilanata i migranata koji dolaze na zapadni Balkan se povećao 2020. godine, a glavna ruta preko Turske i Grčke do Severne Makedonije i Srbije prema Mađarskoj, a zatim dalje prema EU, počela je da se menja kad je Mađarska podigla ogradu na granici sa Srbijom u periodu od jula do septembra 2015.

U oktobru 2015. Mađarska je završila ogradu duž svoje granice s Hrvatskom, a na jugu, u Makedoniji, pojačane su kontrole na graničnim prelazima. U novembru 2015. godine makedonska vojska započela je izgradnju odgrade duž granice s Grčkom, dugačke preko 30 kilometara.Sve ovo dovelo je do toga da se ruta pomeri prema Bosni i Hercegovini, pa je tako već 2017. primećen porast broja tražilaca azila i migranata u BiH i u manjoj meri u Crnoj Gori.Tržište vredno milioneSrbija je popularno odredište za azilante i migrante jer se graniči sa četiri zemlje članice Evropske unije: Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom. Prema UNHCR-u 2019. godine u Srbiju je ušlo 30.2016 migranata, gotovo dvostruko više nego 2018. godine.Tada su saopštavane zvanične informacije, da je 2020. zaustavljeno više od 8.500 migranata dok su ilegalno prelazili srpsku granicu. Većina tražilaca azila dolazi preko Makedonije, prelaze granicu u blizini gradova Preševo i Trgovište. Porodice se obično upućuju prema prihvatnim centrima u Vranju, Preševu i Bujanocu, dok samci često nastavljaju put Beograda.Zabeleženi su i slučajevi gde su migranti ulazili sa KiM i iz Crne Gore kroz opštine Tutin i Pljevlja, a bilo je i onih koji su iz Bugarske ulazili u Srbiju u blizini Bosilegrada, Surdulice, Dimitrovgrada i Zaječara. Kada dođu na teritoriju Srbije, kreću se uglavnom severno prema mađarskoj granici, zapadno prema BiH (preko Save ili Drine u Republiku Srpsku) ili severozapadno do Hrvatske (preko Šida i Sombora).Iako im je Mađarska najatraktivnija destinacija, od 2016. godine put im je presečen u ogradama, zbog čega su se pojavili podzemni tuneli za ilegalni prelazak. U zavisnosti od sigurnosti tunela i verovatnoće uspeha, cene za ovakav prelazak se kreću od 500 do 5.000 evra.Autori izveštaja procenjuju da je ukupna vrednost tržišta krijumčarenja migranata iznosi između 33,7 i 50,6 miliona evra!

U izveštaju se navodi da postoje tri kategorije krijumčara.Prva kategorija - taksisti, prevoznici...U izveštajima se pronalaze podaci o velikom broju taksista, neki su u improvizovanim ili nelicenciranim vozilima, koji prevoze migrante sa sela u velike gradove i iz gradova u naselja blizu granice. Granične prelaze gotovo da nikada ne prelaze.Primetan je i porast "privatnih prevozinka" koji svojim privatnim automobilima ili kombi vozilima prevoze migrante uz naknadu.Jedan od trendova je i zapošljavanje takozvanog dodatnog osobolja kod recimo vozača kamiona. Princip funkiconiše tako što migrant dobije pozivno pismo kompanije sa sedištem u zapadnoj Evrope i putne isprave osobe na koju fizički liči. Te papire migrant na graničnom prelazu pokazuje kao dokaz da se navodno vraća kući.U prvu grupu krijumčara spadaju i one osobe koje povezuju migrante sa krijumčarima, predlažu rute, sigurne kuće i upozoravaju ih na policijske patrole. Neki od krijumčara iz ove kategorije rade i kao osmatrači ili izviđači, čekaju na autobuskim stanicama i kada migranti stignu u grad, prosleđuju se informacije o veličini i sastavu grupe krijumčarima, ali gotovo nikada ne prelaze granice Srbije.Druga kategorija - lokalci i vodičiU ovu kategoriju krijumčara spadaju najčešće lokalci, dobro opremljeni i međusobno povezani sa drugima koji se bave istim "biznisom". Oni organizuju prelaske preko najzaštićenijih graničnih prelaza, često bivaju vodiči kroz šumske predele, a u grupama se mogu pronaći i državljani zemalja iz kojih dolaze azilanti i migranti.Mnogi od njih imaju i dobre veze sa pojedinim policajcima i graničarima i vrlo su prilagodljivi o čemu možda najbolje svedoče i slučajevi prekidanja takvih akcija tokom pandemije korona virusa.Oni, zajedno sa migrantima, prelaze nepristupačne šumske predele i vraćaju se preko granice da pomognu sledećoj grupi, takođe im prave splavove ili ustupaju čamce za prelazak državne granice rečnim putem. Prelazak reke može koštati od 100 do 500 evra po osobi. Cena prelaska granice sa Mađarskom, preko Horgoša i okoline, kreće se i do vrtoglavih 2.500 evra po osobi.OpasnostiVeliki broj pokušaja krijumčarenja sprečeni su policijskim akcijama, dok ima i onih sa tragičnim ishodom kada migranti ne uspeju da stignu do željene destinacije živi ili na putu da tamo bivaju opljačkani, prevaredni, prebijeni i slično.

Javnost je ostala u šoku kada je oktobra prošle godine paragvajska policija saopštila je da je 23. oktobra u kontejneru koji je dopremljen iz Srbije pronađeno sedam tela u fazi raspadanja. Ispostavilo se da je kontejner putovao tri meseca pre nego što je preko Argentine stigao u Paragvaj, a na telima su pronađeni tragovi kanibalizma.

Sedmoro slepih putnika, otkriveno je kasnije, smešteni su u taj kontejner s obrazloženjem da će u njemu stići do Evrope. Niko se nije nadao putu od tri meseca u nehumanim uslovima... Uhapšeni su državljanin Maroka H. M. (1990) i državljanin Alžira S. K. (1991) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram