0
Iako član Dobrovoljnog vatrogasnog društva može postati svako, taj posao može da radi samo neko ko voli da pomaže drugima. Za njih ne postoje loši vremenski uslovi ili dani, a idu tamo gde niko ne sme. Ekipa portala Nova.rs razgovarala je s predsednikom Dobrovoljnog vatrogasnog društva Palilula, Zoranom Stojanovskim, koji nam je otkrio s čim se sve dobrovoljni vatrogasci susreću.
Zoran Stojanovski je vozač kamiona, pecaroš i zaljubljenik u vatrogasni posao, zato je i postao predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva Palilula. Vatrogastvo mu je hobi, ali i više od toga.
Desilo se jednom da se vratio kasno u noć s ture, vozio je kamion u inostranstvo. Posle nekoliko sati, stigao je poziv iz Službe 193, od vatrogasne brigade kojoj je trebala pomoć vatrogasaca-dobrovoljaca.
Pročitajte još:
0
0
0
„Kod nas ne sme da bude ne mogu, umoran sam. Pozvao sam svoje kolege, spremio sam i otišli smo. Jeste bilo naporno, ali za to smo se prijavili. Da me je šef u tom trenutku nazvao i rekao da će mi dati 500 evra za neku vožnju, rekao bih da ne mogu. Znate, ja sam u ovaj posao ušao iz ljubavi, to mi je bio hobi, ali mi je to sada ušlo „u krv“. Taj adrenalin dok traje intervencija, saznanje da nekom pomažete. Sećam se, jednom, kad smo zbog poplava intervenisali u Krnjači, gde inače živim, kad su mi prišla dva dečaka i rekli mi: „Hvala, čika Zorane, što si nam spasao kuću“. Pa nema tih para, nema te stvari kao što je to što sam tada osetio kada su mi ta dva dečaka to rekla“, kaže Zoran Stojanovski.
Ali, iako dobrovoljci, onog trenutka kada stupe u operativni deo DVD (Dobrovoljnog vatrogasnog društva), oni potpadaju pod komandu Sektora za vanredne situacije i svoje „starije braće“ – profesionalnih vatrogasaca. Na terenu rade rame uz rame sa profesionalcima, a ponekad su izloženi i istim rizicima.
Iako to na prvi pogled ne izgleda tako, njihova pomoć je nemerljiva.
„Mi nismo dobrovoljci koji će dobrovoljno da se druže, peku jagnjiće i prasiće. Obavljali smo i ozbiljne poslove. Radili smo na dogašivanju požara i dežuranju prilikom velikih stihija u Kineskom tržnom centru u Bloku 70 u Novom Beogradu, ali i prilikom dogašivanja robne kuće u Obrenovcu (kada su poginule dve osobe prim. aut). Na terenu nema improvizacije, nema slobode odlučivanja. Komandna struktura je jasna i mora da se poštuje. Zna se ko šta radi. Kada dođemo, javljamo se profesionalcima i oni nas raspoređuju. Recimo, komandir mi kaže: „Daj mi dva čoveka“. Ja odlučujem koja su dvojica najsposobnija da izvrše taj zadatak. Ja slušam i izdajem naređenja, to je takav sistem“, objašnjava Zoran Stojanovski.
Uslovi da bi neko postao član DVD nisu strogi. To može biti bilo koji građanin starosti od 18 do 55 godina. Selekcija sledi posle, jer ne može svako da ide na teren i da se bori sa vatrenom stihijom.
„Puna oprema vatrogasca je teža od 40 kilograma. Potrebno je da čovek bude fizički spreman. Posle toga pravimo selekciju da li je neko za operativni sastav – da li je spreman i sposoban da izađe na teren. Što ima više intervencija, to napreduje, tako da je moguće da neko iz dobrovoljaca pređe u profesionalce. Intervencije u DVD su mu sigurno dobra preporuka. I još nešto, to nije isključivo muški posao. Imamo i članice. Pozivam da nam se javi što više žena, jer planiramo da formiramo posebno odeljenje, sastavljeno od žena, za ukazivanje prve pomoći“, objašnjava Stojanovcki.
A kako izgleda njihov posao?
„Mi smo uglavnom pomoćne snage profesionalcima. Recimo, vikendom prijavljujemo dežurstvo od, redimo 7 ujutru do 20 časova, ekipa od 5 članova. U slučaju potrebe zovu nas iz službe 193. Radimo dogašivanje požara, pomažemo pri poplavama, asistiramo prilikom intervencija. Zamislite vatrogasca, profesionalca, koji na sebi ima opremu od 40 kilograma, da ide da po neki deo opreme. Tu smo mi, da donesemo crevo, mlaznicu, skretnicu. Prvo, taj čovek u skafanderu mora da se što manje umara, drugo, štedi se na vremenu. To je izuzetno težak posao, i fizički i psihički“, objašnjava naš sagovornik.
Dobrovoljno vatrogasno društvo Palilula osnovano je daleke 1947. godine i trpi sve posledice turbulentnih vremena kroz koje prolazi naša zemlja. Takva društva, kao i Civilna zaštita u jednom trenutku su pogrešno prepoznata kao recidiv komunizma, pa su prošla kroz teška vremena, ali je vreme pokazalo da je potreba za njima itekako velika.
„Mi smo svi uključeni u taj sistem i nismo samo vatrogasci-dobrovoljci, već i deo sistema Civilne zaštite i na tome se radi poslednjih nekoliko godina u okviru Sektora za vanredne situacije MUP Srbije. Sa klimatskim promena dolaze novi izazovi, veliki požari, poplave, nevrremena i potreban je jedan dobar sistem da se otklane ili preduprede posledice prirodnih katastrofa. Ulaganje u sistem zaštite se višestruko isplati, tako da postoji čak i ekonomsko opravdanje. Ali, tu je i još jedna, mnogo razumljivija stvar. Nas recimo zovu kada je potrebno ugasiti požar na niskom rastinju, što je u našoj zemljii česta pojava. To je zadatak koji možemo da obavimo i mi, a istovremeno rasterećujemo i profesionalne kolege. Zamislite situaciju da dve-tri ekipe Vatrogasne brigade gase neko žbunje, a da u to vreme gori soliter u Novom Geogradu?“, objašnjava predsednik DVD Palilula.
Kao i svaki vatrogasac, profesionalac ili dobrovoljac, Zoran Stojanovski ima poruku za sugrađane.
„Pazite se, prevencija je najvažnija. U vreme novogodišnjih i božićnih praznika dve stvari su važne. Pod jedan, pre spavanja isključite iz struje sve ukrase sa sijalicama, nemojte ih kupovati a da nisu atestirani, ali za svaki slučaj ih isključite i izvucite utikač iz utičnice. Druga stvar je, ne bacajte petarde. To smeta kućnim ljubimcima, nekim sugrađanima a i posledice mogu biti strašne po decu ukoliko dođe do povređivanja. Ko želi da kupi petardu, neka umesto toga pošalje SMS za lečenje dece, to je mnogo lepše“, poručuje Zoran Stojanovcki.
BONUS VIDEO: Požar u robnoj kući u Obrenovcu u kojem su stradale dve osobe