Sudbina stanara Vidovdanske 2a na Vračaru, koji su usled radova na gradilištu pored svoje zgrade ostali bez krova nad glavom, i dalje je neizvesna. I dok je, po zakonu, investitor dužan da obezbedi smeštaj stanarima, advokat Ivan Ninić ističe da se postavlja pitanje koliko je to moguće, s obzirom da je ponuđač radova firma sa kapitalom od svega 100 dinara.
Istaknuti pravnik Ivan Ninić za Nova.rs objašnjava koja prava imaju oštećeni građani Vračara na adresi Vidovdanska 2a.
„Za nastalu štetu vlasnicima stanova, odnosno zgrade koja se urušila na susednoj parceli, solidarno odgovaraju investitori i izvođač radova i tu je zakon jasan. Često se događa da izvođači radova, posebnim ugovorom, angažuju podizvođače, koji prema zakonu i sudskoj praksi takođe imaju solidarnu odgovornost, a po pravilu tzv. objektivne odgovornosti zbog obavljanja opasne delatnosti. Problem je samo što u našem pravosuđu ti sporovi traju godinama i uvek je konačan ishod neizvestan zbog nesolventnosti tuženih lica“, ističe Ninić.
U svakom slučaju, prema njegovim rečima, investitor je dužan da stanarima obezbedi adekvatni smeštaj, međutim, ističe da ne zna koliko je to moguće, ako se uzmu u obzir podaci o firmi koja je izvođač radova.
„U ovom slučaju investitor je dužan da obezbedi hotelski ili drugi adekvatan smeštaj oštećenim vlasnicima stanova. Ukoliko to odbije da učini, vlasnici stanova mogu sami rešiti pitanje nužnog smeštaja, a potom svoja prava na naknadu štete ostvariti u sudskom postupku. Važno je samo da sačuvaju sve račune da bi mogli da dokažu visinu troškova koje su imali. Materijalna šeteta se sastoji u troškovima privremenog smeštaja i u troškovima kupovine novih stanova iste površine u istoj zoni, jer postojeća zgrada više nije za upotrebu“, tvrdi Ninić i dodaje:
„Kada analiziramo javno dostupne podatke da su investitori fizička lica i firma čiji je osnivački kapital 1.000 dinara, a da radove izvodi firma koja nema nikakve reference u građevinarstvu i ima kapital od 100 dinara, onda to dodatno baca senku na celu priču. Oštećenim stanarima ostaje samo da veruju da će stvarni investitor „iz senke“ demonstirati dozu ljudskosti i nadoknaditi im svu štetu, nezavisno od ovih formalnih imena koja se pijavljuju u papirima. A, što se tiče krivične odgovornosti, vreme će pokazati da će krivična prijava biti odbačena i da niko neće snositi bilo kakvu odgovornost, što će se pravdati činjenicom da, na sreću, nema ljudskih žrtava“, navodi advokat.
Pročitajte još:
Ninić za Nova.rs navodi i da se pomenuti objekat nije sam od sebe urušio i ukazuje na institucionalni problem u Srbiji – danas, po svemu sudeći, svako može dobiti građevinsku dozvolu.
„Nije se zgrada sama od sebe urušila, već je to posledica javašluka, odnosno „skraćenih“ procedura u želji da se uštedi novac na nabavci šipova i dodatne zaštite prilikom izvođenja radova. U takvim situacijama gotovo uvek se zanemaruje uloga nadzornog organa koji ima kontrolnu funkciju, a vidimo da se do sada uopšte nije javno ogašavao. Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da kada građevinski inspektor utvrdi da je postupanje lica sa odgovarajućom licencom u suprotnosti sa propisima, odnosno pravilima struke, dužan je da o tome obavesti nadležni organ i organizaciju koja je izdala licencu radi utvrđivanja odgovornosti. Eto sada posla i za Inženjersku komoru Srbije, da preispitaju kome daju licence“, kaže Ninić.
Ističe da poslednjih godina u Beogradu investitor može da bude ko god želi.
„Urbanistički haos koji godinama generiše gradska vlast je srž problema. Svako je danas u Beogradu investitor a do juče pas nije imao za šta da ga ujede. Izvođači radova su firme koje od građevinske mehanizacije imaju samo „Audi“ i sekretaricu, a podizvođači su male zanatske radnje. Potrebama takvima se prilagođavaju urbanistički planovi i fingiraju požari, a inspekcijske službe sve to nemo posmatraju“, navodi on i dodaje:
„Neka gradilišta se uopšte ne kontrolišu, pa čak i tamo gde se kontroliše, radovi se nastave uprkos eventualnoj zabrani. Svaka beogradska opština ima šerifa koji je zadužen za neometanu divlju gradnju. Sistem je do te mere kontaminiran da se čak antidatiraju, odnosno prodaju stari brojevi predmeta radi ozakonjenja nelegalnih objekata novijeg datuma“, kaže naš sagovornik.
Podsetimo, zgrada na Vračaru urušila se u petak zbog gradilišta, na kojem se izvode radovi. Zbog urušavanja zgrade, stanari su bili prinuđeni da napuste svoje domove.
Povodom pomenutog slučaja, ali i bahate gradnje u Beogradu, stanari Vračara juče su održali protest ispred zgrade Opštine Vračar.
Inače, prema podacima Odeljenja za građevinske i komunalne poslove opštine Vračar, kao investitori radova u Vidovdanskoj 4 upisani su Milica Mišić, Borisav Božić, Ivana Božić, ali i Slobodan Božić, kojem je dosad nekoliko puta bio blokiran račun zbog neizmiravanja obaveza – poslednji put u marta ove godine, zbog neplaćenih doprinosa za socijalno osiguranje.
BONUS video: Snimak urušavanja zgrade na Vračaru
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare