0
Osnaživanjem srpskih kriminalnih grupa van Srbije i mogućnost da se raznim ilegalnim tokovima izbegnu sudski procesi, zatvorske kazne, a neretko i neprijateljski metak, navelo je ovdašnje kriminalce da utočište pronađu u nekim drugim zemljama, daleko od srpskog zakona i podzemlja. Španija, Južna Afrika, Južna Amerika - samo su neka područja u kojima se kriju "naši" kriminalci.
Hronološki gledano poslednji u nizu slučajeva je presuda Nebojši Jeftiću (61) koji je osuđen je za ubistvo Mileta Veljkovića (63) na doživotnu robiju pred Višim sudom u Midelbugu u Južnoafričkoj Republici i to sedam godina nakon što je izvršio zločin, pošto je izazvao saobraćajku automobilom koji je prilikom likvidacije ukrao od žrtve.
Iako Jeftić nije „zvučno“ ime srpskog podzemlja, dobar je pokazatelj da se naši državljani „pritisnuti“ zatvorskom kaznom koja ih očekuje, vrlo vešto mogu skrivati čak i u zemljama koje im ni na jedan način nisu bliske.
Dobar je primer i slučaj Dobrosava Gavrića, Srbina osuđenog za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana koji je u Afriku pobegao uoči donošenja presude u Srbiji, a o tome koliko je brzo napredovao u podzemlju „nove domovine“, oslikava podatak da je radio za jednog od najopasnijih kriminalaca, takođe doseljenika, Radovana Krejcira.
Zajedno sa njim pobegao je i Milan Đuričić Miki koji se takođe duže vreme uspešno skrivao, ali sa sve većim brojem Balkanaca u Južnoafričkoj Republici, oformili su se i novi, međusobni sukobi.
Južna Afrika, kao zemlja poznata po velikoj stopi kriminala koja se u jednom trenutku popela na drugo mesto na svetskoj listi, odlična je podloga da odbegli Srbi svoj „zanat“ prenesu na najveći kontinent. „Krvavi“ novac koji su donosili iz Jugoslavija i kasnije Srbije ulagali su u poznanstva i započinjanje sumnjivih biznisa, daleko od očiju srpskih pravosudnih organa koji za njima tragaju. Ipak bujanje takvih slučajeva dovelo je do neizbežnih sukoba i ratova za prevlast na tržištima droga, oružja, dijamanata…
Posebno atraktivno problematičnim Srbima jeste činjenica da kod njih vlada anglo-saksonsko pravo na koje bi se tamošnje vlasti mogle pozvati u slučaju zahteva za izručenje, uz objašnjenje da nemaju iste pravne norme kao ostale države, čime se godinama vešto služi odbegli Gavrić koji je otišao korak dalje pa je zatražio i politički azil u JAR. Veliku ulogu igra i to što je reč o belim ljudima, koji se i posle aparthejda bolje kotiraju od domaćina.
Klima pogodna za život i uzgoj marihuane, geostrateški položaj odličan za dopremanje kokaina iz Južne Afrike i dalju distribuciju ka Evropi, veliki broj luka sa lako podmitljivim radnicima… Sve ovo dovelo je do snažnog ustoličenja srpskog kriminala u Španiji.
Pojedine bande (naročito albanske i kosovske) izveštile su se u provalama u industrijska postrojenja. Obično se za takve kradljivce među lokalcima koristi naziv „butonjerosi“ (provalnici), jer su specijalizovani za provaljivanje šifre na sefovima i zaobilaženje sigurnosnog sistema. Kako je navedeno u jednom od izveštaja Globalne inicijativa protiv transnacionalnog kriminala (GITOC) meka crnogorskih i srpskih grupa u Španiji je Valensija, u kojoj je 2012. godine uhapšen ozloglašeni Luka Bojović zajedno sa još dvojicom članova zemunskog klana Vladimirom Milosavljevićem i Sinišom Petrićem.
U tom gradu je 2014. godine iz stana Gorana Radomana nestalo oko 200 kilograma kokaina, zbog čega su pokrenute razmirice unutar kotorskog klana koji je nakon toga podeljen u dve zaraćene grupe – škaljarsku i kavačku. Ipak, slučajevi hapšenja i zaplene velikih količina marihaune koji se mahom uzgajaju u kontrolisanim uslovima, poput velikih vila, skladiša, a ponekad i u crkvama, pokazuju da su se Srbi dobro raširili po čitavoj Španiji i da se sve više uspinju u kriminalnoj hijerarhiji.
Takozvani balkasnki kartel, kako se jedinstvenim imenom nazivaju kriminalne organizacija sa naših prostora koje su svoju moć s godinama ojačale u Južnoj Americi, postao značajan u međunarodnom švercu narkotika, najčešće kokaina, pokazuju rezultati istraživanja GlTOC-a.
U zemlje Južne Amerike nastanili su se još osamdesetih godina, ali su tada obaljvali mahom nižerangirane poslove, te su bili kuriri, radnici obezbeđenja i slično. U delu izveštaja koji se bavi kriminalcima sa Balkana u Latinskoj Americi, objašnjano je da je ona postala „El Dorado“ za kriminalne grupe sa naših prostora, a procenjuje se da je žarište postala između 2008. i 2020. godine. I za to postoji nekoliko razloga.
„Prvo, svetska ponuda koke i kokaina se povećala, a potražnja je ostala velika, posebno na unosnom evropskom tržištu i u Australiji. Drugo, došlo je do poremećaja u snabdevanju u Kolumbiji nakon mirovnog sporazuma sa kolumbijskom pobunjeničkom kriminalnom grupom FARK iz 2016, što je otvorilo mogućnosti kriminalcima sa zapadnog Balkana da uspostave veze sa novim dobavljačima“, objašnjavaju stručnjaci u ovom izveštaju.
Brzo učenje jezika, prilagodljivost novom tržištu i odanost, samo su neki od parametara zahvaljujući kojim su osvojili poverenje narko-kartela, a kako je kokainsko svetsko tržište postalo veće, otvorila se prilika za novim „biznisom“.
Bonus video: Zaplena heroina na Gradini
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
