Fotografije mučenih i ubijenih navijača, kojima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "mahao" u subotu uveče, nepotrebno uznemiravajući javnost, mogu se koristiti kao dokazno sredstvo na sudu, saglasni su sagovornici našeg portala, bivše sudije, a sada advokati Ivan Bajazit i Vladimir Vučinić.
Ipak, Vučinić podseća da, po pravilu, krivično delo ubistvo ne može da se dokaže ukoliko ne postoji telo. Međutim, izuzetno bi to moglo da se dogodi ukoliko postoje snimci da neko nekoga lišava života, a da taj neko ko je snimio bude svedok i da kaže ‘jeste, taj i taj je raskomadan’. Sa druge strane, Bajazit kaže da neko može da bude osuđen za ubistvo, iako nema tela, a kao primer navodi – ratne zločine.
Građani Srbije sa zaprepašćenjem su gledali fotografije koje su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar policije Aleksandar Vulin objavili u subotu, a na kojima se vide delovi tela nekih nestalih navijača.
Da li su te fotografije dokaz na sudu i da li je moguće da neko bude osuđen za krivično delo ubistvo, a da ne postoji telo, pitali smo pravnike.
Bivši sudija i advokat Vladimir Vučinić navodi za naš portal, da ukoliko je fotografije Tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo u postupku, onda one jesu dokazno sredstvo.
„Ja nekako i bez toga da pročitam naredbu o sprovođenju istrage, pretpostavljam da mogu biti dokaz, jer se u naredbi navode svi ti podaci, odnosno na osnovu kojih dokaza proizlazi osnovana sumnja da je neko lice učinilo krivično delo. Ta osnovana sumnja mora biti potkrepljena dokazima i podacima koje organ unutrašnih poslova dostavlja tužiocu. Ja verujem da je to dokaz, ali nisam siguran dok ne pročitam u spisima šta se navodi i predlaže kao dokaz. Ali lično, verujem da će to tužilaštvo izvesti kao dokaz. Ja to govorim u procesnom smislu: naravno da se mogu koristiti, ali sve zavisi pod kojim okolnostima. Ako su to bezbednosne kamere ili neke druge, treba videti pod kojim okolnostima je to snimano“, obrazlaže Vučinić za naš portal.
Da fotografije mogu biti dokazno sredstvo na sudu, slaže se i njegov kolega i takođe bivši sudija, Ivan Bajazit.
Sa druge strane, u javnosti se sve češće pominje teza da ukoliko nema tela, nema i dela. Vučinić kaže da su se vodili postupci u takvim situacijama, ali da, koliko se seća, niko nije osuđen.
„Kada je bilo ubistvo Ivana Stambolića, posle dosta godina su otišli na lice mesta, i nisam baš siguran šta je zatečeno, jer nisam bio u tom predmetu. Ja ne mogu da se setim da je išta ostalo, zato što je Stambolić nažalost bio bačen u tu rupu sa krečom i verovatno da su svi dokazi otišli, ali su opet pravosnažno osuđeni za njegovo ubistvo“, kaže Vučinić. te dodaje da se može voditi postupak, ali da je pitanje šta je ostalo od tela i da li ima nekih dokaza.
Kaže da tužilac mora imati dokaze da je smrt nastupila nasilno, a da ako nema tela, to se ne može dokazati.
„Obdukcijom se utvrđuje da je smrt nasilna i automatski to možete procesuirati kao ubistvo. Ili na primer da se izvrši ekshumacija, ako je bilo sahranjeno telo, pa da se izvadi i ponovo veštači. Ako se ne nađe telo, onda se jako teško dokazuje ubistvo“, kaže Vučinić.
Na naše pitanje, šta ako nema tela, da li može da se dokaže na osnovu nekih video snimaka da je neko ušao u kuću a nije izašao…šta ako advokat odbrane navede na primer da on ima informaciju da je navodno ubijeni u Americi, da li može tužilaštvo da dokaže to ubistvo bez tela,..
Vučinić kaže da ne može, zato što se primenjuje ‘in dubio pro reo’.
„Da li je čovek otet, da li je nestao, vi ne možete suditi za ubistvo ako nemate dokaz za ubistvo, a dokazi su pre svega na telu. Tako da mislim, da ne. Ali ratni zločini kada se sude, ukoliko neko posvedoči da je neko izvršio ubistvo i da je on bio očevidac ubistva, onda na osnovu toga, i drugih dokaza, da li jeste ili nije, skoro je nemoguće ga osuditi“, navodi Vučinić i dodaje da bi morali da postoje neki tragovi.
On kaže i da bi moglo bez tela, ako ima snimak ubistva, gde čovek ubija čoveka,
„Imate snimak, imate svedočenje koje kaže da je u vezi sa tim snimkom, onda biste svakog mogli da osudite. Ako je neko snimio kako neko nekog lišava života i komada ga, i taj što je snimio dođe kasnije kao svedok i kaže ‘ja sam to snimao, ovo je autentičan snimak’, vi napravite biometrijsko veštačenje, antropološko i vidite da je čovek na snimku vaš okrivljeni, ja onda ne vidim razlog da se ne osudi. Može, izuzetno znači, ali po pravilu, bez tela ne možete osuditi za ubistvo“, kaže bivši sudija.
Na osnovu samo iskaza svedoka, Vučinić kaže da nije moguće doneti presudu, jer je to suviše teško krivično delo.
„Vi ne znate šta su motivi tog svedoka, jer bi mogao nekog i lažno da optuži za tako teško krivično delo. Ja na osnovu samo iskaza svedoka, nikada ne bih osudio nekog za ubistvo, ipak je to suviše ozbiljno delo. Ali ako uz taj iskaz, postoje materijalni dokazi, to je već druga stvar“, zaključuje Vučinić.
Sa druge strane, advokat i nekadašnji sudija Ivan Bajazit kaže za naš portal da neko može biti osuđen za ubistvo, a da nema tela.
„Može kada imate ratni zločin, to se dešava u turbulentnim prilikama, vrlo kratkim vremenskim intervalima, u gužvi, kada je narod iseljen i raseljen, kada jednostavno imate vanredne okolnosti kakve su rat. U takvim situacijama ili okolnostima, vi imate nestanak žrtava koje su docnije predmet postupka. Jednostavno se navode nekakvi brojevi i imena, a tela nema. To ima i kod nas i u Hagu, to je dokaz da može da se vodi postupak za krivična dela ratni zločin, ali i svih vrsta ubistva, kao pojedinačnih radnji, i bez tela, ali da je to jako teško dokazati, mnogo teže nego kada imate leš“, navodi Bajazit i podvlači da može da se vodi postupak.
„U svakom konkretnom slučaju imate različite vrste događaja. Ova naša nauka je otišla daleko. Imate različite vrste DNK tragova, recimo nađete trag nečije krvi na određenom mestu, nema tela, recimo trag toga, ali to opet nije dovoljno, nego samo jedan od niza događaja. Postoje svedočenja, razni alati kojima tužilac raspolaže. I posredno i neposredno dokazivanje, govorim hitopetički. U principu se to dokazuje najčešće svedocima, ili nekom tehnikom i veštačenjima. Ili pronalazak recimo čaure, sa nečijim DNK tragovima. To je ozbiljan dokaz. Onda se u nizu dokaza sve složi kao mozaik i vi dobijete neki zaključak da li se nešto dogodilo ili nije“, kaže Bajazit.
Na pitanje da li advokat odbrane može da kaže da ima informaciju da se lice koje je navodno ubijeno nalazi u Americi, Bajazit kaže da može, ali da onda to mora i da dokaže.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar