0
Na adresu Državnog veća tužilaca (DVT) danas je prispela disciplinska prijava protiv višeg tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića, potpisana sa "zamenici javnog tužioca, izloženi urušavanju načela samostalnosti u radu". Od DVT se zahteva da hitno preduzme svoje zakonom proipisane mere i sprovede disciplinski postupak protiv Stefanovića, za kog kažu da od trenutka kada je izabran ne prestaje da pravi incidente i urušava ugled javnog tužilaštva.
Portal „Nova. rs“ imao je uvid u ovu prijavu, a njenu sadržinu prenosimo u celosti.
DISCIPLINSKA PRIJAVA
Protiv
Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića
Što je od 22. do 24. februara svojim postupanjem ugrozio poverenje građana u Više javno tužilaštvo u Beogradu tako što je proizvoljno primenio svoja ovlašćenja suprotno njihovoj svrsi, te prilikom njihove primene donete odluke realizovao u suprotnosti sa Pravilnikom o upravi u Javnom tužilaštvu, a zatim je u nameri da opravda svoje samovoljno postupanje izdavao očigledno lažna saopštenja,što je sve za posledicu imalo teško narušavanje ugleda Višeg javnog tužilaštva u Beogradu kao i ugled cele javnotužilačke organizacije kao i teško narušavanje poverenja javnosti u Više javno tužilaštvo u Beogradu kao i u javno tužilaštvo u celini,a sve na sledeći način:
-dana 22. februara svom prvom zameniku za Odeljenje za borbu protiv korupcije Brankici Marić naložio da na isteku radnog vremena zameniku tužioca Bojani Savović saopšti da je prebačena u prvostepeno odeljenje i da neće više postupati u svojim predmetima čiji je obrađivač bila kao zamenik u antikoruptivnom odeljenju, pa tako ni u predmetu u kome je tog dana odredila zadržavanje većem broju lica zbog malverzacija u EPS i naložio Brankici Marić da ona sutradan obavi saslušanje okrivljenih, iako je predmet još uvek bio predmet Bojane Savović obzirom da nije sprovedena procedura izmene Programa i plana rada VJT
-dana 23. februara, nakon što je Brankica Marić postupila po nalogu tužioca Stefanovića i suprotno Pravilniku o upravi saslušala zadržane okrivljene u predmetu obrađivača Bojane Savović,iako je Savović tog dana uredno boravila na svom radnom mestu,održao kolegijum na kom je objavio svoju odluku o izmeni godišnjeg programa i plana da se Bojana Savović i Jasmina Paunović premeste u prvostepeno odeljenje, iako je prema Pravilniku o upravi bio u obavezi da nacrt izmena iznese na razmatranje kolegijumu i sasluša eventualne primedbe na izmene, pa tek onda donese konačnu odluku, a takođe suprotno Pravilniku nije izneo razloge za ovakve izmene navedene Pravilnikom, a to su znatnije povećanje broja predmeta, duža odsutnost zamenika javnog tužioca ili drugi opravdani razlozi, pa kada se u medijima saznalo za ovakvo njegovo samovoljno postupanje, oko 16 časova je izdao lažno saopštenje u kome se između ostalog suprotno Stefanovićevom izlaganju na kolegijumu navodi da je Bojana Savović prebačena u drugo odeljenje po svojoj sopstvenoj ranije izraženoj želji, da je realizacija hapšenja u predmetu EPS izvršena po njegovom nalogu i nalogu Brankice Marić, a radi navodnog ubrzanja postupka jer je Savović navodno odugovlačila predistražni postupak
-dana 24. februara izdao novo lažno saopštenje u kome navodi da su on i Brankica Marić izdali nalog za hapšenje osumnjičenih u predmetu Bojane Savović
zbog čega je teško narušio ugled tužilaštva i doveo do burne reakcije velikog dela stručne javnosti, i to Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Društva sudija Srbije, Foruma sudija Srbije, preko pedeset zamenika tužilaca iz različitih beogradskih tužilaštava, brojnih advokata, profesora prava, kao i nevladinih organizacija, te je teško narušio poverenje javnosti u javno tužilaštvo, što je dovelo do javnih protesta dana 2.3.2023. godine ispred Vlade RS i ispred RJT kada je više stotina građana na nekoliko sati blokiralo ulice, sa zahtevom da se smeni Viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović, pa čak i Republički javni tužilac Zagorka Dolovac, i najavilo da će proteste radikalizovati i proširiti po celoj Srbiji.
OBRAZLOŽENjE
Od kada je stupio na funkciju Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenad Stefanović ne prestaje da pravi incidente i urušava ugled javnog tužilaštva. Ova prijava se dostavlja DVT kako bi se združeno angažovalo da zbog ozbiljnosti slučaja i mogućih posledica svojom kolektivnom snagom i autoritetom utiče na disciplinskog tužioca da ispita sve slučajeve Stefanovićevog postupanja (među njima i ovaj kao vrhunac neprofesionalnog postupanja sa sada već ozbiljnim posledicama) sa odgovarajućom hitnošću, te da DVT na nedeljnom nivou zatraži izveštaje o napretku u postupku.
Pročitajte još:
0
0
0
O Stefanovićevim brljotinama su što anonimno, što lično, permanentno obaveštavani državni organi, pa i DVT više puta do sada, otud je neophodno sabrati sve te slučajeve na jedno mesto.
Što se tiče prijavljenog slučaja isti je moguće brzo i lako proveriti, jer su sve okolnosti vezane za ovaj slučaj javno već iznete od strane samih aktera i to u emisiji Nova S ,,Utisak Nedelje“ i TV Insajder u emisiji ,,Insajder“ (u kojoj je Brankica Marić po ovlašćenju tužioca praktično potvrdila navode ove prijave u pokušaju da da objašnjenja koja su potpuno nesuvisla za svakog ko ima ikakve veze sa tužilaštvom), kao i u saopštenjima samog VJT.
Podsetićemo samo na brojne slučajeve kojima Stefanović konstantno urušava ugled tužilaštva, kako u samom tužilaštvu tako i van njega. Od dolaska na čelo tužilaštva se ponaša bahato i neprimereno prema kolegama, na kolegijumima ne dozvoljava nikome da govori i viče na kolege, neprestano vrši premeštaj po kancelarijama, a takođe i po odeljenjima bez ikakve logike i na sve navedene načine otežava rad i funkcionisanje zamenika tužioca. Zapisnike na kolegijumima uglavnom ne vodi,a kada ih vodi isti su nedostupni zamenicima. Izdavao je nezakonite naredbe pripadnicima MUP, BIA i vojske o obaveznom nošenju legitimacija u prostorijama VJT. Podnosio je disciplinsku prijavu protiv advokata nenadležnom organu advokatske komore. Suprotno Pravilniku je nalagao osnovnim tužilaštvima na koji način da vrše provere dolazaka na posao, te je pritom skratio obavezno radno vreme za sat vremena, a naknadno kada je podneta prijava zbog toga pokušavao to da opravda kao da je navodno neshvaćen.
Napao je člana DVT i zahtevao od sudske straže da ga izbace iz zgrade Palate pravde. Preko svog udruženja čiji je predsednik izdao uvredljivo saopštenje za javnost u kom je vređao kolege i pretio osvetom. Izdao nezakonito obavezno uputstvo da se ukinu odeljenja za nedozvoljenu gradnju u osnovnim tužilaštvima, a koje je kasnije povlačio. Izdao preko posrednika nezakoniti usmeni nalog tužiocima antikoruptivnog odeljenja da ne mogu bez saglasnosti rukovodioca da nalože policiji da li će se pisati izveštaj ili krivična prijava, nakon čega je na kolegijumu vikao i udarao rukom o sto, jer je informacija o njegovom postupanju dospela u javnost. Pokušao je da zataška slučaj krađe koju je počinila njemu bliska saradnica prema dugogodišnjoj zamenici, a zatim šikanirao zamenicu pošto je slučaj prijavila, vrištao na nju i pretio joj disciplinskim postupkom, nakon čega je dva puta bez obrazloženja prebacivao iz jednog u drugo odeljenje.
Takođe prema osumnjičenoj saradnici nije pokrenuo čak ni disciplinski postupak, iako mu je bilo poznato da je slučaj krađe nesporan i zabeležen video snimkom. Vikao na zamenicu javnog tužioca Bojanu Savović kada ju je pozvao na razgovor nakon što je uputio na rad u prvostepeno odeljenje. Ovime se lista nestručnog, neetičkog, nepristojnog i nezakonitog postupanja tužioca Stefanovića ne završava, već se šalje jasna poruka da će čak i lopovi biti zaštićeni ukoliko su poslušnici Nenada Stefanovića, dok će svako ko i pomisli da radi svoj posao savesno biti mobingovan, premeštan na drugo radno mesto i medijski optuživan za neažurnost i nestručnost.
Što se tiče aktuelnog slučaja nije na odmet izneti širu retrospektivu i ukazati na brojne nelogičnosti u postupanju Nenada Stefanovića i njegovih poslušnika. Bojana Savović je dobila u rad predmet potencijalnih zloupotreba u EPS. Od policije je tražila da se prikupe potrebna obaveštenja, te je tokom rada na predmetu obavila veći broj konsultacija sa policijom u cilju usmeravanja postupka. Tokom postupka u rad policije se umešala i Brankica Marić, a da o tome nije obavestila obrađivača predmeta, te je takođe dala neke konsultacije o kojima nije izvestila i samog obrađivača, već je Bojana Savović ovo slučajno saznala od policijskih službenika. Kada je prikupljeno dovoljno materijala za podnošenje krivične prijave Savović je naložila da se uhapsi sedam osumnjičenih, te da se podnese krivična prijava zbog zloupotrebe službenog položaja iz stava tri, pa je na osnovu njenog naloga određeno zadržavanje sedmorici osumnjičenih. U međuvremenu je postavila branioce po službenoj dužnosti i nastavila sa drugim procesnim pripremama za saslušanje. Na dan hapšenja, a po isteku radnog vremena dobija obaveštenje od Brankice Marić da je prebačena u prvostepeno odeljenje.
Ovo u javnotužilačkoj organizaciji nije još niko doživeo, da ga premeste u drugo odeljenje, a nakon što je zadržao sedam osumnjičenih.
Svi članovi DVT iz reda tužilaca veoma dobro znaju koliko je ovaj potez nelogičan i koliko ga je nemoguće opravdati. Iako do prebacivanja nije došlo, s obzirom da nije sprovedena odgovarajuća procedura odnosno promena godišnjeg rasporeda nije izneta na razmatranje na kolegijumu nakon čega bi tužilac mogao da izvrši promenu godišnjeg rasporeda potpisivanjem istog i dostavljanjem svim zamenicima i nadređenom tužilaštvu, Brankica Marić je po nalogu tužioca izvršila saslušanja u predmetu Bojane Savović.
Tek nakon saslušanja održan je i kolegijum na kom je promena rasporeda samo saopštena, ali ne i razmatrana, te je prilikom obrazlaganja tužilac naveo da su koleginice Savović i Paunović iskusne i da će svojim iskustvom pomoći kolegama u prvom stepenu. Međutim ovo svakako nije bio razlog njihovog prebacivanja. Prvo zato što je godišnji program i plan rada donet dva meseca pre ovog događaja i za dva meseca se ništa bitno u tužilaštvu nije promenilo što bi opravdalo promenu. Pored toga prethodno je nekoliko zamenika već prebačeno iz antikoruptivnog u prvostepeno odeljenje, opet bez ikakvog razloga, tako da je prvostepeno odeljenje već bilo nepotrebno pojačano. Ujedno, Stefanović je pre ovoga u prvostepeno odeljenje prebacio i koleginicu Mauković iz maloletničkog odeljenja, isključivo u vidu odmazde, jer je prijavila krađu na radnom mestu, a on nije preduzeo ništa, naprotiv zapretio joj je da će je po kazni prebaciti u prvostepeno odeljenje, što je potom i učinio, isto tako bez ikakvog razloga koji se po Pravilniku o upravi zahteva. Da se rukovodio ličnim interesima i penalnim motivima govori i činjenica da je nakon donošenja godišnjeg plana rada izvršio još jednu neopravdanu izmenu prebacivanjem koleginice Mauković nazad u maloletničko odeljenje, iako je na njeno upražnjeno mesto već doveo koleginicu Ćurčić.
Koleginicu Ćurčić je opet bez razloga prebacio u maloletničko odeljenje iz čuvenog Odeljenja za ”kontrolu gustine magle” ( kolokvijalno nazvano u javnotužilačkim krugovima obzirom da je sam izmislio ovo odeljenje i u isto stavio svog kuma Lazara Lazovića i prvog zamenika Miodraga Markovića kako bi mogli da imaju pokriće za neosnovano uticanje na rad zamenika u nižim tužilaštvima na način koji takođe nije predviđen ni pravilnikom ni zakonom). S obzirom da se ovoliki broj prebačaja desio u relativno kratkom vremenskom periodu očigledno je da isti nisu bili proizvod potrebe posla, znatnijeg povećanja broja predmeta, duže odsutnosti nekog zamenika javnog tužioca ili drugih opravdanih razloga, već isključivo u cilju sprovođenja samovolje samog Stefanovića, za lične potrebe kažnjavanja neposlušnih, kao i ”čišćenje” koruptivnog odeljenja od ljudi koji su najobučeniji i sa najviše godina radnog iskustva.
Nakon što je informaciju o premeštaju Bojane Savović došla do javnosti i izazvala prve negativne reakcije, Stefanović je u svojoj neukosti i bahatosti požurio da opravda ovaj svoj čin za koji nije imao opravdanje, pa je izdao lažno saopštenje. U saopštenju je najpre naveo kako je to redovna izmena godišnjeg rasporeda, iako ista nikako ne može biti redovna, jer je predviđena samo za izuzetne okolnosti.Zatim je izneo i dve vrhunske laži, a to je da je koleginica Savović ranije sama izrazila želju da bude prebačena, a zatim i da je on sa Marićkom naložio realizaciju predmeta jer je Savović odugovlačila predistražni postupak.
Da se pozabavimo najpre logikom. Ukoliko je Savovićka zaista izrazila takvu želju mogao je izaći u susret tada kad je želju izrazila,a ne odmah nakon hapšenja. Takođe, mogao joj je izaći u susret nakon obavljenog saslušanja, jer bi on kao rukovodilac morao da ceni šta je najbolje za posao, a ne da ispunjava želje, kako to želi da predstavi. Izgleda da je istu takvu želju izrazila i Jasmina Paunović samo to još nije znala.
Nevezano za logiku, sama Bojana Savović je izjavila da takvu želju nikada nije iznela, te dodatno pojasnila da su svi koji su želeli premeštaj podnosili pismene molbe, a što takođe nije nikada uradila.
Drugo, ukoliko je Savović odugovlačila predistražni postupak mogao je da joj izda obavezno uputstvo za postupanje u predmetu. Isto tako, mogao je da joj oduzme predmet i da ga da u rad nekom drugom obrađivaču, recimo Brankici Marić. No, iskusni tužilac Stefanović ništa od toga nije uradio, već je naložio Brankici Marić da obavi saslušanja, nakon čega je saopštio godišnju izmenu plana rada, a zatim u cilju unapređenja rada VJT u predmetu EPS doveo neiskusnu zamenicu iz Osnovnog tužilaštva u Nišu Jelenu Kocić, da postupa u materiji u kojoj nikada nije postupala, i to u predmetu koji nikada nije videla i za koji joj svakako treba vremena da se upozna, pride je on u međuvremenu postao pritvorski predmet i postupanje u istom je hitno.
Opet ostavimo logiku po strani, sama Bojana Savović je demantovala da je na bilo koji način odugovlačila postupanje u predmetu, te je objasnila da je više puta slala urgencije policiji, da je izvršila više konsultacija i naposletku naredila i zadržavanje uz podnošenje krivične prijave.
Poznat kao stari i vešt manipulator, ne bi nas iznenadilo da Viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović još podnese i prijavu protiv Bojane Savović, jer je iznošenjem istine ugrozila poverenje građana u VJT, budući da su istom verovali sve dok nisu saznali šta se tamo dešava. Na sličan način se obratio i Povereniku za samostalnost zbog navodnog nedozvoljenog uticaja na njegov rad, iako se od njega pre svega tražilo da javnosti objasni šta je radio i zbog čega.
Nije bez značaja ni njegovo insistiranje da se radi o redovnoj godišnjoj izmeni, pa ono što je Pravilnikom predviđeno kao izuzetak on pokušava da predstavi javnosti kao normalnu stvar, jer se kod njega to redovno dešava. Da bi podržao ovakvu nakaradnu tezu podmeće svog kuma,rukovodioca prvostepenog odeljenja,člana ”Komisije za hvatanje magle”, zamenika predsednika Udruženja sudija i tužilaca Lazara Lazovića da na televiziji Pink obmanjuje javnost kako je to redovna izmena, da se to u tužilaštvu stalno dešava, da ljudi stalno menjaju referate kao gaće i da to ne utiče na posao. Samo što još ne reče da neko sa ulice može da dođe i radi predmete.
Nakon ovoga izdaje novo saopštenje u kom tvrdi da su on i Brankica Marić izdali nalog za hapšenje i kako bi sve ovo opravdao daje ovlašćenje Brankici Marić (iza koje se kukavički sakrio, umesto da sam kao starešina tog organa javno istupi!) da učestvuje u intervjuu za emisiju Insajder i opravda njihovo zajedničko postupanje. Brankica Marić je bila jedan od aktivnih učesnika mobingovanja koleginice Mauković, tako što ju je saslušavala i verbalno napadala u svojoj kancelariji, iako su njih dve u različitim odeljenjima, pa je to valjda bila najbolja preporuka da izvrši još jedan nečasni zadatak. U emisiji ”Insajder” Marić je zapravo potvrdila da Stefanović nije izvršio premeštaj niti zbog želje Savovićke niti zbog njenog odugovlačenja. Brankica Marić je izjavila da joj je Savovićka ranije izrazila želju za premeštajem, pa suočena od strane novinarke sa Bojaninom izjavom da nije izrazila želju niti tražila premeštaj, Marićeva izbegava da da odgovor i pravi klasičnu zamenu teza tvrdnjom da Savović ne zna šta priča, da li je želja ili zahtev, da to nije isto i da nju treba pitati da razjasni.
O verodostojnosti njene izjave govori i činjenica da je više puta pokušala da izbegne odgovor na pitanje da li je tužilac Nenad Stefanović na jednom od prethodnih kolegijuma lupio rukom o sto, da bi na kraju lažno predstavila događaj, relativizujući postupak Stefanovića, kao spuštanje ruke na sto i udaranje sata.
Ništa manje inventivna nije bila ni prilikom tvrdnje da je Bojana odugovlačila predistražni postupak. Tako je objasnila da je postupak odugovlačila na taj način što je godinu dana ranije predmet dala na presignaciju, pa joj je predmet naknadno vraćen i tu se izgubilo vreme. Marić svo vreme predstavlja da je Savović sama dala predmet kao da to zavisi isključivo od nje, i tako ponovo pokušava da zavara i dezinformiše javnost, a ne spominje da je do presignacije došlo usled dolaska novog zamenika i preopterećenosti zamenika u antikoruptivnom odeljenju, da postoje pravila koji predmeti uopšte mogu da se izdvoje za presignaciju. Takođe je propustila da kaže da u ovakvim slučajevima tužilac ili rukovodilac imaju ovlašćenje da pojedine predmete vrate obrađivaču i zahtevaju da daju neki drugi predmet za presignaciju.
S obzirom na navedeno, nukoliko se to može smatrati odugovlačenjem predistrage za isto su krivi isključivo Brankica Marić i Nenad Stefanović. Ovo takođe pokazuje i da su upravo zamenici u antikoruptivnom odeljenju bili preopterećeni, zašto su i dovođeni novi zamenici i rađene presignacije, te da je besmisleno prebacivati ih u druga odeljenja.
Marićeva takođe navodi da je tužilac odluku o izmeni godišnjeg rasporeda doneo pre Sretenja, dakle pre 15 februara, ali je istu saopštio kada su se svi vratili sa odmora, jer nisu imali kvorum za kolegijum i da je tek na kolegijumu ona stupila na pravnu snagu. Ovo je netačno, najpre što je kolegijum održan 23. februara,u četvrtak pred kraj radnog vremena, iako su se sa odmora svi vratili još u ponedeljak. Drugo, netačno je da je stupila na pravnu snagu na kolegijumu već je stupila na snagu tek kad je tužilac izmenu uradio u pismenoj formi i potpisao.Čak i kada bi se Marićkine tvrdnje uzele kao tačne, ona je sama obavila saslušanje, iako Savovićka nije imala nikakva druga posla, a da kolegijum još nije ni održan, dakle svesna da eventualna izmena nije stupila na snagu.
Nije umela ni da objasni kako su to i Savovićka i ona i tužilac dali nalog za hapšenje, jer je isto neobjašnjivo, osim ako svako nije zvao i rekao uhapsite osumnjičene, a sigurno nije, s obzirom na praksu u javno tužilačkoj organizaciji u kojoj se dosada to nikada nije tako radilo. Ali zato je imala nebulozno objašnjenje da zahtev za potrebnim obaveštenjima ne znači ništa, već isključivo rezultati proistekli iz provera nešto znače, pokušavajući da ubedi javnost da je ona ipak najbolje znala predmet.Svi dobro znaju da i tok postupka i rezultati policije zavise između ostalog i od kvalitetnog zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja, kako bi se policija blagovremeno i kvalitetno usmerila šta da traži i prikupi, pri čemu je ovo naročito značajno u komplikovanim i obimnim predmetima. Zbog svega navedenog Brankica Marić bi morala biti predmet posebnog disciplinskog postupka.
Pošto je i sam Stefanović shvatio da njegova obrazloženja nemaju nikakvog smisla, te da svi vide da je ”car go”, okrenuo je priču i kako više ne bi objašnjavao neobjašnjivo sve je proglasio napadom na uspešnu borbu protiv korupcije i političkim atakom na njega.
Zbog svega navedenog što vređa zdrav razum prosečnog čoveka, a kamoli pravnika, došlo je do oštre reakcije stručne i opšte javnosti. Javno su istupili mnogi pravnici, profesori,advokati,sudije,tužioci. Oglasila su se brojna strukovna uduruženja,nevladine organizacije, a teško narušen ugled tužilaštva i nepoverenje javnosti kulminirali su dana 2.3.2023. godine protestom više stotina ljudi, gde se iz televizijskih izveštaja videlo da je osim nekih stranačkih predstavnika i raznih javnih ličosti, bio prisutan veliki broj običnih građana nezadovoljnih postupanjem VJT.
Dakle kako je do sada više puta potvrđeno da Nenad Stefanović javno i tajno laže, mobinguje kolege, javno ih omalovažava kroz neistinita saopštenja, podstiče svoje rukovodioce da lažu i da mobinguju zaposlene, ponaša se nasilnički tako što ne dozvoljava kolegama da govore, viče, vrišti, udara šakom o sto, donosi nezakonite naredbe i naloge mimo svojih ovlašćenja, daje političke izjave umesto da rukovodi javnim tužilaštvom, predstavlja svoju samovolju kao samostalnost i zahteva da se njegova arbitranost u odlučivanju, zaštiti od navodno neprimerenih uticaja, ugrožava rad tužilaštva stalnim neosnovanim prebacivanjem zaposlenih u druga odeljenja uglavnom sa penalnim motivima, bori se protiv korupcije, tako što ”čisti” odeljenje za borbu protiv korupcije od najiskusnijeg kadra bez ikakvih obrazloženja, daje predmet u zadržavanju licu koje ga ne obrađuje da obavi saslušanje sedam okrivljenih, iako je obrađivač na raspolaganju i spreman za saslušanje, daje pritvorski predmet u rad najneiskusnijem zameniku koji o predmetu ne zna ništa, otud na taj način Viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović kontinuirano teško urušava ugled tužilaštva i teško ugrožava poverenje građana u rad tužilaštva do te mere da je po prvi put u istoriji došlo do uličnih demonstracija protiv samog tužioca.
Zato apelujemo na Državno veće tužilaca da hitno sprovede disciplinski postupak i da kroz postupak utvrdi Stefanovićevu odgovornost i izrekne odgovarajuće mere, pri čemu bi najcelishodnije bilo njegovo razrešenje kao nosioca javno tužilačke funkcije, jer bi se samo na taj način povratilo duboko urušeno poverenje javnosti u javno tužilaštvo i institucije sistema.
Zamenici javnog tužioca, izloženi urušavanju načela samostalnosti u radu