Mnogi delovi Beograda bili su paralisani u nedelju i ponedeljak ne samo zbog velike količine vlažnog snega koji je satima padao bez prestanka, već i zbog pucanja grana, ali i celih stabala u svim krajevima prestonice.
Društvene mreže preplavljene su snimcima iz parkova, ali i sa ulica na kojima se vide oborena stabla ili grane po trotoarima, kolovozima i kolima. Još nije poznat tačan broj polomljenog i oštećenog drveća, ali u svakom slučaju u pitanju su desetine, ali i stotine stabala.
Pročitajte još:
Prema prvim informacijama, povređenih ljudi nema, a visina materijalne štete na vozilima tek treba da bude utvrđena.
Šta je uzrok ove uznemirijuće pojave, jer po rečima starijih Beograđana, snega je bilo i ranije, ali ni oni najstariji ne pamte da je ovoliko drveća oboreno posle samo jedne snežne noći.
„Primarni uzrok je mehanički, u to nema sumnje. Grane i stabla su bile preopterećena velikom količinom vlažnog snega. Ali, nije isključeno da su zagađenje ili neka bolest uticale da drveće postane krhko, ali za to bi bilo potrebno podrobnije ispitivanje“, navodi Milan Marković, vlasnik rasadnika „Marković“.
Po nekim tvrdnjama, uzrok nije samo velika količina vlažnog snega, već što neka stabla nisu „ošišana“, dok su druga već stara i sklona padu i bez snega.
Jasmina Šuša iz inicijative „Ne davimo Beograd“ navodi alarmantne podatke o stanju parkova i šuma u Beogradu.
„Lomljenje i obaranje drvećau Beogradu izazvano je raznim faktorima. Pod težinom snega oboreno je do ponedeljka ujutru više od 800 stabala. Budući da je ukupna površina zelenih i šumskih površina u Beogradu, tek 12 procenata teritorije, broj izgubljenih stabala je veoma značajan. Toliko drveća proizvodi kiseonik za 200 ljudi. Da se nalazilo na jednom mestu, zdravo i održavano, bila bi to manja šuma“, navodi Jasmina Šuša.
Međutim, tvrde iz inicijative „Ne davimo Beograd“, bez planske zaštite zelenila, drveće je neotporno na nevreme, može lako da se ruši i time ozbiljno ugrozi kretanje građana, i pešaka i vozača.
„Čuli smo od JKP „Zelenilo Beograd“ da su ovu pojavu uzrokovale učestale padavine u prethodnom periodu. Kako znamo da je u Beogradu bilo i dužih perioda još intenzivnijih padavina, smatramo da to može biti samo delimično tačno, te da se drveće rušilo kao posledica višedecenijskog slabog održavanja gradskih zelenih prostora.
To znači da se suvo drveće uklanja i zamenjuje novim u veoma malom broju, da se zdravo drveće održava štetnim metodama poput prevršavanja, da se drvoredi ne obnavljaju redovno, te da je zemljište zelenih površina zapušteno“ objašnjava Jasmina Šuša.
Pored toga, sveukupna životna sredina – kako ljudi, tako i drveće – ugrožena je dugogodišnjim prekomernim zagađenjem vazduha.
„Poseban problem u ovakvim meteorološkim uslovima predstavlja nespremnost gradskih javnih službi da efikasno saniraju nastale probleme, pa su mnogi građani bili primorani da se organizuju i samostalno uklanjaju polomljene grane i drveće sa puteva, trotoara i raznih površina. Osnovne funkcije drveća jesu da štite od zagađenja, poplava, vrućina i buke. Sudeći po jučerašnjoj situaciji, pitanje je šta možemo očekivati ako nas uskoro zadesi teže nevreme“, upozorava Jasmina Šuša iz inicijative „Ne davimo Beograd“..
BONUS VIDEO: Kamion propao kroz asfalt na Voždovcu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare