Angažovanje nekadašnjeg tužioca Slobodana Nešovića u obavljanju „privremenih i povremenih poslova“, kao i isplaćivanje honorara iz kase tužilaštva, samo je još jedan u nizu primera flagrantnog kršenja zakonskih akata i zloupotrebe položaja režimskog rukovodioca najbitnijeg tužilaštva u državi.
Nenad Stefanović, glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i jedna od najbitnijih režimskih karika u zarobljenom pravosuđu, angažovao je, protivzakonito, svog penzionisanog „učitelja“ i tužilačkog mentora Slobodana Nešovića, kako bi uspostavio apsolutnu kontrolu nad radom i postupanjem svih beogradskih tužilaca.
Kako saznaje „Nova“, Nešović je angažovan u Odeljenju za profesionalni nadzor koje je Stefanoviću dosad mahom služilo za obračune i proganjanje nepodobnih i neposlušnih tužilaca i kontrolu njihovog „samostalnog“ rada.
U fokusu su mu, prvenstveno, sporazumi o priznanju krivice, ali i novčane nagodbe o odlaganju krivičnog gonjenja, takozvani – oportuniteti. Osim što Nešović svoju apanažu, u nepoznatom iznosu, naplaćuje direktno sa računa VJT, njegovo prisustvo, a posebno preispitivanje nacrta sporazuma i nagodbi u direktnom je sukobu s Ustavom i svim aktuelnim podzakonskim aktima.
„Imajući u vidu sve sporne nagodbe i sporazume koje je Stefanović aminovao, a koji su kao takvi dopirali i do javnosti, jasno je da se ovde ne radi o pitanjima prava i pravde, već tome da se „nadređenost“ iskoristi u punom kapacitetu, a „šefovanje“ upotrebi u obračunima sa svim neistomišljenicima. Sve to skupa je nečuveno, nedopustivo i nezakonito“, kazao je za „Novu“ dobro obavešten izvor iz beogradskog pravosuđa.
Pročitajte još:
Iz Stefanovićevog kabineta je pak, „Novoj“ stigao odgovor u kom se tvrdi da nema ničeg spornog u Nešovićevom angažovanju.
„Ukazujemo da tužilac Slobodan Nešović u penziji ima zaključen Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa VJT na osnovu Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o radu. Učestvuje u: praćenju tužilačke prakse i politike sudova, proceni da li je neophodno izdavanje obaveznih uputstava, kontroli nacrta sporazuma o priznanju krivičnog dela i nacrta naredbi o odlaganju krivičnog gonjenja. Njemu se naknada za izvršene poslove isplaćuje sa konta VJT za pružanje stručnih usluga (poput veštaka, tumača). Praksa angažovanja sudija i tužilaca u penziji primenjena je i u drugim sudovima i tužilaštvima“, navodi se u odgovoru VJT.
Sa druge strane, naš sagovornik odbacuje navode o ovakvoj praksi.
„Budući da se na čelu, konkretno VJT, ne nalazi neko koga je za to mesto preporučilo profesionalno iskustvo, već je delegiran od strane režima, kao i da većinu zaposlenih krasi podjednako neiskustvo, onda ne bi trebalo da bude iznenađujuće što takvi dozivaju penzionere u pomoć. U ovom slučaju to je pak, apsolutno protivzakonito“, kaže naš sagovornik i pojašnjava:
„Zakon o radu se primenjuje u onom delu na zaposlene u državnim organima, samo ukoliko nešto nije nije u suprotnosti sa Zakonom o radnim odnosima u državnim oraganima. Ovaj zakon prepoznaje samo kategorije zaposlena lica, postavljena i izabrana, sve drugo ne postoji, pa ni „korisnici penzije“. Zakon o radu dozvoljava njihovo angažovanje, ali ne u državnim organima. Na ovaj način, Stefanović je tužilaštvo sveo na „d.o.o.“, a sebe na poslodavca. Dodatna je zloupotreba što se poslednjim izmenama Zakona o javnom tužilaštvu ne predviđa nikakav nadzor takve vrste, niti tužioci imaju obavezu da referišu bilo kome svoje sporazume i nagodbe, a kamoli da budu pod nadzorom penzionera od poverenja“.
Naš sagovornik dodaje da je tužilac Nešović bio mentor (principal) Strefanoviću, koji se obreo u tužilaštvu „nakon neuspelog pokušaja da se pozicionira u sudu“.
„Da je tužilaštvo zaista pretvorio u d.o.o. dokazuje i to što je kao pripravnika zaposlio Nešovićevog sina“, dodaje naš sagovornik.
Više upućenih sagovornika potvrdilo je za „Novu“ da je na poslednjem kolegijumu VJT Nenad Stefanović zapretio neposlušnim kolegama.
„Rekao je da će svako ko bude istupao u medijima, davao izjave ili intervjue bez njegovog odobrenja snositi posledice i to tako što će neizostavno, protiv svakog podnositi prijave Etičkoj komisiji Visokog saveta tužilaštva. To je još jedan vid pokušaja zastrašivanja i zloupotrebe položaja, jer on nema nikakvo ovlašćenje da bilo kome brani da se obraća javnosti i pojavljuje u medijima, a ponajmanje da od njega traži dozvolu“, kaže sagovornik i dodaje:
„Nije se samo na ovoj zabrani zaustavio već je poručio da ubuduće nijedan tužilac neće dobiti slobodne dane za stručne seminare i druga usavršavanja, već da za to moraju da koriste godišnji odmor. Naredbu je pokušao da pojača rečima kako mu je to rekao i Miljko (Radisavljević, bivši specijalni tužilac, prim. aut.). Osvrnuo se i na ustavne žalbe koje su tužioci podnosili zbog konkursa u VJT na kom je pokušao da progura svog kuma. Rekao je kako mu je profesor Milan Škulić (sudija Ustavnog suda) rekao kako će sve te žalbe „pasti““, završava naš sagovornik.
Iz VJT su „Novoj“ na sva pitanja u vezi sa događanjima na kolegijumu odgovorili sa po dve reči: „Nije tačno“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar