"Dok sam ja živ, moja deca neće voziti dvotočkaše": Oglasio se niški lekar koji se bori za život dečaka iz Vranja

Spasić se oglasio nakon što je u ovu zdravstvenu ustanovu stigao dvanaestogodišnji dečak iz Vranja koji je 9. jula trotinetom podleteo pod kamion i to sa životno ugrožavajućim povredama. Dečaku je zbog težine povrede amputirana noga.

"Danas je malo bolja situacija sa povređenim dečakom, sinoć je imao epizodu krvarenja što je sanirano sa dve jedinice krvi pa je njegova krvna slika sada u mnogo boljem stanju. Ono što nam je sada važno je da su parametri zapaljenja koji su kod tako masivnih trauma ekstremno visoki, polako počeli da padaju. Juče sam ga previjao i ispirao tu ranu koja je dužine 30, 35 centimetara i ona za sada ne pokazuje znake inflamacije (zapaljenja). Međutim, ne smemo da dajemo nikakvu prognozu dok sve ne bude sanirano kako treba. Zahvalio bih kolegama hirurzima i anesteziolozima kao i svom osoblju koje dananoćno bdiju oko ovog dečaka jer su njegove povrede strašne. Za svojih 35 godina karijere video sam samo nekoliko povreda gde dolazi do egzertikulacije (odvajanja) cele noge iz zgloba kuka koje su nekorektabilne hirurškim ili drugim putem", kazao je Spasić.

Ističe da je sada veoma važno da mali pacijent, koji je na odeljenju intenzivne nege, ne bude uznemiravan.

"Imamo jako dobru saradnju sa njegovim roditelji koji su bez obzira na strašnu situaciju veoma korektni, imaju punu veru u nas da ćemo pomoći njihovom detetu a mi se nadamo da će tako biti. Taman smo pomislili da je to gotovo i stigao je ovaj dečak sa stravičnim povredama. Njegova povreda je retka, vitalno ugrožava život, unutar sat ili dva iz tkiva koja su nepovratno uništena izlaze toksini u krvotok i dovode do sepse a posledično i do ugrožavanja života", objašnjava Spasić .

Baš iz tog razloga kako navodi, bilo je potrebno njegovo hitno zbrinjavanje.

"S obzirom na to da je dete iz okoline Vranja bilo je potrebno vreme da ga kolege stabilizuju i transportuju ovde , da krenemo sa dijagnostikom koja je neophodna da bismo ušlu u salu. Iako je sve to urađeno situacija je takva kakva jeste. To su “kraš” povrede kakve se zadobijaju u zemljotresu i u ratu . Pregledao sam ga pre petnaestak minuta, stabilizovan je, nije više u indukovanoju komi, komunicira i na kiseoničnoj je potpori. Prima plazmu i kristaloide koji mu održavaju bubrežnu funkciju jer u ovakvim situacijama bubrezi prvi stradaju zbog gomile toksina. Uopšteno gledano ja sam daleko zadovoljniji njegovim stanjem u odnosu na juče ali neka ostane samo na tome. Više od toga ne bih mogao da tvrdim, obično su kritični treći, peti dan kod takvih povreda. Ponekad i kasnije mogu da se jave sekvele (simptomi posle prestanka bolesti) koje mogu da ugroze život", izjavio je Spasić.

Ističe da nažalost sve veći broj dece stiže u ovu ustanovu sa teškim povredama zadobijenim u saobraćaju.

"Ono što želim da kažem vezano za taj traumatizam koji je nažalost kod nas svakodnevna pojava, jer pokrivamo trećinu Srbije da raste broj povreda zadobijenih kod vozača dvotočkaša. Povećao se broj tih motorčića, električnih trotineta, saobraćaj je gušći pa nažalost svakog dana imamo poneku tešku povredu vezanu za eksploataciju tih prevoznih sredstava. Prošle nedelje smo imali istovremeno petoro dece sa veoma teškim povredama iz saobraćajnih incidenata izazvanih dvotočkašima. Povrede su najrazličitije, najčešće se radi o gornjim i donjim ekstremitetima, otvorenim prelomima, povredama glave, lezije jetre i slezine, organa koji su od vitalnog značaja. To su politraume sa svim mogućim komplikacijama kompleksinih za lečenje. Dešavalo se da po dva tima zbrinjavaju jedno dete jer su povrede kompleksne", navodi Spasić.

Ističe da je obaveza roditelja da povedu računa o bezbednosti svojih potomaka.

"Imam troje dece, dva tinejdćera od kojih trpim pritisak zbog tih motorčića, trotineta i ostalih ludorija na dva točka. Rekao sam im : - Dok sam ja živ u moju kuću to neće ući! Pokazujem im ponekad slike trauma te dece koje dolaze kod nas da bih im skrenuo pažnju na tu opasnost. Živim u urbanom delu grada, ponekad me strah i kafu da popijem dok ih gledam kako lete na svim tim stvarima koje se kotrljaju a da skoro niko od njih ne nosi zaštitnu opremu. Zato poručujem roditeljima da ostanu čvrsti, neće vas oni više voleti zbog bickli i motorčića. Nije slučajno zašto se vozačka dozvola izdaje u određenom uzrastu . Nama koji se bavimo zbrinjavanjem povređene dece nije svejedno kada vidimo da bez obzira na sav naš trud, oni postaju trajni invalidi što stvara socijalne, probleme u porodici i uskraćuje im mogućnost da budu korisni članovi društva. Zato molim roditelje da svojoj deci plate neke sportske kampove umesto što daju velike novce za te spravice koje imaju mračnu stranu", zaključio je niški lekar.