"Dobio sam otkaz u Poreskoj jer nisam uzeo mito"

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Finansijski inspektor i diplomirani pravnik, Dragan Velimirović, dobio je otkaz u Poreskoj upravi jer je, kako tvrdi za Nova.rs, hteo da raskrinka sam vrh uprave i spreči njihovu krađu zlata u vrednosti od 40.000 evra, a potom je i odbio da primi mito. Iako je sud doneo presudu da ga vrate na posao, oni to ne čine.

„Moj tadašnji načelnik u odeljenju u Zemunu Desimir Zdravković dao mi je nalog da radim na predmetu zaplenjenog zlata iz jedne zlatare u Batajnici, koje nije imalo papire. Tu je bilo 963 komada zlatnog nakita u vrednosti od 40.000 evra. Počnem da radim predmet i vidim da je to ozbiljna priča. Doneo sam odluku da sve zaplenim. Naravno, prilikom zaplene, ispoštujem sve propise. Vrhovni sud, kada je video koliko je to dobro urađeno, potvrdi da u mom postupanju nije bilo nikakvih nepravilnosti. Po mom primeru se od tada radi kontrola zlatara po celoj Srbiji“, priča Dragan Velimirović.

U međuvremenu, on saznaje da zaplenjeno zlato nije na licitaciji, kako bi trebalo da bude po zakonu, da se ne prodaje, već da je, kako kaže, sklonjeno u stranu.

„Ja saznam da se to zlato ne prodaje, iako je po zakonu trebalo da se proda i da te pare odu u budžet Srbije. Saznam da je zlato sklonjeno u stranu. Trag me dovede do dvojice direktora koji su bili u vrhu uprave, do Dušana Ljubičića i Dragana Ristivojevića. Tada je sve počelo. Pokušali su da me ubede da učestvujem u sklanjanju tog zlata, ali, kada su videli da mi ne pada na pamet da učestvujem u tome, počeli su da mi prete. Govorili su mi da ću ostati bez posla, da ja moram da ćutim. Međutim, ja nisam ćutao i oni mi nameste otkaz“, priča Dragan.

Otkaz su mu, kako kaže, „napakovali“ pod izgovorom da je nesposoban i da mu rezultati rada nisu nikakvi.

„Po mom modelu rade u celoj Srbiji, a ja, prema njihovim tvrdnjama, nesposoban. Njih dvojica su potom falsifikovali dokaze protiv mene i pokrenuli disciplinski postupak. Potom su pokrenuli još jedan disciplinski, jer su išli logikom da ne mogu da oborim oba, ali sam na njihovu žalost uspeo da dokažem da je sve bilo zlonamerno. Dok se to sve dešava, zlato stoji sa strane u Ulici 27. marta. Ja sam to zlato obeležio, da znam ako ga neko dira. Međutim, ono je nestalo. U međuvremenu, meni je taj gazda zlatare nudio mito u visini od 4.000 evra, što sam ja odbio. Posle mi je pretio sa nekim „opasnim momcima“. Ljubičić i Ristivojević su se dogovorili sa zlatarom, ali ja ne odustajem da ih raskrinkam“, priča on.

Naš sagovornik dodaje da su pomenuta dvojica povukli veze u sudu da mu svaki put blokiraju povratak na posao.

„Povlače svoje veze u sudu, Upravni sud ima samo četiri sudije koje su dosledne zakonu i oni vraćaju ljude na posao. Ostatak vraća na ponovni postupak, međutim, oni sve to blokiraju. Po svaku cenu hoće da me se reše, jer znaju, da ako se vratim, neće proći kako treba“, kaže Dragan.

U međuvremenu, u medijima se pojavljuju afere Ljubičića i Ristivojevića, između ostalog, da su reketirali vlasnika „Verano motorsa“ 2014. godine.

„Oni su to zlato držali sa strane dve godine mimo zakona. Kada su se pojavili u novinama sa tim aferama, prodali su zlato, pare su ubacili u budžet. Iako su njih dvojica raskrinkana, mene i dalje ne vraćaju na posao. Presude o mom povratku se donose od 2010. godine, duguju mi oko 80.000 evra, a i dalje se ništa ne dešava… Neće da postupe, podnesem krivičnu prijavu, obratim se sudiji koji je doneo presudu da me vrate na posao, da reaguje, on ne reaguje. Obraćao sam se svakom novom direktoru u Poreskoj, svakom ministru i niko nije hteo da me vrati. To je čistka ljudi koji nisu njihovi“, rekao je Dragan i dodao da smatra da „ovoj državi više ne trebaju ljudi kao on“.

„Bio sam u dva rata kao dobrovoljac. Bio sam u Bosni i na Kosovu sam bio za potrebe službe pod lažnim identitetom“, kaže on.

Ekipa Nova.rs pokušala je da stupi u kontakt sa nadležnima u Poreskoj upravi u Zemunu, ali se niko nije javljao na telefon.

Afera BMW i 50.000 maraka

Po završetku rata 13. juna 1999. godine, kada su se vojska i policija povukli sa Kosova, 24. juna, ja odlazim na Kosovo, za potrebe službe, sa lažnim identitetom i lažnim dokumentima. To je vreme kada na svaka tri sata, gine po jedan Srbin na Kosovu i od nas trinaestoro koji odlazimo, ostajemo samo nas trojica. Ostajem mesec dana, a za to vreme, načelnik odeljenja Finansijske Policije Čukarica, Rade Milanović, gde sam ja radio kao inspektor, i glavni inspektor Svetozar Vujačić, inače bivši general policije koji je u sedištu Finansijske policije me za to vreme nijednom nisu pozvali.

Po povratku sa Kosova, sa koleginicom tražimo problematičnog poreskog obveznika zajedno smo zaplenili samo deo poslovne dokumentacije, da bi on doneo sutradan, krivičnu prijavu u kojoj je navedeno, da mu je baš taj dan, ukraden BMW i u njemu sva poslovna dokumentacija. U onome što smo zaplenili nalazimo da je samo u jednom transveru utajeno 50.000 nemačkih maraka, po osnovu javnih prihoda. Taj poreski obveznik je blisko sarađivao sa Milovanom Bojićem, tadašnjim ministrom zdravlja. Sutradan je načelnik Rade Milanović pustio tog obveznika da ide, a nakon toga sam saznao da je u kontrolu uvedena druga inspektorka i da je završila tu kontrolu, tako da je bez nepravilnosti i pri tome falsifikuje moj potpis na zapisniku. Posledica toga je da meni, kada je dodeljen stan, načelnik Rade Milanović daje mi lošu karakteristiku i ocenu i skidaju me sa liste, a inspektorka koja me je falsifikovala, dobija stan u novogradnji u ulici Klare Cetkin broj 8.

Podnosim prijavu protiv načelnika Radeta Milanovića, unutrašnjoj kontroli Poreske Uprave.

Afera sa glavnim inspektorom

Nakon toga je bila afera sa glavnim inspektorom Stevom Vujačićem koji je od mene tražio da vratim sve što sam zaplenio od vlasnika radnje za izradu venčanica. Sve to je urađeno u dogovoru sa tim vlasnikom, a protiv mene je podneta lažna krivična prijava da sam tražio mito. Taj isti Steva Vujačić je posle postao advokat Radovanu Karadžiću.

Afera: direktor Poreske uprave

Direktor Poreske uprave Voja Stojaković, koji je učestvovao u nameštanju mog pokušaja hapšenja, imao je zajedno sa Bojićem, ministrom zdravlja, u Austriji 2.000.000 maraka i država Austrija je zvanično obavestila Srbiju o tome i htela je da nam vrati taj novac. Država Srbija je ćutala i pustila je da prođe rok za vraćanje i ako smo nekoliko puta zvanično obaveštavani o isticanju roka.

Nastaviće se: Kako je Velimirović prošao kao zaposleni u Car Go