5
Odluka kojom se odbijaju disciplinske prijave protiv šefa beogradskog Višeg javnog tužilaštva (VJT) i njegove zamenice, do danas nije dostavljena tužiteljkama Bojani Savović i Jasmini Paunović, koje su podnosioci jedne od njih. U pitanju su one iste prijave koje "nisu podnete disciplinskom tužiocu Visokog saveta tužilaštva", kako je u dva pisana obaveštenja, upućena Narodnoj skupštini, tvrdila članica tog tela Tanja Vukićević. Protiv nje je, podsetimo, pre nekoliko dana, Marinika Tepić podnela krivičnu prijavu zbog falsifikovanja službene isprave, koja je uz odluku disciplinskog tužioca, najbolji pokazatelj organizovane zaštite koju uživa čuvar afera vlasti - Nenad Stefanović.
Tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović iz beogradskog Višeg javnog tužilaštva (VJT), koje su još u martu podnele disciplinsku prijavu protiv glavnog tužioca Nenada Stefanovića i njegove zamenice Brankice Marić zbog nedozvoljenih uticaja i proterivanja iz Posebnog odeljenja za sprečavanje korupcije, do danas nisu dobile odluku disciplinskog tužioca VST Zorana Vidakovića o odbačaju njihove prijave.
Pročitajte još:
5
6
0
S obzirom na to da odluka, bilo u fragmentima ili celini, već danima kruži po društvenim mrežama, ono što je navedeno u njenom obrazloženju na tričavih 18 strana, samo je još jednom potvrdilo utamničenost čitave javnotužilačke organizacije i neprihvatljive kolaboracije njenih rukovodilaca sa predstavnicima vlasti i njihovim interesima.
Da ta relacija nije jednosmerna, proizilazi između ostalog i iz ovakve odluke disciplinskog tužioca, a kojom se naslućuje jasna namera da se svaka očigledna zloupotreba Stefanovića i Marićeve, prikaže kao benigni čin nerazumevanja i nesuglasica u prosečnom kolektivu. Ono što je međutim, najproblematičnije u postupanju disciplinskog tužioca jeste činjenica što je odluku donosio pozivajući se na ono što su Stefanović i Marićeva izjavili tokom svog zvaničnog izjašnjavanja na prijavu, dok je, kao drugu stranu, koristio izjave tužiteljki – iznete u medijima.
„Disciplinski tužilac je bio dužan da na sve navode koje su iznosili Stefanović i Marićeva, traže i njihovo dodatno izjašnjenje, a ne da gleda TV emisije i novinske članke. Problem je što su njih dvoje izneli niz neistina na kojima počiva znatan deo odluke, a da na to isto smenjene tužiteljke nisu imale mogućnost da se izjasne“, kaže za „Novu“ dobro obavešten izvor.
Tako je, kako kaže naš izvor, jedna od neistina koja je poslužila tužiocu za odluku, iznela Brankica Marić, tvrdeći da je Savovićeva sama izrazila želju da pređe u drugo odeljenje, što dokazuje time da se javljala za dežurstva i u Odeljenju za opšti kriminal.
„S obzirom na to da ova izjava nije data nekom ko ne poznaje tužilački posao, već drugom tužiocu, postavlja se pitanje kako je ovaj podatak prihvaćen kao nesporni dokaz nečije želje za prelaskom, budući da dobrovoljno prijavljivanje za dežurstva, među tužilačkim odeljenjima nije izmislila Bojana Savović, već je istu stvar radilo više tužilaca iz kolegijalnosti“, kaže izvor.
Da je Savović sama izrazila želju da bude prebačena, podsetimo, bila je od starta primarna odbrana višeg tužioca Stefanovića, a koliko je bila održiva pokazuje i podatak što je ta informacija, preko PR službe VJT, poslata i novinarima u vajber-grupu, a potom volšebno obrisana, neposredno nakon što ju je Savović javno demantovala.
Ni ta okolnost nije bila smetnja da netačna informacija postane okosnica odbrane Stefanovića i Marićeve i odlučivanja u njihovu korist, a svoj udeo u svemu tome imala je i šefica antikoruptivnog odeljenja Žaljka Nikolaidis – javnosti poznata iz slučaja pokušaja progona inspektora Slobodana Milenkovića koji je otkrio Jovanjicu.
„Ona je tvrdila kako je Savović i njoj više puta izrazila istu želju, ne napominjući kada i gde. Osim što je bio dužan da traži dodatno izjašnjenje od Savovivćeve, ostalo je nejasno po kom osnovu je neprecizna tvrdnja, dobila status neupitne istine“, kaže naš sagovornik i dodaje:
„Kada se sve to ima u vidu, postavlja se pitanje zašto je Savovićeva uopšte podnela prijavu, ako joj je na ovaj način, kako tvrde, ispunjena želja za prelaskom u drugo odeljenje – i to baš u trenutku kada je počela da hapsi osumnjičene u slučaju zloupotreba u EPS“.
Potez disciplinskog tužioca koji se takođe osporava je taj što je četiri prijave različitih podnosilaca objedinio u jednu, te naizmenično preplitao okolnosti opisane u svakoj, što je na kraju i rezultiralo konfuznim i nepreciznim obrazloženjem na 18 strana, koje bi malo ko, poželeo i da pročita u celosti.
Zanimljivo je i da se disciplinski tužilac osvrnuo i na navode Jasmine Paunović koja je dospela na metu Stefanovića nakon što se usprotivila njegovoj usmenoj naredbi. Paunović je i javnosti još tada otkrila da nije htela da prihvati nalog da ubuduće, o svakom kontaktu sa policijom mora da obaveštava šeficu antikoruptivnog odeljenja, što je ocenila kao direktan atak na samostalnost u radu koju joj garantuje Ustav.
„Po disciplinskom tužiocu ispada da je samo Jasmina Paunović to pogrešno razumela, te da to ne može biti razlog njenog progona od strane pretpostavljenih. To je već smešno, ali i uvredljivo. Takođe, niko nije osporio ni to što je Stefanović imao histerični ispad i lupao rukom o sto, a Željka Nikolaidis i Danijela Kljajić su to „opravdale“ pokušajem da utiša prisutne“, kaže naš sagovornik.