Pet godina od pogibije mladog sportiste iz Loznice: Damjan u poslednjem trenutku spasao drugara od pijanog vozača, a reči njegove majke kidaju dušu

Damjan je nastradao u oktobru 2019. godine kada se sa svojim prijateljima vraćao jedne proslave u okolini Loznice. Kada je grupa mladića stala u Lipničkom Šoru, velikom brzinom na njih je naleteo pijani vozač Željko M. Damjan je uspeo da ogurne svog prijatelja od sebe i tako mu spase život, ali je on završio na haubi automobila, gde ga je vozač nosio više od 20 metara, nakon čega ga je bacio i mladić je ostao na mestu mrtav.

"Bol se ne smanjuje, veća je iz dana u dan"

Sanja Marić, majka nastradalog Damjana, za portal Nova.rs objasnila je da se bol u njoj i ostatku porodice nije smanjila, već da se povećava iz dana u dan, te da se sa Damjanovom smrti niko nije pomirio, ali da njihovu bol samo uvećava to što još uvek nije doneta presuda.

"Ne znam ni sama kako da opišem kako sam. Za mene je život stao pre pet godina, hodam ali nisam živa. Oktobar kada počne nije mi do života, sve me podseća na to kobno veče. Uskoro je i njegov rođendan, pa se nastavljaju i praznici, kada smo svi tu, ali njega nema. Samo ga čekamo da se pojavi, onaj njegov osmeh i svu ljubav koju nam je pružao", počinje nam priču Sanja.

Porodica čeka pravdu pet godina

Ona ističe da se uskoro nastavlja suđenje pred Apelacionim sudom u Novom Sadu zbog Damjanove smrti, ali da je najviše boli što je prošlo pet godina, a ništa još nije konačno.

"Presudu su dva puta poništavali, sada se nalazi pred Apelacionim sudom u Novom Sadu. Novo ročište je zakazano za 28. oktobar, ako ga ponovo ne odlože iz nekog razloga. Kao da nije dete stradalo, kada nije poginuo sin, brat, sestrić, unuk, drugar, kao da ga nije ubio čovek koji je bio pijan, a potom se zaustavio na pumpi i birao upljač kao da se ništa nije desilo i pobegao se mesta nesreće, bez da pokuša da mu pomogne", kaže nam kroz suze majka.

Sanja Marić objašnjava da cela porodica nosi bol u sebi kako zna i ume, ali da ne može da prođe dana da neko ne spomene njihovog Daču i da ga se seti kroz suze i smeh.

"Moje ćerke stalno pričaju o bratu. Nedavno sam postala baka, imali smo razloga za sreću, ali smo se svi pitali kako bi Dačo reagova na to. Koliko bi bio srećan što je postao ujak, koliko bi voleo to dete... Ćerka mi je poslala pre neki dan neke njegove slike, pa sam se isplakala. Videli smo da moja unuka toliko podseća na njega kada je bio beba, da smo svi ostali u šoku. Moj brat mi je slao snimke njega i Dače, nisam mogla da dođem sebi od suza, kada sam ih pogledala. U suštini, krijemo bol jedni od drugih, ali svi znamo da umiremo od bola za Damjanom", rekla nam je Sanja.

Ona za kraj ističe da se nada pravdi i presudi, jer agonija njene porodice traje već pet godina.

Kako nam je Sanja ranije ispričala, Damjan je kobne večeri sa drugarima otišao na slavlje u okolini Loznice, a kada se završilo oni su krenuli peške kući. Nju je usred noći probudio telefonski poziv.

Poziv u tri ujutru promenio ceo život

"Zvala me sestra bivšeg supruga i rekla da je Daču udario automobil i da moramo odmah u bolnicu. Pitala sam da li je živ, a ona mi je rekla da idemo odmah da vidimo sve. Kada smo stigli u bolnicu, videla sam komšiju, čiji sin je otišao sa Damajnom na slavlje. Kada me je ugledao, samo je spustio glavu. Tu sam shvatila da je kraj i pala sam u nesvest. Kada sam došla sebi, u tom haosu prišao mi je Damjanov drugar i samo rekao: "Tetka Sanja, izvini!". Nisam znala zašto mi se izvinjava, a posle su mi rekli da je to mladić kog je Damjan gurnuo i spasao sigurne smrti", objasnila nam je tada Sanja.

Damjan Rašević bio je uzoran mladić i sportista iz Loznice. Bio je učenik Tehničke škole u ovom gradu, trenirao je fudbal i boks. Prijatelji su posle njegove smrti uradili mural nastradalom mladiću, a nakon smrti njegovi prijatelji su organizovali i memorijalni turnir u čast mladog sportiste, koji je nastradao u jezivoj saobraćajnoj nesreći.

Bonus video: Nesreća na putu Novi Sad - Inđija