"Od pištolja u Srbiji godišnje gine tri posto ljudi, a u saobraćaju 36 posto, pri čemu na drumski otpada više od polovine. Mi u Srbiji imamo problem saobraćaja, a ne problem hladnog i vatrenog oružja ", kaže za portal Nova. rs profesor saobraćajnog fakulteta, Milan Vujanić, osvrćući se na informaciju da se u Srbiji u maju i junu ove godine dogodilo 4.000 saobraćajnih nezgoda u kojima su 63 osobe poginule, a njih oko 2.000 povređeno.
Ukidanje vanrednog stanja 6. maja ove godine uslovilo je povratak vozila na puteve i saobraćajnu gužvu u gradovima, što je rezultiralo povećanjem broja saobraćajnih nezgoda. Stekao se utisak da je na putevima sve veći broj onih koji se ponašaju kao da saobraćajni propisi za njih nikako ne važe, pa smo za dva meseca došli do crnog scenarija, sa 63 poginule i 2.200 povređenih osoba.
Na pitanje Nova.rs da li je brojka od 4.000 saobraćajnih nezgoda za dva meseca previše, Vujanić dodaje:
„Kako da nije, ali morate imati na umu sledeće. Mi smo prosečno imali 47.000 nezgoda godišnje, ako podelite 47.000 na 12 meseci dobićete 4.000 u proseku. Tih 4.000 za dva meseca, u tom smislu, nije drastična brojka. Jeste vama koji ulazite u tu materiju, pa se zgranete koliko toga ima. Mi smo 2000. imali 1.274 poginula godišnje, a sad ih imamo 600, i vi se sad čudite šta taj broj ne opada. Šta biste rekli za ona 1.274, a dve godine pre toga ginulo je 1.700 godišnje. Znači, uspeli smo određenim merama da to smanjimo, a onda nam je došla korona, koja je uticala na način obavljanja saobraćaja, pa smo dobili izrazito smanjen broj vozila, ali i sa manjim brojem vozila imali smo veći broj nezgoda“, dodaje Vujanić.
Kako profesor Vujanić kaže, ljudi su naviknuti na određene uslove, a kad se promene ti uslovi, ljudi ne menjaju svoje ponašanje, pa onda sledi veći broj saobraćajnih nezgoda.
„Ovde se gleda jedna stvar koju su svi oni, koji se bave ovom oblašću profesionalno, mogli da očekuju. Vozi se brže, manje se pazi. Pa videli ste, na kraju krajeva, sudar pre neki dan u centru Beograda, gde se sudaraju dva vozila na raskrsnici, samo ta dva vozila. To je klasični primer na kome mi objašnjavamo šta se događa. Kada je oko vas gust saobraćaj, vi ste onda naterani da vodite računa o sebi i drugima, to je ono stalno nešto što vam drži pažnju, ali onog momenta kada taj deo sklonite, odnosno više nije prisutan, tada dolazi do ekscesa i sudara“, dodaje on.
Na pitanje Nova.rs kakav uticaj ima vremenski faktor na povećanje saobraćajnih nezgoda, s obzirom na to da je u poslednjem slučaju 18. juna kada je bila kiša, samo u jednom danu bilo čak šest nesreća, od kojih čak četiri sa smrtnim ishodom Vujanić kaže:
“ Vidite, svi uslovi koji nisu pogodni ili dobri ili ako hoćete optimalni za saobraćaj , kao što su vremenski uslovi, padavine bez obzira šta je ,da li je sneg, grad, kiša, pogoršavaju uslove vožnje i pažnje, ali ne samo pažnje, nego i mogućnost zaustavljanja, manevrisanja i izbegavanja nezgoda. Jasno je da mora biti povećan broj saobraćajnih nezgoda. Nema mogućnosti da se to „ne plati“ kroz saobraćajne nezgode i ljudske živote. Saobraćaj je tu neumoljiv i on je najveći ubica u mirnodpsko vreme, naglašava profesor.
Prema njegovim rečima uloga medija je veoma važna.
„Ja nisam nikad odbijao da se javim kad me pozovete, i vi ili drugi u emisije jer utičete na jvanost, a moja deviza je ona slična političkoj „proleteri svih zemalja ujedinite se“, s tim što je kod mene „građani svih delova Srbije, uozbiljite se“,
„Kako sad objasniti da se neko pametan, uspešan, neko ko ima dobar auto i platu, neracionalno i nerazumno ponaša. Zato što podcenjuje i nije svestan opasnosti. Važno je da se ljudima predstavi da je saobraćaj opasna delatnost u kojoj možemo svi da se nađemo. Saobraćaj nije izbor . Nije pitanje hoćete li vi da uđete u saobraćaj ili nećete. Vi kad se uhvatite za kvaku vi ste ušli u saobraćaj. Nedovoljna pažnja posvećna je ljudima u smislu da moraju da čuvaju druge. Znači, moramo da ljude ubedimo da budu ozbiljni i ovaj podatak koji je vas začudio o broju nesreća mene nije jer sam ga očekivao, ali nisam priželjkivao, ali takođe znam da mora da se završi ovaj period“, kaže Vujanić.
Udesi za peridod mart- juni
Mart- April 2020
*Poginuli 20
*Povređeni 540
Maj- Jun 2020
* Poginuli 62
* Povređeni 2.200
Inače, kako je saopštio MUP tokom 2019. godine na teritoriji Republike Srbije dogodilo 35.770 saobraćajnih nezgoda u kojima je povređeno 20.340 lica, dok su poginule ukupno 534 osobe. Tokom 2018. godine desilo se 35.819 saobraćajnih nezgoda, u kojima je 548 osoba poginulo, a povređena je 20.851 osoba. U 2017. godini desile su se 36.472 saobraćajne nezgode, u kojima je 579 osoba poginulo, a povrede zadobila 21.361 osoba.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare