Centar za socijalni rad o Ani Mihaljici: I sud utvrdio da postoje elementi zlostavljanja i zanemarivanja dece

Centar za socijalni rad ne oduzima decu, nego izmešta jer po Porodičnom zakonu i Konvenciji o zaštiti prava dece kad postoji osnova sumnje u zanemarivanje dece, i Centar ne da ima pravo nego je to njegova zakonska obaveza da postupa“, rečeno je na konferenciji. Ovoga puta, objasnili su, Centar je izašao na teren po pozivu policije, koju su građani pozvali jer je izbio požar u stanu u kom je živela porodica.

„Razmere su bile takve da su mogle ozbiljno ugroze zdravlje i bezbednost dece, zbog vrlo nehigijenskih uslova koji su tada konstatovani. Ne govorimo o tome da su to niži nehigijenski uslovi koje imamo u većini porodici. Govorimo o izrazito nehigijenskim uslovima koje ja neću opisivati upravo zbog dece i zaštite njihovog dostojanstva. Ali to su uslovi u kojima nije dostojno da živi odrasla osoba, a ne maloletna deca. To su uslovi koji ne samo da ugrožavaju bezbednost već i zdravlje dece, zbog čega su deca bila često kod lekara i hospitalizovana“, navela je direktorka Centra za socijalni rad Jelena Zorić, prenosi N1.

Ona je objasnbila da je Centar nakon toga izmestio decu u Sigurnu kuću, a majci je izrečena „hitna mera“, koju je sud preinačio odnosno ukinuo.

Prokomentarisala i odluku sudu. „Ne znači da je sud dao izvršno rešenje da se deca tog momenta vrate majci… Postoji jedan deo rešenja gde se kaže da sud ne može sa sigurnošću da tvrdi da postoji nasilje, ali ono što tvrdi da postoje elementi zlostavljanja i zanemarivanja, na osnovu postojećih dokaza“, dodala je Zorićeva.

Tog momenta, kako kaže, Centar za socijalni rad postavlja privremenog staratelja deci, omogućavaju se kontakti majci jer više nije na snazi hitna mera, po potpisanom planu usluga – i ona viđa decu dva puta nedeljno. Ona je, kako dodaje, dobila i određene roditeljske zadatke.

Nakon kontakata koje smo pratili, a to je redovna procedura Centra za socijalni rad – jer se deca ne vraćaju kada se obustave hitne mere, dok se ne ispita procena okruženja i rizika (nisko, srednje ili visoko) – i utvrđuje se da li je napravljen roditeljski propust i koliko je spreman da radi na promeni.

„Postojala je izuzetna nesaradnja majke“, kažu iz Centra, a kontakti su prekinuti, nakon dva meseca, kako dodaje Zorićeva, jer su deca bila ozbiljno destabilizovana zbog ophođenja majke prema deci. Majci je nakon toga izrečen korektivni nadzor, što jeste procedura dalje, ona taj korektivni nadzor nije prihvatila, a korektivni nadzor je potpisao pravni zastupnik majke, dodaje.

Ona nije prihvatila da ispuni nedostatke u svojim dužnostima, u roditeljskom zanemarivanju i morali smo da krenemo u restriktivnije postupke, dodaje Zorićeva. Dali smo joj vreme ali ništa značajno se nije promenilo u postupanju majke Ane Mihaljice, kaže direktorka Centra.

Oni navode da duže postupaju u porodici, i da to traje još od 2015. godine, kada su bile određene hitne mere suprugu, kada je suprug bio osuđen i na dve godine zatvora. „Nakon toga je nastavljena vanbračna zajednica i izrođeno je još dvoje dece. Majka nije dozvoljavala da se prizna očinstvo, čime je uskraćivala deci pravo na lični identitet, ali i alimentaciono pravo“, zaključuju.

VIDEO: Saobraćajna nesreća na auto-putu kod Dobanovaca