Foto: Shutterstock

U godini u kojoj je maloletnik počinio masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“, a koji zbog starosne granice krivične odgovornosti nije obuhvaćen ni sudskim postupkom, ali ni statistikom i evidencijom, broj tinejdžera koji su počinili najteža krivična dela uvećan je za oko 170 odsto u odnosu na prehodnu 2022. godinu.

Čak 19 maloletnika počinilo je prošle godine krivično delo ubistvo, što u odnosu na sedmoro evidentiranih u 2022. godini predstavlja alarmantan porast za neverovatnih 171,42 odsto, pokazuju zvanični podaci iz godišnjeg izveštaja Vrhovnog tužilaštva, koji su nedavno objavljeni. Najstrašniji podatak, koji autori izveštaja nisu izdvojili i upoređivali s prethodnim godinama, već ga samo zabeleželi u finalnom tabelarnom pregledu, otkriva da se na broj 19 dodaje još sedmoro maloletnika, koji su u 2023. počinili najteže krivično delo- teško (svirepo) ubistvo.

Foto:Shutterstock

Međutim, ni ovaj broj nije u potpunosti precizan, jer ne obuhvata slučajeve koje su počinili mlađi od 14 godina, koji nisu krivično odgovorni. Javnost je upoznata sa dva takva slučaja: masakrom u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i ubistvom dečaka Andreja Simića (13) iz Niške Banje. Da li su ujedno i jedina, zvanično nije poznato.

Godišnji izveštaj Vrhovnog tužilaštva, u odeljku posvećenom malololetničkoj delinkvenciji konstatuje da je od 6.605 podnetih prijava protiv maloletnika, odbačeno 2.548 , kao i još 1.066, koje su se odnosile na decu, odnosno mlađe od 14 godina. Institutom odlaganja krivičnog gonjenja, to jest oportunitetom, rešeno je još 660 prijava. Sudeći po podacima o broju podnetih i procesuiranih prijava, najveći priliv novih predmeta beleži se u Beogradu (1,007), Novom Sadu (814) i Nišu (545), među kojima su i oni zbog najtežih dela.

Pročitajte još:

Slučajevi maloletničkih ubistava se u izveštaju samo statistički konstatuju, pa nije poznato o kojim se konkretno radi. Budući da ni internet ne raspolaže informacijama o tolikom broju maloletničkih zločina, nije isključeno da su ista ciljano ostala van domašaja javnosti, možda čak i skrivana.

„Ribnikar“ i Niška Banja van evidencije

Ono što izveštaj, pak, otkriva jeste da se od 19 ubistava, čak šest dogodilo u teritorijalnoj nadležnosti VJT u Novom Sadu, četiri VJT u Beogradu, po dva VJT u Zrenjaninu, Jagodini i Novom Pazaru, dok jedan slučaj beleže VJT u Smederevu, Nišu i Vranju. Od preostalih sedam teških, odnosno svirepih ubistava, najviše se dogodilo na teritoriji Novog Sada (tri), a po jedan slučaj evidentiran je na teritoriji VJT u Požarevcu, Zrenjaninu, Nišu i Negotinu.

radovi na osnovnoj školi Vladislav Ribnikar Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs

Slučaj koji je pak većini prva asocijacija na maloletnog ubicu jeste masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“. Ubica devetoro učenika i čuvara škole, nije obuhvaćen ovom statistikom, koliko ni krivičnim postupkom, jer je u trenutku zločina imao nepunih 14 godina. Isti slučaj je i sa ubistvom Andreja Simića (13) iz Niške Banje, kog je ubio vršnjak M. M.

Najčešća krivična dela

Najviše maloletnika procesuirano je u minuloj godini zbog krivičnih dela krađa i teška krađa (1.297+859); nasilničkog ponašanja (640), nanošenja lakih telesnih povreda (527), posedovanja narkotika (465), ugrožavanja sigurnosti (331) i nasilja u porodici (200). Najčešća dela su istovremeno i najujednačenija, jer se u statistici retko beleže veća odstupanja.

Pročitajte još:

Isti slučaj je i sa delima iz oblasti polnih sloboda: silovanjem, obljubom, polnim uznemiravanjem i nedozvoljenim polnim radnjama kojih ukupno na godišnjem nivou bude stotinak. Ono što se prošle godine ukazalo kao alarmantno je podatak da su maloletnici, njih 56, hapšeni u policijskim akcijama poznatijim pod kodnim imenom „Armagedon“, koje su usmerene na pedofile i sakupljače pornografskog materijala u kom se seksualno eksploatišu deca.

Broj dilera opet u porastu

Nedozvoljena trgovina narkoticama je krajem prošle decenije bila svojevrsna pošast maloletničke delinkvencije, a godišnje je podnošeno oko 250 pojedinačnih prijava, navodi se izveštaju.

Marihuana Foto:EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKE

Do drastičnog pada dolazi 2021, kada je podneto 85 prijava, ali već sledeće godine usledio je novi porast na 93, da bi prošle godine bio 125, što je povećanje za oko 30 odsto. Takođe, primetan je porast broja prijavljenih za posedovanje narkotika, kojih je u 2023. bilo ukupno 445. Zanimljivo je da je zbog krivičnog dela izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje, koje je neizostavno povezano s manjinskim grupama, procesuirano 23 maloletnika, dok u 2022. – nije nijedan.

VIDEO: Huligani beže nakon što su pretukli Đorđa Mijatovića

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare