0
Goran Džonić osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva svog brata od tetke Gorana Đokića i njegove porodice, supruge Gordane i ćerke Lidije. Nakon što mu je izrečena presuda, ubica je napravio incident, pa je reagovala i sudska straža. I to nije prvi put da je Đokić prisutnima u sudnici, ali i van nje, priređivao ovakve scene...
Po saopštavanju presude kojom je odlučeno da će ostatak života provesti u zatvoru, Džonić je ponavljao „Zašto? Nisam ja! Zašto?“, a potom je udario glavom o stočić koji se nalazi u sudnici. Nakon toga počeo je da se trza i otima, a na kraju je čak pretio da će izvršiti samoubistvo. Reagovali su sudski stražari koji su ga jedva obuzdali i izveli iz sudnice.
Inače, ovo nije prvi put da ubica porodice Đokić pravi incidente i skandale.
Pročitajte još:
0
0
0
Naime, kako se ranije pisalo, kada je tek nestala porodica Đokić, Džonić se među prvima uključio u potragu za njima. Danima je dolazio ispred Doma kulture u selu i zapitkivao da li je nešto pronađeno, da li ima traga od porodice… U tom trenutku niko nije mogao ni da posumnja da je navodno zabrinuti rođak zapravo ista osoba koja ih je sve troje likvidirala.
Slično je bilo i kada su članovi porodice Đokić sahranjeni. Jedan od bizarnijih momenata tih dana bio je kada se pojavio sa ostalom rodbinom na sahrani porodice koju je brutalno likvidirao. Prisutni su primetili da je delovao tužno, da je plakao i jecao, čupao kosu sa glave i psovao, sve vreme se pitajući ko bi mogao da uradi ovako gnusnu stvar. Ubrzo nakon toga saznala se jeziva istina o zločinu, a Džonić je uhapšen.
Uz to, prilikom iznošenja završnih reči, advokat porodice Đokić izneo je podatak da tokom celog suđenja Džonić nije iskazao nikakvo žaljenje za Goranom, Gordanom i Lidijom.
„Ni rođeni njihovi ih nisu toliko žalili koliko ja. Da li sam se veselio? Ne. U pritvoru nisam gledao televizor. Nosio sam crni flor, ali mi ga je policajac skinuo“, istakao je Džonić.
Kada je priveden, Goran Džonić je najpre optužio braću Aleksandra i Kostadina Miloševića, poznatije kao braću Jojke, kao direktne izvršioce svirepog ubistva. Međutima na jednom saslušanju ih je pomešao i pokazao jednog dok je pričao o drugom, što je dodatno bacilo sumnju na ono što tvrdi.
Kada je već bio sateran u ćošak, sa podacima i dokazima koji su sve više upućivali samo na njega kao izvršioca, Džonić je priznao da braću koju je označio ubicama nikada nije video i da nisu oni ubili Đokiće. Međutim, tada je rekao da je od strane jednog inspektora iz Beograda nateran da ih optuži. U seriji tih optužbi naveo je i da su ga policajci tukli, za šta nije bilo konkretnih dokaza.
Govoreći o pištolju koji je korišćen u zločinu, izjavio je da je nemoguće da je pucano iz njegovog oružja jer je ono pokvareno. Pokušao je da objasni da je oružje ranije kupio kako bi zaštitio roditelje, inače devizne penzionere, ali da ga ono nije interesovalo i da ga je zbog toga zapustio, pa je pištolj propao. Kasnijim dokazima utvrđeno je da je pištoljem koji poseduje Džonić ubijena porodica Đokić, da je njegov DNK pronađen na oružju, kao i DNK ubijene devojke Lidije Đokić.
Takođe, jednom prilikom je tvrdio da pištolj može u pola noći da rasklopi i sklopi, dok je narednog puta rekao da se u oružje ne razume nimalo…
Rodbina ubijene porodice angažovala je jednog uglednog niškoga advokata kako bi ih zaustapao u procesu. On je tada obavio razgovor sa Džonićem i rekao mu da je najbolje za sve da im ispriča šta se dogodilo kobne večeri, kako bi svi saznali istinu.
Međutim, kada je saslušao reči advokata ubica je hladnokrvno rekao: „Kažite im da nisam kriv, da ih ja nisam ubio“.
Takođe, prilikom svedočenja Stojanke Đokić, majke ubijenog Gorana Đokića, ali i oca i braće, postavio je svedoku bizarno pitanje. Nakon što je Momčila Aritonović, otac ubijene Gordane, postavio pitanje da samo želi da zna ko je ubio njegovo dete, Džonić je sve prisutne ostavio bez teksta svojim pitanjem.
0
0
0
„Pošto je on radio sa mojim ocem u Nemačkoj, neka kaže koliko puta je pozvao unuku Lidiju da dođe kod njega u Nemačku. Sada je svi vole, a tada je nije zvao“, rekao je Džonić pre nego što ga je sudija prekinuo i zabranio mu pitanje.
Penzionisani vatrogasac je više puta tokom sudskog procesa pokušavao da od sebe stvori nemoćnog starca, nesposobnog da ubije troje ljudi. Više puta je pokušao da se „izvadi“ na gubitak pamćenja pokazujući znake selektivne demcije. Često priteran uza zid brojnim dokazima, vadio bi se na to da se ne seća šta se dogodilo, a istovremeno je o nekim drugim stvarima govorio prilično detaljno.
Tako je jednom prilikom na pitanje sudije da li je dementan Đokić odgovorio da jeste, na šta je sudija konstatovao da je sigurno reč o selektivnoj demenciji jer se seća kojim vozilom su njegovi roditelji došli iz Nemačke, a ne pamti svoj raniji iskaz koji je više puta menjao tokom postupka.
Prilikom redovnog pretresa njegove sobe u zatvoru, stražari su pronašli oko 40 lekova koji imaju sedativna dejstva, ali i dva oštra predmeta koja su podsećala na noževe.
Pretpostavljalo se da ih je sam napravio od brijača koje je dobijao, tako što je vadio žilete iz njih i od njih formirao oštricu. Kada je otkriveno sve to kod njega u sobi, započeo je štrajk glađu.