Stajići drmaju Beogradom: Muljaju s nekretninama, legalizuju, vode stečajeve

U Ulici Neznanog junaka u Beogradu, na uglu sa ulicom Sime Lozanića, na atraktivnoj dedinjskoj lokaciji okruženoj brojnim ambasadama i međunarodnim školama, nalazi se poslovno-stambena zgrada Palace One Dedinje površine od skoro 20.000 m2.Zgrada je u katastar upisana po osnovu Zakona o ozakonjenju. Rešenja o legalizaciji (ozakonjenju) objekata u Beogradu izdaje Sekretarijat na čijem je čelu Nemanja Stajić, čiji članovi porodice u pomenutoj zgradi poseduju oko 590 kvadrata stambenog i garažnog prostora, otkriva BIRN.Pričom o ovoj zgradi BIRN nastavlja istraživanje o nelegalnoj gradnji u Beogradu koje je pokazalo da su brojni nezakonito sazidani objekti u direktnom, indirektnom ili u vlasništvu osoba povezanih sa Novakom Stajićem, bratom Nemanje Stajića, prvog čoveka glavnog grada zaduženog upravo za ozakonjenje objekata.Kako BIRN otkriva, u nelegalno izgrađenoj, pa potom ozakonjenoj zgradi u ulici Neznanog junaka 23, koja ima više od 100 garaža, 55 poslovnih prostora i tridesetak stanova, nepokretnosti poseduju i članovi porodice Stajić.Novak Stajić, brat sekretara Sekretarijata za ozakonjenje objekata Nemanje Stajića u toj zgradi, zajedno sa suprugom, poseduje četvorosoban stan od 257 kvadrata i dve garaže od po 12 kvadrata. Jedan stan, odmah do Novakovog, poseduju i roditelji braće Stajić. Njihov stan je petosoban i ima 308 kvadrata.Kako to da članovi porodice sekretara Stajića, gotovo po pravilu, poseduju nepokretnosti u ozakonjenim objektima i ima li to veze sa funkcijom koju obavlja? To je jedno od pitanja koje smo uputili Nemanji Stajiću, ali na njih nije odgovorio do objave ovog teksta, baš kao i kada smo ga zvali zbog teksta iz aprila ove godine.

Nemanja Stajić inače je zadužen da na teritoriji Beograda sprovodi Zakon o ozakonjenju, koji je trebalo da uvede red u divlju gradnju – da nelegalni objekti budu ili ozakonjeni ili srušeni. Međutim, sudeći po podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, zakon je ostao mrtvo slovo na papiru. Podaci ministarstva iz decembra prošle godine pokazuju da je u Srbiji evidentirano 2.041.936 nezakonito izgrađenih objekata. Gotovo identičan broj ministarstvo je evidentiralo i 2017, kada je u bazu bilo upisano 2.044.932 objekta. Sudeći po tim podacima, za četiri godine uradilo se vrlo malo.Takođe prema podacima ministarstva, na dan 31. 12. 2021. godine ukupan broj donetih rešenja o ozakonjenju na teritoriji Srbije bio je nešto više od 307.000. To znači da je ozakonjeno tek oko 15 odsto svih nelegalnih objekata. Dakle, ne samo da 85 odsto objekata i dalje čeka rešenja, dok rok za ozakonjenja ističe 6. novembra 2023. godine, nego se nelegalna gradnja i dalje neometano nastavlja.Sam sekretar Stajić je u intervjuu za Biznis Telegraf pre tačno godinu dana pokazao izvesno razumevanje za građane koji zidaju bez dozvola.„Većina ljudi koja je gradila bez dozvole, to nije radila zato što su tako hteli, već zato što su morali. Imali su izbor da li da budu podstanari ili da na tlu izgade nešto što će rešiti njihovo stambeno pitanje. Važno je znati koji su bili motivi“.Međutim, dok mnogi čiji je motiv bio da se skuće, na rešenja o ozakonjenju svojih porodičnih objekata čekaju godinama, neki kojima je motiv bila brza zarada, pomoću „prečica“ ozakonjuju i ono što po zakonu ne bi nikako mogli, a što je polazilo za rukom i pojedinim članovima porodice sekretara Stajića.Ceo tekst pročitajte na portalu BIRN-a.***BONUS VIDEO: Ko su braća Stajić

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortibracastajicaj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3395412"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram