Bar 10 Vučićevih ministara je trenutno pod istragom ili bi mogli da budu. Previše

Najnovija afera Generalštab otvorila je brojna pitanja, poput toga ko bi sve morao da bude uhapšen i saslušan tokom istrage koja se vodi protiv bivšeg direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića, zbog sumnje da je falsifikovao dokumenta o Generalštabu, a zbog kojih je on skinut iz registra kulturnih dobara.

Cela istraga protiv Vasića, koji je priznao krivicu i kojem je Viši sud u Beogradu odbio da odredi pritvor nakon saslušanja, u senci je saznanja da je specijalni tužilac Mladen Nenadić još ranije naložio hapšenje Vasića, ali i i još nekih lica, međutim, policija je odbila da izvrši nalog tužilaštva.

Usledio je sastanak između Nenadića i ljudi iz vrha policije, nakon čega je priveden Goran Vasić.

I dok se spekuliše ko bi sve trebalo da, sem Vasića, bude uhapšen ili je odgovoran za falsifikovanja dokumenata u slučaju Generalštab, pojedini svedoci su izjavili da je ministar finansija Siniša Mali bio taj koji je vršio pritisak da se sa tog kompleksa skine zaštita, odnosno da bude doneta odluka o prestanku svojstva kulturnog dobra.

Siniša Mali nije ispitan u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, a postavlja se pitanje i zbog čega ukoliko svedoci iznose ozbiljne optužbe na njegov račun.

Sa druge strane, nakon hapšenja Vasića postavilo se pitanje i zbog čega nisu saslušani bivši ministri kulture - Nikola Selaković i Maja Gojković, a koji bi morali da budu u lancu odgovornosti kada je reč o skidanju Generalštaba iz registra kulturnih dobara. Političar Dragan Đilas iz Stranke slobode i pravde (SSP) pre nekoliko dana izneo je tvrdnje da je Selaković već dao izjavu u tužilaštvu i da je navodno i on bio na spisku onih koje je trebalo privesti.

Naveo je tada i da je izjavu dao u tužilaštvu i Siniša Mali.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) saopštilo je i da ni Selaković nije saslušan.

Pad nadstrešnice, zašto Tona Mona nije saslušan?

Ovo nisu jedini političari i funkcioneri SNS-a koji se nalaze u fokusu javnosti zbog afera i slučajava koji potresaju režim Aleksandra Vučića. Nakon pada Železničke stanice u Novom Sadu, kada je stradalo 16 osoba, priveden je tadašnji ministar saobraćaja Goran Vesić.

Vesiću se optužnicom stavlja na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti. Sem njega, na optužnici je i bivša ministarka poljoprivrede i v.d. direktorka Infrastrukture Železnice Srbije, Jelena Tanasković.

Tanasković je na saslušanju u tužilaštvu prebacila svu odgovornost za projekat Železničke stanice Novi Sad na bivšeg ministra Gorana Vesića. Tanasković je u iskazu pred tužiocem, a kako je otkrila Nova ekonomija, tvrdila da je Vesić insistirao da on vodi sve projekte jer se navodno tako dogovorio sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem.

“Ministar Vesić mi je rekao da je to jedini uslov da budem direktor (Infrastrukture železnice Srbije, prim. aut.), da prihvatim da on apsolutno upravlja i vodi sve projekte, jer je on navodno dogovorio sa predsednikom da se svi projekti isključivo tako vode”, rekla je Tanasković.

Bivša ministarka na informativnom razgovoru

Tokom istrage o padu nastrešnice saslušana je i Zorana Mihajlović, bivša ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Saslušana je po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK), u svojstvu građanina, u prostorijama Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK).

Reč je o istrazi predistražnih radnji koje se sprovode po nalogu JTOK, a u vezi sa realizacijom projekta za rekonstrukciju i modernizaciju brze pruge Beograd – Budimpešta, te ispitivanjem moguće korupcije u vezi sa tim projektom, pisala je Nova.rs.

„Mihajlovićeva je pozvana u policijske prostorije i ispitana u svojstvu građanina, jer je u vreme dok je bila ministarka građevinrastva , ali i podpredsednica Vlade, bila i potpisnik komercijalnog ugovora za izgradnju treće deonice brze pruge Beograd-Budimpešta na teritoriji Srbije, od Novog Sada do Subotice. Upitanju je ugovor čija je vrednost bila 943 miliona evra“, kazao je izvor „Nove“ ranije.

Ona je pomenuta i u jučerašnjem izveštaju Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice u Novom Sadu.

Komisija je došla u posed mejlova koji pokazuju da je u ceo projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge od Novog Sada preko Subotice do državne granice bio uključen i kabinet predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Tom prilikom, članovi komisije otkrili su prepisku imejlova u kojima se pregovara o projektu, te da je šef kabineta predsednika Srbije, iako nenadležan za donošenje takvih odluka, imao znatno učešće u pregovaračkom procesu. Anketna komisija je imala uvid u imejl prepisku Zorane Mihajlović, koja se odnosi na april 2018. godine. U prepisci se može videti da državni sekretar u to vreme obaveštava potpredsednicu Vlade da su u pregovaračkom postupku postigli bolje uslove, rekao je član Anketne komisije profesor Vladimir Obradović.

I istraga pada nadstrešnice i rekonstrukcije Železničke stanice otvorila je brojna pitanja, poput onog ključnog - ko je sve morao biti saslušan tokom istražnog postupka. Javnost je u više navrata zahtevala odgovor na pitanje zbog čega nije ispitan Tomislav Momirović, koji je u vreme sklapanja ugovora i početka radova obavljao funkciju ministra saobraćaja.

Zvučni incident - ko mora da odgovara?

Javnost i dalje zahteva odgovornost za zvučni incident koji se dogodio tokom velikog protesta 15. marta u Beogradu. Tokom odavanja pošte došlo je do zvučnog incidenta koji je izazvao stampedo među ljudima, nakon čega se više stotina ljudi javilo lekarima zbog tegoba koje su osećali narednih dana.

Pojavila se informacija da je upotrebljen zvučni top, što su vlasti odmah negirale tvrdnjama da MUP i BIA ne poseduju zvučno oružje.

Nedugo nakon toga pojavila se informacija da srpska policija ipak ima zvučne uređaje LRAD, te da su nabavljene mimo zakona još pre nekoliko godina. Ministar policije Ivica Dačić je posle nekoliko dana negiranja priznao da MUP Srbije ipak ima ove uređaje, ali ih ne koristi. Svoju prvu, neistinitu izjavu da MUP nema LRAD, nazvao je „nespretnom“, ali je dodao da nije korišćen i da nije u sastavu opreme kojom MUP raspolaže i da je „na sigurnom“, u magacinima.

Potom se pojavila slika LRAD-a montiranog na policijskom džipu, u danu protesta, kod Skupštine Srbije. Usledilo je novo oglašavanje Dačića, istakao je da LRAD koriste za obaveštenje i upozorenje.

Ove izjave ministra policije izazvale su pravu konfuzuju u javnosti, te se postavlja pitanja da li bi Ivica Dačić morao da bude saslušan u istrazi o zvučnog incidentu koje vodi beogradsko Prvo javno tužilaštvo. Ako ni zbog čega drugog, onda da objasni kako je moguće da se uređaj, čija nabavka zakonom nije regulisana, nađe na ulici i to u trenutku najvećeg protesta u Srbiji.

Istraga o zvučnom incidentu na protestu premašila je granice Srbije, a Evropski sud za ljudska prava u Strazburu nedavno je naložio Srbiji da se uzdrži od upotrebe zvučnih uređaja.

Dačić nije jedini ministar policije čiji potezi su otvorili brojna pitanja.

Ne treba zaboraviti da je bivši ministar policije Aleksandar Vulin u više navrata pomenut u kontekstu kriminalnih grupa, a tokom suđenja pripadnici grupe Veljka Belivuka su ga optuživali za saradnju sa njima. Ipak, to nije bilo dovoljno da se uopšte ispita o ovim navodima.

Sem njega, klan Belivuk je u više navrata pominjao i Darka Glišića, sadašnjeg ministra za javna ulaganja. Tvrdili su da su bili na vezi upravo sa Glišićem vezano za usluge koje su, kako su navele vođe klana, činili za Srpsku naprednu stranku.

Glišić je ove navode demantovao za pojedine medije.