„Ispred rudnika sam odmah prišao direktoru i pitao gde mi je brat. On je počeo da beži od mene, ja sam ga pitao: „Zašto bežiš? Gde mi je brat?“. Tada mi je samo promrmljao da je u jami i pobegao“, petnaest meseci od nesreće u rudniku “Soko“ 1. aprila prošle godine, za portal Nova.rs govori Predrag Trivunac (34), preživeli rudar i brat Nenada Trivunca (37), jednog od osmorice poginulih rudara.
Portal Nova.rs objavio je nedavno nove informacije o tragediji u rudniku „Soko“ u kojima se navodi da su rukovodioci 15 dana pre nesreće znali da u curi metan. Došli smo i do audio snimka dispečera i rudara u rudniku u kome se čuju potresni vapaji zaposlenih da im treba pomoć i da neko siđe u jamu da im pomogne.
Predrag Trivunac za „Novu“ kaže da kao porodica nisu dobili nikakve nove detalje iz istrage, ali da on kao rudar koji je silazio u istu jamu u kojoj mu je rođeni brat poginuo, zna da je za nesreću kriv ljudski faktor.
„Četiri sata ranije sam izašao iz iste te jame, završio sam drugu smenu, a brat je radio u trećoj. Legao sam da spavam, a vrlo brzo su me probudili i javili za nesreću. Odmah sam pomislčio na brata. To mi je sada bolna tema, ne mogu da pričam o tom trenutku još uvek“, jedva izgovara naš sagovornik na početku razgovora.
Predrag, koji je nakon nesreće dao otkaz u rudniku, kaže da se odmah uputio ka mestu nesreće, a na pitanje da li mu je neko od nadređenih prišao, odgovara da nije.
„Ja sam odmah prišao direktoru i pitao sam ga gde mi je brat. On je počeo da beži od mene, ja sam ga pitao: „Zašto bežiš od mene? Gde mi je brat?“. Tada mi je rekao da je u jami. Rekao sam: „Vidim da je pola radnika izneto onesvešćeno, čuo sam da su neki preminuli, a mog brata mi ne spominješ?“. On je samo ućutao i počeo da beži, na šta sam mu rekao: „Stani, dođi ovamo i odgovori mi“, ali je on samo otišao“, kaže Predrag i dodaje da je sutradan došao generalni direktor kompanije i obećao mu je da će se sve utvrditi ali da niko nije pokazao kajanje, osećaj krivice, niti misli da će oni to ikada pokazati jer „svi ti ljude i dan danas sede u istim foteljama i kancelarijama“.
Trivunac krivi rukovodstvo rudnika, za koje kaže da nije bilo sposobno za posao koji mu je dodeljen i da je osmorica mrtvih rudara rezultat njihovog rada.
„Nekih nedelju dana pre nesreće, 22. ili 24. marta došla su četiri starija čoveka koji su obilazili jamu, da vide da li tu sme da se rade otkopi i da li su postavljeni svi elementi koji treba tu da se nalaze. Njihov zaključak je bio da oni „smatraju da tu može da prođe oktop“. Ja sam tada bio u prvoj smeni, mi smo i pre toga već radili tamo na preradi hodnika koji nije imao otkopni fi, i gde smo se provlačili kroz otvore. Pa mi smo morali da izađemo iz jame da bi oni ušli, koliko je taj prostor bio mali. I taj direktor prima radove i pušta otkop već narednog dana“, čudi se brat nastradalog rudara.
Predrag kaže da su rudari znali da će izbiti neki haos, ali nisu znali kada, a na pitanje zašto su pristajali na takve uslove rada, navodi da su bili primorani.
„Novac je bio razlog zašto smo pod rizikom ulazili u jame, jer od toga izdržavamo svoje porodice. Sa druge strane, mi smo se bunili rukovodstvu da nećemo da silazimo zato što postoji rizik, ali oni su nam rekli da to ne može tako po proceduri. Da mi moramo da najavimo ako nećemo da silazimo u jame, da napišemo izjave, pa da se to pošalje Ministarstvu, da li će oni da odobre, pa da li će sindikati da stanu uz nas. Dolazimo do toga da ako neko ne želi da siđe u jamu, prećeno je otkazom, smanjnjem plate, slanjem na neke neadekvatne terene i onda svi savijemo glavu i ulazimo u jame iako svesni da svakog trenutka može da se nešto dogodi“, objašnjava za Novu Trivunac.
On dodaje i da su rukovodioci stalno ponavljali da iskop mora da se nastavi, jer ako ne siđu rudari „ostavljaju jamu u problemu“.
„Nije mi jasno u kakvom problemu je bila jama s obzirom da inženjeri stalno obilaze, ima venilacije. Zapravo njihov cilj je bio da se radovi nastave, da se otkopava nešto što je neprovereno kako bi sačuvali svoje fotelje“, kaže Predrag i dodaje da su svi bili svesni nebezbednih uslova, ali im je bilo preče da se „ode metar dalje i izveze što više uglja“.
O samoj jami u kojoj je došlo do nesreće brat nastradalog rudara kaže da ona uopšte nije ispitana.
„Nisu isplinjeni gasovi i metan iz jame. To znači da moraju da se naprave spoljne bušotine gde treba da se isplini jer iznad te jame nisu bili stare radovi, stari otkopi, gde bi ti gasovi odlazili. Ušli smo u novu prostoriju gde treba nove bušotine da se naprave, gde je trebalo da se investira. Iako postoje neke neproverene informacije da je u to investirano, ali radovi nisu urađeni, a novac je proneveren. Mi smo tamo išli na silu. Neke starije kolege žele da kažu šta se dogodilo tog kobnog dana, a neki neće. Ono što je najvažnije, nemoguće je da niko nije kriv. To bi bilo kao kada bih ja sada seo da vozim avion bez dozvole i obuke, izazovem nesreću u kojoj neko nastrada i kažem da nisam kriv. Pa ko je ako nisam ja?“, ljutito pita ožalošćeni brat.
Predrag navodi da se neće zaustaviti dok se istina ne sazna, ali i da na obdukcionom nalazu piše da nije samo metan uzrok smrti.
„Na obdukcionom nalazu mog brata stoji da se ugušio metanom, ali piše i da je zatrovan dimetil sulfidom. Koga ima mnogo više nego metana. Jedan čovek iz rukovodstva, kome neću pominjati ime, mi je rekao: „njih nije ubio metan, njih je ubio dimetil sulfid“, kao što i piše u obdukcionom nalazu. U danima unazad u jami je bilo povećane koncentracije dimetil sulfida, koji se održavao na kožu i na oči, zbog čega su rudari bili prinuđeni da traže medicinsku pomoć. Oprema je bila neispravna, stara decenijama, te smo se i oko nje dovijali kako smo znali i umeli“, dodaje sagovornik Nove.
Predrag navodi da rudnici poput RMU „Soko“ postoje u Americi, Sloveniji i u Srbiji.
„Kod njih čim gas pređe 10 posto ppm (engl. parts per million), ljude izvlače napolje, dok smo mi radili u jami gde je skala išla između 25,15-100 ppm koji se meri u procentima. Moj brat je bio na radu i obuci u Sloveniji, oni kažu da čim aparati pokažu 9,5 odsto ppm oni izvlače ljude napolje, uopšte neće da rizikuju, a nama su kada je na 90% pričali „ništa to nije strašno, to će da se izvetri“ ili „to je samo talas jer ste izbušili za miniranje, sada će da se izvetri“. Sedam godina, koliko sam tamo radio, sam to slušao“, kaže Predrag i dodaje:
„Znate šta je još strašnije? Oni su sada počeli da rade na tom mestu neke površinske iskope. Da skidaju zemlju. Ako se desi da oni puste otkope dalje, na donje etaže na kojima smo radili, verujte mi da je do kraja godine mnogo kada će nas zadesiti nešto isto ako ne i strašnije“, zaključuje brat nastradalog rudara.
#related-news_0
Podsetimo, pogibija osam rudara u rudniku „Soko“ u Sokobanji je najveća tragedija još od pada transportnog helikoptera Vojske Srbije Mi-17 iz sastava 890. mešovite helikopterske eskadrile, u kome je stradalo sedam osoba na kilometar od aerodroma „Nikola Tesla“ 2015. godine.
Obe tragedije zavile su veliki broj porodica u crno, a i jedna i druga nesreća zahtevaju odgovore na brojna pitanja – ko je kriv i koje su okolnosti dovele do smrti ljudi.
Prilikom curenja metana u rudniku „Soko“, osmorica radnika treće smene stradala su na licu mesta, dok je njih 20 povređeno.
Stradali su Darko Zlatković (43), Nenad Trivunac (37), Petar Petrović (31), Radovan Grujić (47), Branko Čokorilo (57), Branislav Zlatanović (54), Bratislav Živković (59) i Bojan Stajić (34).
VIDEO: Ko je kriv za smrt osam rudara iz rudnika „Soko“?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare