Curenje amonijaka nakon što se u okolini Pirota juče popodne prevrnula lokomotiva, usled čega je u tom gradu proglašena vanredna situacija, a najmanje dve osobe su preminule, nije ništa naspram onoga što bi se dogodilo kada bi se sličan akcident dogodio u Beogradu jer, kako je BIRN ranije objavio, vračarski tunel, koji se proteže ispod centra Beograda i kojim prolaze vozovi natovareni opasnim materijama, nema saglasnost za upotrebu Sektora za vanredne situacija MUP-a.
Autori: Nova.rs, BIRN
Nesreća prilikom koje je došlo do prevrtanja cisterne teretne kompozicije koja je prevozila amonijak dogodila se u nedelju oko 17.00 časova između Pirota i Bele Palanke, pod još nerazjašnjenim okolnostima. Iz cisterne je počeo da curi amonijak, koji se ubrzo proširio iznad okoline Pirota u vidu beličastog oblaka, zbog čega je hospitalizovano više od 50 osoba, a dvoje je preminulo.
Iz „Srbija kargo“ je saopšteno da je reč je o teretnoj kompoziciji koja svakodnevno saobraća na ovoj deonici, prevozeći sirovine iz Bugarske za Prahovo i Šabac. Teretna kompozicija je u svom sastavu imala dvadeset vagon cisterni, koje su u vlasništvu kompanije Eliksir.
Kako je tačno došlo do akcidenta koji je uznemirio građane trebalo bi da bude utvrđeno širom istragom. Međutim, dok se sve okolnosti utvrđuju, nije moguće a ne podsetiti se da se ovako nešto može dogoditi i u Beogradu, budući da leži na „tempiranoj bombi“.
Naime, kako je BIRN septembra 2021. godine otkrio, vračarski tunel koji prolazi ispod centra Beograda, a kojim se transportuju opasne materije, nema saglasnost za upotrebu od Sektora za vanredne situacije MUP-a. Tačnije, dokumenta do kojih je došao BIRN pokazuju da ne postoji mogućnost intervencije vatrogasno-spasilačke brigade ukoliko bi se opasni (otrovni, zapaljivi, eksplozivni) teret izlio u tunelu.
To znači da u slučaju požara nije moguća bezbedna evakuacija putnika, ukoliko do njega dođe u tunelu, kao i brojne nepravilnosti u protivpožarnoj zaštiti podzemne stanice „Vukov spomenik“.
Prema podacima “Infrastruktura Železnica Srbije”, najčešće prevožene opasne materije su naftni derivati, tečni naftni gas, sumporna, sirćetna i azotna kiselina, veštačka đubriva i amonijak.
Oni su u odgovoru za BIRN naveli da je curenje opasnog tereta iz voza koji ne može da napusti tunel ”izuzetno malo verovatno”, i da je predviđeno da se u slučaju požara ili sličnog incidenta teretni vozovi ne zaustavljaju u tunelu već izvan njega.
“Ovo nije moguće ukoliko istovremeno dođe i do iskliznuća voza, ali je analiza rizika pokazala da je verovatnoća za to izuzetno mala tj. da je verovatnoća da se to desi 1 događaj u 137 godina”, navode, uz opasku da se takav događaj nikad u istoriji nije desio na teritoriji Srbije, a u celoj Evropi i Severnoj Americi su se u poslednjih pola veka desila samo dva takva slučaja.
Za pomenuti portal tada je govorio i Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, kompanije koja je projektovala stanicu „Vukov spomenik“, objasnio je da se u vračarskom tunelu ne smeju prevoziti opasne materije.
“Vukov spomenik i uopšte naši tuneli apsolutno su nebezbedni za prevoz opasnih i eksplozivnih materija. Može da ode pola Beograda u vazduh od eksplozije, dovoljna je jedna varnica po ovim temperaturama, a drugo, šine su te koje prave varnice”, kazao je ranije Ignjatović za BIRN.
Jedna od bezbednosnih mera koju je primenila “Infrastruktura Železnica Srbije” jeste potpuno razdvajanje putničkog saobraćaja od kompozicija sa opasnim materijama – ove potonje se kroz tunel voze noću, od ponoći do četiri ujutru, kada nema putničkog saobraćaja. Takođe, još jedna od mera bezbednosti jeste da se na deonici Karađorđev park – Vukov spomenik u istom trenutku može naći samo jedan voz koji u svom sastavu ima kola sa oznakom RID (oznaka za Pravilnik o međunarodnom železničkom prevozu opasne robe), što znači da se na ovoj pruzi ne mogu naći dva teretna voza u isto vreme, te da se na vozovima sa RID oznakama vrše dodatne provere na stanicama.
Bonus video: Novinar iz Pirota zatekao mrtvog čoveka na mestu iskliznuća vagona sa amonijakom
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare