Apelacioni sud u Beogradu objavio je juče presudu donetu pre skoro deset meseci po kojoj su okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije - Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romića i oslobođeni krivice. Pravda za ubistvo novinara ni posle 25 godina nije zadovoljena, a suđenje je ostalo u senci brojnih kontroverzi - od toga da su pojedini svedoci tvrdili da im je prećeno kako ne bi svedočili u postupku do toga da je za reševanje zločina bila neophodna politička volja.
Sud je, usvajanjem žalbi odbrane i delimičnim usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog Markovića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u podstrekavanju, a okrivljene Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo teško ubistvo.
Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godina ispred ulaza zgrade u kojoj je živeo, a sa njim je bila i njegova tadašnja nevenčana supruga, Branka Prpa, koja je u napadu lakše povređena.
Pročitajte još:
Suđenje za ubistvo Ćuruvije počelo je 2015. u Specijalnom sudu u Beogradu i to nakon više od 15 godina od zločina.
Prvostepeno suđenje trajalo je četiri godine, da bi nešto pre godišnjice zločina, odnosno 5. aprila 2019, Specijalni sud u Beogradu osudio četvoricu bivših pripadnika Državne bezbednosti na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva novinara.
Ipak, presuda je godinu dana kasnije pala što je izazvalo veliku buru u javnosti. Odluka Apelacionog suda u Beogradu da ukine prvostepenu presudu u slučaju Ćuruvija, izavala je burne reakcije javnosti, koja je s pravom dovela u pitanje spremnost države da se obračuna sa zločinima iz devedesetih, posebno što joj je trebalo čak 15 godina da u ovom slučaju pokrene sudski postupak.
Međutim, imajući u vidu obrazloženje odluke Apelacionog suda, presuda je morala da bude ukinuta jer je Specijalni sud u svojoj presudi potpuno promenio činjenice opisane u optužnici.
Naime, veće Specijalnog suda je kao neposrednog izvršioca zločina označilo NN osobu, iako je Tužilaštvo za organizovani kriminal do kraja postupka zastupalo tezu da je odbegli Miroslav Kurak bio taj koji je pucao u novinara.
Pročitajte još:
Nakon ovakog „propusta“, naloženo je novo suđenje tokom kojeg su nekadašnji funkcioneri Državne bezbednosti ponovo 2021. godine osuđeni na ukupno 100 godina zatvora. Nakon žalbi odbrane na ovu presudu, Apelacioni sud u Beogradu otvorio je u decembru 2023. godine petodnevno zasedanje na kome će odlučivati o žalbama na prvostepenu presudu Specijalnog suda za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Presuda je konačno stigla, ali je oslobađajuća.
Ipak, ne treba zaboravi da su od samog početka ovaj slučaj pratile brojne teorije. Tako je jedan deo javnosti smatrao da stvarnog pomaka u slučaju ubistva Ćuruvija nema iz jednostavnog razloga – svih ovih godina nedostajala je politička volja da se sazna istina.
Te sumnje podrila je činjenica da se ni nakon podizanja optužnice protiv okrivljenih nije saznalo ko je bio nalogodavac zločina i zašto je to pitanje ostalo otvoreno do danas.
Tokom višegodišnjeg postupka za ubistvo novinara izvedeni su brojni dokazi i spisi, saslušano je više od 100 svedoka, među kojima je bio i nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija, inače osuđeni za ubistvo nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine ispred Vlade Srbije.
Njegovo svedočenje izazvalo je veliku buru u javnosti, jer je Ulemek tada izjavio da mu je prećeno kako bi odustao od svedočenja. Ipak, on nije precizirao ko mu je uputio pomenute pretnje.
I Miloš Simović, pripadnik zemunskog klana, isto je izjavio da je dobijao pretnje da odustane od svedočenja. Kao i njegov brat.
Pretnje nisu dobijali samo svedoci, već i inspektori koji su radili na rasvetljavanju slučaja.
Nedeljnik Vreme pisao je da je tokom 2016. godine pripremano ubistvo inspektora MUP-a Srbije Dragana Kecmana koji je bio rukovodilac Radne grupe za rešavanje slučaja ubistva Slavka Ćuruvije.
Taj nedeljnik pisao je da je Komisija za istraživanje ubistva novinara došla do saznanja i pisanih dokaza da je u inostranstvu pripremana likvidacija inspektora Kecmana, kao i da je navedena situacija zataškana u okviru Uprave kriminalističke policije (UKP) jer je u prvom navratu dobijen odgovor da ne postoje saznanja za pripremu ubistva Kecmana, da bi se tek kasnije došlo do činjenice da o navedenom postoje pisani tragovi.
Predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić rekao je tada da su i pre osnivanja Komisije postojala saznanja o komunikacijama nekih od optuženih u slučaju Ćuruvija u kojima su dokumentovane tvrdnje da bi trebalo ubiti inspektora Kecmana.
Iako je suđenje trajalo godinama, a ispitano je više od 100 svedoka, pojedini su ipak pošteđeni saslušanja. Među njima i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Naime, na listi predloženih svedoka tokom suđenja našao se i predsednik Vučić, koji je u vreme ubistva Ćuruvije bio ministar informisanja. Uprkos zahtevima odbrane, sud je odlučio da Vučića ne saslušava – jer je to suvišno.
Podsetimo, vlasnik „Dnevnog telegrafa“ Slavko Ćuruvija likvidiran je aprila 1999. sa 17 hitaca, a kako se navodilo u optužnici, ubijen je „zbog svog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, kao i mogućnosti da utiče na javno mnjenje“.
VIDEO: Apelacioni sud oslobodio optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare