Likvidacija nekadašnjeg pukovnika Resora državne bezbednosti Momira Gavrilovića Gavre (42) u Beogradu 2001. godine, do danas je ostala misterija. Od ubistva Gavrilovića su prošle 22 godine, a ta likvidacija iz temelja je potresla Srbiju i potpuno je promenila.
Bivši pukovnik tajne policije, koja se u to vreme zvala Resor državne bezbednosti, ubijen je u „sačekuši“ ispred zgrade u kojoj je živeo u Novom Beogradu, 3. avgusta 2001. godine.
Ubijen je hicima iz automatskog pištolja „škorpion“, a policija je na licu mesta pronašla čaure kalibra 7,65mm, a napadači, navodno njih dvojica, imali su oružje opremljeno prigušivačima. Sa mesta zločina pobegli su sivim „mercedesom“ beogradskih registarskih tablica i do danas nisu identifikovani, niti privedeni pravdi.
Ova likvidacija je obavijena misterijom i danas, a o motivima Gavrine likvidacije se samo spekulisalo i bilo je mnogo različitih priča. Ono što je nepobitno jeste da je taj slučaj iz temelja potresao tek uspostavljenu petooktobarsku vlast i doveo do potpunog razlaza Vojislava Koštunice, lidera Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke, koju je u tom trenutku predvodio Zoran Đinđić.
Sama činjenica da je ubijen bivši obaveštajac bila je uznemirujuća, a iako su tih godina ubijani i policijski generali, inspektori i načelnici, likvidacija Gavrilovića je na neki način imala najviše uticaja na politička dešavanja. Ipak, brzo posle njegove smrti počelo je osporavanje važnosti tog događaja.
Prvih nekoliko dana posle ovog zločina nije bilo mnogo informacija, ali je ubrzo u javnost puštena prava medijska bomba. Ispostavilo se da se ubijeni Gavrilović nekoliko puta video sa ljudima iz okruženja tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Vojislava Koštunice, a iako nije bilo pouzdanih informacija o tome šta je tačno bila tema tih sastanaka, navodno je Gavra obelodanio veze pojedinih ljudi iz vlasti sa organizovanim kriminalom.
Ipak, nigde se nije pojavio dokaz da je to bila tema sastanka i da je Gavrilović priložio bilo kakav validni dokaz ili dokument koji bi potvrdio njegovu teoriju, ako je uopšte tačno da je to bila tema sastanka. Pitanje je i koliko je Gavrilović izneo pravih, kvalitetnih informacija a koliko je to bilo „otkrivanje tople vode“ i priča o nekim opštim mestima.
Jer, dok se sa jedne strane Gavrilović označavao čovekom koji je sve znao i raspolagao informacijama od neprocenjivog značaja, po drugim je bio sporedni igrač koji je u trenutku pogibije radio na svojoj ličnoj promociji i zapravo je hteo da se „dobro proda“.
U jednom trenutku iz DSS-a je plasirana priča i da je Gavrilović likvidiran od strane nekih „centara moći“, međutim, i ove informacije su ostale na nivou spekulacija.
Gavrilović je bio čovek koji je imao bogato ratno iskustvo i ne treba zaboraviti da se pre smrti žalio da ga njegove bivše kolege iz DB-a „rade“. Istraga njegove smrti ostala je u senci brojnih afera koje su se pojavljivale u medijima, a od kojih nijedna nije bila zvanično potvrđena.
Inače, Momir Gavrilović je u tajnoj službi, koja se tada zvala Resor državne bezbednosti i bila deo MUP Srbije, radio od 1979. do 1999. godine. Službovao je u Beogradu, Uroševcu i Somboru, a bio je navodno i komandant lokalnih srpskih snaga u Istočnoj Slavoniji i savetnik za bezbednost predsednika takozvane Republike Srpske Krajine, Milana Martića.
VIDEO: Pripadnici MUP-a zaplenili su oko tri kilograma kokaina i uhapsili jednu osobu