Lončarov teror u zdravstvu: Zbog čega se sve ministar plaši štrajka i protesta belih mantila

U protekla gotovo četiri meseca, studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu, ali i Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, blokiraju zgrade ovih visokoškolskih ustanova, a profesori, lekari, masovno im pružaju podršku i ustaju protiv terora i strogog autoriteta nadležnih, loših uslova rada, nepotizma, korupcije, malih plata i svega onoga o čemu su do sada morali da ćute.

Strah da će neko reći nešto nedozvoljeno, da će građanima biti objašnjeno u kojoj je fazi zdravstveni sistem Srbije i zašto lekari i dalje više odlaze u inostranstvo, nego što se vraćaju kući, kako to da naši medicinari imaju najniže plate u regionu, da nam uvek fali specijalista, da se na dijagnozu smrtonosnih bolesti ponekad čeka i šest meseci, da su liste čekanja kilometarske, a u bolničkim čekaonicama gužve kao u košnicama, doveo je do pritisaka, mobinga i ucena, koje na klinikama traju duže od jedne decenije.

Sa ciljem da ućutka zdravstvene radnike, Lončar je odmah na početku trećeg mandata sazivao sastanke direktora svih klinika u Srbiji, na kojima im je zaprećeno da ćute. Tačnije, objašnjeno im je da je zabranjeno da se u javnosti pojavljuju informacije iz zdravstva, ukoliko prethodno nisu dobile “blagoslov” uzvišenog ministarstva.

Svako ko je progovorio, sačekala ga je kazna u vidu smene sa funkcije, otkaza ili prevremene penzije.

Neprobojne blokade studenata

I onda su krajem novembra prošle godine, studenti ušli u blokade. Zgrade fakulteta su zatvorene, nastava obustavljena, a protesti intenzivirani sve do ispunjenja studentskih zahteva. Fakultetu dramskih umetnosti, političkih, elektrotehničkih i drugih nauka, pridružili su se i medicinski fakulteti četiri univerziteta u zemlji.

Podrške dekana, profesora, lekara, studentskih mentora, bile su tihe i većim delom nepostojeće. Međutim, vremenom, jedan po jedan profesor počeli su da podižu glave i glasove. Izlasci na ulice bivali su sve češći. U početku su u Beogradu samo jedan profesor i nekoliko asiatenata šetali sa studentima medicine, a danas ih je daleko više.

Zapravo, profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu, 12. marta izglasali su generalni štrajk, koji nije ispunjavao zakonske uslove, pa su ga prekinuli. U međuvremenu glasali su za novi, koji stupa na snagu kroz 10 dana i biće, kako kažu, sproveden po svim zakonskim kriterijumima.

Šta na “neposlušnost” belih mantila kaže ministar Lončar?

Generalni štrajk profesora Medicinskog fakulteta pratile su različite opstrukcije, od zahteva da potpišu nezakonitost štrajka do poziva na anonimne Zoom sastanke, ne bi li se ponovo glasalo o štrajku koji je, očigledno, mnogo uzdrmao vrh srpskog zdravstva.

Pozivi profesorima - kliničarima stizali su od direktorke Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, prof. dr Jelene Drulović, koja je na ovo mesto došla nakon što je Lončar bivšeg direktora prof. dr Miliku Ašanina, prevremeno poslao u penziju. Pritisci su stizali i iz dela dekanata fakulteta, odakle je I, kako sazanjemo, poslat dopis u tri ministarstva o prvobitnom štrajku, pre vremena i pre konsultacije sa profesorima, što je kasnije uslovilo prekid, zbog nezakonitosti.

Kada je došlo do novog glasanja, broj onih koji su bili za prekid starog štrajka saopšten je dva dana kasnije, dok su se glasovi za novi generalni štrajk do nedavno sabirali, pa je ustanovljeno da će ga najverovatnije ponovo pokrenuti.

Jasno je da lekari ne mogu da stupe u totalnu obustavu rada, jer to bi ugrozilo živote pacijenata. Ipak, njihov bunt izražavaju sve češće i sve slobodnije, izlaskom na 16 minuta na ulice, kako bi odali poštu stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu, potom i štrajkovima na fakultetu i punom podrškom studentskim protestima.

U poslednjih nekoliko nedelja, zaposleni u domovima zdravlja u unutrašnjosti Srbije izlazili su da ćutnjom odaju poštu stradalima u Novom Sadu, a prvi su to javno učinili medicinari UKC Niš, dok su u Beogradu sporadičo, od klinike do klinike, izlazili i iskazivali ovim putem svoj stav i mišljenje o aktuelnoj situaciji.

"Zvučni" 15. mart!

Epilog Lončarove diktature dogodio se 15. marta u Beogradu. Prethodno je svim zdravstvenim ustanovama u prestonici stigao dopis koji je potpisao ministar zdravlja, a u kome navodi da je neophodno da u subotu, 15. marta organizuju rad u punom kapacitetu, od 10 časova pa nadalje, da obezbede dovoljne količine lekova, medicinskih sredstava i opreme, ali i da njihove uprave budu u potpunosti angažovane toga dana.

Naime, lekarima je takoreći bilo zabranjeno da izađu na ulice i podrže protest, a nakon ovog presudnog datuma, deo javnosti veruje da je pun kapacitet rada bio neohodan, zbog plana koji je vlast imala sa zvučnim topom, koji je donekle realizovan.

Naime, 15. marta pred sam kraj petnaestominutne ćutnje, nešto je odzvonilo. Kako svedoci kažu, dogodio se napad zvučnim topom, koji je prouzrokovao stampedo desetine hiljada građana. Ljudi su se saplitali, padali, a mnogima se udar odrazio na nervni sistem, sluh, pritisak, bolove u glavi i slično.

Tog dana lekari, koji su u izveštajima napisali da su pacijenti došli sa protesta i da imaju posledice udara zvučnog topa, izloženi su mogućim sankcijama, jer je ministar izjavio da ”nikakav zvučni top nije upotrebljen, a da će nadležni procesuirati ove tvrdnje”. Takođe je izjavio da su pacijdenti dolazili da se žale “po nalogu”.

Pacijenti - recitatori

Kada su građani potražili pomoć u Urgentnom centru, nakon što su bili izloženi zvučnom udaru, ministar je izjavio da su oni “recitatori” koji su napamet naučili simptome i samo ih ponavljali jedan za drugim. Pa, ministre, uzrok zdravstvenih problema tog dana bio je isti kod svih pacijenata, tako da simptomi moraju biti slični, ako ne i identični, što bi Vi, kao lekar, trebalo da znate.

Nakon ovih tvrdnji, samo dva dana kasnije, studenti medicine protestovali su ispred Urgentnog centra, a potom i Ministarstva zdravlja, zahtevajući ostavku ministra Lončara, ali i robiju.

Predsednik dražve Aleksandar Vučić proteste je nazvao “bolesnim”.

Uprkos zastrašivanjima i brojnim pritiscima, lekari u našoj zemlji okreću se borbi, a strah popušta pred terorom, na koji su, nažalost, navikli. Podršku pacijenata, odnosno građana, kao i svojih studenata, imaju u potpunosti, samo je potrebno da se odvaže i ujedine za dobrobit svog posla, ali i budućnosti zdravstvenog sistema Srbije.

***