Ono po čemu Srbija definitivno nije lider u regionu je usvajanje zakona o istopolnim zajednicama - pre nas ga je dobila i Crna Gora koja važi za izuzetno konzervativnu sredinu. Ipak, stvari se konačno pomeraju sa mrtve tačke, pa bi, prema najavama iz Ministarstva za ljudska prava i društveni dijalog, takav dokument trebalo da se nađe u skupštini do kraja prolećnog zasedanja, a do leta se očekuje i njegovo usvajanje. Registrovana zajednica može, ali na to da se istoplonim partnerima omogući usvajanje dece, čini se, niko nije ni pomišljao.
Saša Gajin je profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. Naš sagovornik je ujedno i saradnik Centara za unapređivanje pravnih studija, koji je, zajedno sa organizacijom za lezbejska ljudska prava Labris, na takvom zakonu radio već 10 godina. Ni u njihovom predlogu nije bilo stavke o usvajanju dece, ali je posvećena pažnja deci koju su partneri eventualno imali u prethodnom braku. Toga u aktuelnim polaznim osnovama zakona nema.
„Ono što nedostaje i što je kardinalno je odredba koja govori o pravu na uspostavljanje ličnih odnosa između partnera i deteta drugog partnera. Nedostaje odredba koja govori o pravu na putovanje, uspostavljanje ličnog, odnosno porodičnog živora u toj zajednici, a to pravo treba da obuhvata i tu garanciju. U našem predlogu to pitanje je definisano na sledeći način: ‘Partneri imaju pravo na održavanje ličnih odnosa sa maloletnom decom drugog registrovanog partnera sa kojom ih vezuje posebna bliskost’. Te odredbe u ovim polaznim osnovama nema. Ako dva lica istog pola žive zajedno, a jedno lice ili oba imaju decu, a to nije njihovo zajedničko dete, u tom odnosu oni treba da imaju međusobna prava, kao u heteroseksulanoj zajednici. To treba posmatrati kao pastorčad. Ako jedan partner ostavi dete u vrtiću, da li drugi partner može da dođe po to dete? Da li partner može da ode na roditeljski sastanak i ako nije roditelj tog deteta, kao što može u heteroseksualnoj zajednici? To je jedan od ozbiljnih problema“, navodi Gajin u izjavi za Nova.rs.
Ovaj stručnjak se nada da će konačan zakonski nacrt i predlog biti bolji, potpuniji i precizniji. Ukazuje na brojne greške i očekuje da će one biti ispravljene.
Pomoćnik u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Boris Milićević smatra da je najbitnije to da je pokazana politička volja da se donese takav zakon. Navodi i da svi zainteresovani mogu da učestvuju u javnim konsultacijama do 20. februara.
„Svi se sećamo one ‘od njive do trpeze dalek je put’, ali ovo govori da Srbija nije bila do sada u ovako dobroj poziciji da dobije zakon kojim se reguliše zajednički život dve osobe istog pola. Polazne osnove za izradu nacrta zakona definišu način na koji se istopolna zajednica sklapa, način na koji se okončava. Veoma je bitan segment uređivanja imovinskih prava članova zajednice, kao i posete bolnicama, zatvorenim institucijama, penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje. Polazne osnove služe upravo za to da sva zainteresovana javnost da svoje mišljenje, sugestije, predloge izmena. Pri tom, obezbeđen je transparentan proces u koji se mogu uključiti bukvalno svi koje taj zakon interesuje. Naravno da će na kraju da se pripremi nacrt koji će pre svega uzeti u obzir interese onih čije živote će da taj zakon uređuje, a to su LGBT osobe“, objašnjava naš sagovornik.
Zanimalo nas je i da li je Srbija spremna za usvajanje takvog zakona i očekuje li neku vrstu pobune i protesta, pre svega desničarskih organizacija i navijačkih grupa?
„Nemam ništa protiv da bilo ko pokaže neslaganje sa ovim zakonom, sve dok to radi u okvirima predviđenim Ustavom i zakonima Srbije, u skladu sa demokratskim i principima poštovanja ljudskih prava“, kaže naš sagovornik.
Kada je reč o mogućnosti da istopolni partneri usvajaju decu, Milićević ističe da za tako nešto ne postoji ozbiljan zahtev iz LGBT zajednice.
„Tu su kulturološki i opšti društveni uslovi koji bi doveli do vrlo ozbiljnih sukoba u čitavom društvu, a što bi za posledicu imalo značajno ugrožavanje dostignutog nivoa ljudskih prava LGBT osoba kod nas. Veliki sam protivnik nasilnog forisaranja bilo kakve politike“, poručuje Milićević. Prema njegovim rečima, položaj LGBT osoba uopšte u Srbiji se može opisati kao polupuna ili poluprazna čaša.
„Nismo dovoljno ni napredovali, ali i daleko smo od situacije u kojoj smo se nalazili pre samo pet godina, da ne pričam pre deset i više. Zakon o istopolnim zajednicama može da bude kamen temeljac šireg prihvatanja različitosti uopšte, a ne samo LGBT osoba, i zato bi Srbija trebalo da iskoristi ovu pruženu šansu“, ukazuje Milićević.
Pre svega, istopolna zajednica se definiše kao „zajednica porodičnog života dva punoletna lica istog pola koja je registrovana pred nadle\nim organom javne vlasti u skladu sa odredbama ovog zakona“. Treba da se zasniva na uzajamnom poštovanju, razumevanju i pomaganju, a obećava se i zaštita istopolnih zajednica od svake diskriminacije. Zasniva se izjavom registrovanom kod matičara, prema nacrtu – „na svečan način, u službenoj prostoriji prigodno uređenoj za tu namenu“.
Matičar može dozvoliti da se zajednica zaključi i na nekom drugom prikladnom mestu, ako to partneri zahtevaju i za to navedu opravdane razloge. Partneri mogu izabrati da svako zadrži svoje prezime, da kao zajedničko prezime uzmu prezime jednog od njih, da kao zajedničko uzmu oba prezimena i odluče koje će prezime upotrebljavati na prvom, a koje na drugom mestu.
Međutim, nacrtom su definisane i oblasti koje su pripadnici LGBT popularcije često isticali kao najvažnije. Partneri istopolne zajednice mogu imati posebnu i zajedničku imovinu. Posebnu imovinu čini ona koju je partner stekao pre zaključenja istopolne zajednice, kao i imovina koju je stekao u toku trajanja, nasleđem, poklonom ili drugim oblicima besteretnog sticanja. Ako je tokom trajanja zajednice došlo do uvećanja vrednosti posebne imovine jednog partnera, drugi partner ima pravo na potraživanje u novcu, srazmerno svom doprinosu.
Zajedničku imovinu čini imovina koju su partneri stekli radom u toku trajanja zajednice. Partneri tokom trajanja istopolne zajednice ili pre zaključenja mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom o imovini partnera.
Nacrtom se definiše i pravo partnera da se posećuju u slučaju pritvora ili hospitalizacije.
Definiše se i izdržavanje deteta istopolne zajednice. Partner je dužan da izdržava dete drugog partnera ako dete nema srodnika koji su, po zakonu kojim se uređuju porodični odnosi, dužni da ga izdržavaju ili srodnici nemaju mogućnosti za to.
Obaveza izdržavanja postoji i posle smrti roditelja deteta, ako je do smrti tog roditelja između drugog partnera i deteta postojala zajednica života. Ako je istopolna zajednica između roditelja deteta i drugog partnera poništena ili raskinuta, obaveza izdržavanja prestaje.
Obaveze i prava partnera u istopolnoj zajednici izjednačena su sa pravima bračnih supružnika kada se radi o porezima, nasleđivanju imovine, zdravstvenom osiguranju.
Definiše se i „neregistrovana istopolna zejednica“ kao zajednica porodičnog života dva lica istog pola, koja nisu sklopile istopolno partnerstvo pred nadležnim telom, ako zajednica traje najmanje tri godine i od početka je ispunjavala uslove propisane za valjanost istopolne zajednice. Postojanje neregistrovane istopolne zajednice dokazuje se na isti način i pod istim uslovima kao i vanbračna zajednica.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar