Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pozvalo je sve zainteresovane građane da učestvuju u javnim konsultacijama za izradu teksta Nacrta zakona o istopolnim zajednicama. Međutim, unutar samog nacrta postoje neki sporni članovi.
Nacrt zakona o istopolnim zajednicama objavljen je na e-Upravi, a svi koji žele mogu poslati svoje komentare i sugestije do 20. februara.
Šta piše u nacrtu?
Pre svega, istopolna zajednica se definiše kao „zajednica porodičnog života dva punoletna lica istog pola koja je registrovana pred nadle\nim organom javne vlasti u skladu sa odredbama ovog zakona“.
Treba da se zasniva na uzajamnom poštovanju, razumevanju i pomaganju, a obećava se i zaštita istopolnih zajednica od svake diskriminacije. Zasniva se izjavom registrovanom kod matičara, prema nacrtu – „na svečan način, u službenoj prostoriji prigodno uređenoj za tu namenu“.
Pročitajte još:
Matičar može dozvoliti da se zajednica zaključi i na nekom drugom prikladnom mestu, ako to partneri zahtevaju i za to navedu opravdane razloge.
Partneri mogu izabrati da svako zadrži svoje prezime, da kao zajedničko prezime uzmu prezime jednog od njih, da kao zajedničko uzmu oba prezimena i odluče koje će prezime upotrebljavati na prvom, a koje na drugom mestu.
Međutim, član 7 ovog nacrta je pomalo čudan. Naime, on određuje ko ne sme stupiti u istopolnu zajednicu, a zanimljivo je da jasno navodi osobe dva suprotna pola.
„Od srodnika u pobočnoj liniji zajednicu ne mogu sklopiti: rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođene braće i sestara, te deca braće i sestara po ocu ili majci“. Takođe je ne mogu sklopiti „tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije, odnosno svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka, te maćeha i pastorak“.
Možda su autori nacrta predvideli situaciju u kojoj je srodnik promenio pol, ali je ipak verovatnije da su ove stavke doslovno prepisali iz članova 19 i 21 Porodičnog zakona.
Međutim, nacrtom su definisane i oblasti koje su pripadnici LGBT popularcije često isticali kao najvažnije. Partneri istopolne zajednice mogu imati posebnu i zajedničku imovinu.
Posebnu imovinu čini ona koju je partner stekao pre zaključenja istopolne zajednice, kao i imovina koju je stekao u toku trajanja, nasleđem, poklonom ili drugim oblicima besteretnog sticanja. Ako je tokom trajanja zajednice došlo do uvećanja vrednosti posebne imovine jednog partnera, drugi partner ima pravo na potraživanje u novcu, srazmerno svom doprinosu.
Zajedničku imovinu čini imovina koju su partneri stekli radom u toku trajanja zajednice.
Partneri tokom trajanja istopolne zajednice ili pre zaključenja mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom o imovini partnera.
Nacrtom se definiše i pravo partnera da se posećuju u slučaju pritvora ili hospitalizacije.
Definiše se i izdržavanje deteta istopolne zajednice. Partner je dužan da izdržava dete drugog partnera ako dete nema srodnika koji su, po zakonu kojim se uređuju porodični odnosi, dužni da ga izdržavaju ili srodnici nemaju mogućnosti za to.
Obaveza izdržavanja postoji i posle smrti roditelja deteta, ako je do smrti tog roditelja između drugog partnera i deteta postojala zajednica života. Ako je istopolna zajednica između roditelja deteta i drugog partnera poništena ili raskinuta, obaveza izdržavanja prestaje.
Obaveze i prava partnera u istopolnoj zajednici izjednačena su sa pravima bračnih supružnika kada se radi o porezima, nasleđivanju imovine, zdravstvenom osiguranju.
Definiše se i „neregistrovana istopolna zejednica“ kao zajednica porodičnog života dva lica istog pola, koja nisu sklopile istopolno partnerstvo pred nadležnim telom, ako zajednica traje najmanje tri godine i od početka je ispunjavala uslove propisane za valjanost istopolne zajednice. Postojanje neregistrovane istopolne zajednice dokazuje se na isti način i pod istim uslovima kao i vanbračna zajednica.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare