0
"Gradska čistoća" prestala je da odvozi građevinski otpad na privremenu deponiju pored Bare Reva u beogradskom naselju Krnjača i sada traže lokacije za nove deponije. Nadamo se da ta nova lokacija neće ponovo biti prirodna oaza koju treba braniti. U međuvremenu, profesor Biološkog fakulteta Predrag Simonović podseća nas zbog čega su Bara Reva i njoj slična staništa važna i zbog čega je treba proglasiti zaštićenim prirodnim dobrom.
Aktivisti koji su kampovali i branili Revu zadovoljni su time što je grad obustavio uništavanje, ali nastavljaju da prate dalja dešavanja i traže da se Reva proglasi za prirodno zaštićeno dobro. Profesor Simonović slaže se sa njima.
„Bara reva je jedno očuvano, staro stanište, ona nema direktnu vezu sa Dunavom, nego se putem podzemnih voda puni vodom i baš zato ona predstavlja jedno čisto stanište, nezagađeno, veoma blizu grada. Ona bi zbog diovirziteta životinjskih vrsta trebalo da postane zaštićeno prirodno područje. Ono što se dešava oko takvog područja treba da se ambijentalno uklopi u činjenicu da postoji jedno tako očuvano stanište“, poručuje profesor Simonović, koji je i naučni savetnik u Institutu za bilološka istraživanja „Siniša Stanković“.
Objašnjava da je bara Reva važna za životinje, kao njihovo pojilište i odmorište. Važna je i za ljude – regulaciju poplava, ali i za, kako tvrdi naš sagovornik, da Krnjača postane normalno naselje bez komunalnih problema, a ne zanemarena teritorija Palilule.
„Bare su retka staništa i ona su u ranijim periodima ekološke nesvesti bila uništavana d bi se dobilo neko poljoprivredno zemljište, da bi se nešto napravilo. Ovo nasipsnje je meni izgledalo kao neki početni korak u pravljenju nečega, nekog projekta koji je u izgedu. Ko ima aspiracije prema tom prostoru mi u ovom tenutku ne znamo i ne verujem da ćemo saznati.
Napominje da su U celom svetu, plavne zone, vlažna područja predstavljaju sačuvane oaze biodiverziteta i imaju veliki potencijal, ne samo za zaštitu prirode nego i za same ljude.
Šta dalje, može li se popraiti načinjena šteta.
„Šut, kao što je dovezen u Revu može i da se skloni i da se sve revitalizuje, to traži veliki novac. Taj šut može da se ukloni, naravno o trošku onoga ko ga je doneo tu. Čak i kada bi šut ostao tu i kada bi se na njega nanela zemlja, priroda bi to obnovila u nekom periodu. Ipak, ne zna se čega sve ima u tom šutu, pa bi ipak bilo dobro da se skloni. Treba sankcionisati one koji su doveli do toga“, nema dilemu naš sagovornik.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
