Jedne nedelje učenje od kuće, a druge u školi, tako bi mogao da izgleda školski raspored učenika nižih razreda osnovne škole sledeće školske godine. Ova najava resornog ministra zabrinula je učitelje i roditelje, koji upozoravaju na brojne probleme koji su se pojavili tokom nastave na daljinu za vreme vanrednog stanja.
Vesna Jerotijević, učiteljica u osnovnoj školi, koja će u septembru da vodi četvrti razred, kaže za Nova.rs da ima mnogo nepoznanica u tome kako bi taj oblik izvođenja nastave mogao da izgleda i upozorava na probleme koji su se pojavili u nastavi na daljinu.
Veliko pitanje, prema njenim rečima, jeste kako uskladiti onlajn nastavu i nastavu koja bi se izvodila u školi kada je u pitanju redosled obrade nastavnih jedinica.
„Po školama širom Srbije koriste se različiti udžbenici. Imamo isti plan rada i tema koje obrađujemo, ali one nemaju isti redosled u različitim udžbenicima. Recimo, iz matematike, neko će četvrti razred početi učenjem brojeva do hiljadu, dok će neko početi mernim jedinicama“ objašnjava.
Ovaj problem je, kako priča naša sagovornica, uočen i tokom nastave koja je izvođena tokom vanrednog stanja.
„Recimo, drugu polovinu marta i ceo april nastava za treći razred iz matematike je obrađivala materiju koju smo mi radili prošlog septembra i oktobra, ponavljano je ono što smo već radili u školi. Onda su u dve nedelje u maju učili nove nastavne programe, kao što je geometrija, razlomci ili jedinice mere, što je bilo planirano da tokom redovne nastave radimo april, maj i pola juna“ navodi ova učiteljica konkrente primere.
Uz ocenu da su kolege koje su snimale časove na daljinu uradile taj deo posla najbolje što su mogli i da je to bilo iznuđeno rešenje tokom vanrednog stanja, Vesna Jerotijević upozorava da je taj koncept u nižim razredima pokazao dosta nedostataka.
„Jedini način kako bi ta kombinovana nastava mogla da funkcioniše jeste da onlajn nastava obrađuje nove lekcije tokom jedne nedelje, a onda ja, kao učiteljica, sledeće nedelje vežbam s njima, utvrđujem gradivo i ocenjujem“, predlaže ova učiteljica uz opasku da je to potrebno jako dobro organizovati i uzeti u obzir sve eventualne probleme koji mogu da se pojave.
Drugi veliki problem, kako dodaje, jeste što deca, posebno u nižim razredima osnovne škole, sama teško usvajaju nove nastavne sadržaje, potrebno je da uz njih neko bude.
„Oni u tom izrastu imaju jednu učiteljicu ili učitelja, koji imaju određeni princip rada i pristup deteu. Kolege koje su radile tokom vanrednog stanja su bile sjajne, ali oni su različiti ljudi, sa različitim pristupima i konceptima rada koji mogu da zbune decu“, naglašava.
Ističe i važnost interakcije učenika sa nastavnikom kada se predaje novo gradivo.
„Kad im nešto novo objašnjavam, po njihovim pogledima i reakcijama vidim da li su i u kom procentu razumeli to što radimo, da li je potrebno da se ponovo vratim na nešto što sam već rekla. Onaj ko predaje nastavu na daljinu nema tu mogućnost“, zaključuje.
Ova učiteljica prenosi i zamerke nekih roditelja na izvođenje nastave tokom vanrednog stanja.
„Bili smo prinuđeni da to bude tako tada i to razumemo, ali za roditelje će to biti dosta neizvodljivo, posebno ukoliko bude trajalo duže. Neko stalno mora da bude s detetom kod kuće i da vodi računa da li on prati nastavu ili ne“, priča Vesna Jerotijević.
Na taj problem ukazuju i u Udruženju „Roditelj“. Gordana Plemić ističe da je za većinu roditelja koncept da deca uče od kuće bio nezgodan baš zato što, kada su u pitanju mlađa deca, neko mora da bude sa njima.
„Kako da ga ostavite samog kod kuće, odete na posao, pa se pitate šta on radi, da li prati nastavu. Ipak, on kada ode u školu tamo postoji neka kontrola nastavnika. Roditelji su prihvatili da je ta nastava u vreme vanrednog stanja imala svoju svrhu, ali su se žalili da su imali razne probleme, od tehničkih problema, do toga sami roditelji moraju više da učestvuju u realizaciji nastave nego što je to kada su deca u školi“, prenosi Plemić iskustva roditelja.
Ona podseća da „deci treba vremena da steknu naviku da to nisu igra i raspust, već da je to škola i da to što on sedi za kompjuterom i rešava zadatake jeste njegova obaveza“.
Roditelji su se žalili da deca nisu na vreme slala domaće zadatke, niti su se na vreme uključivala na aplikacije, preko kojih su se održavali časovi ili provere znanja.
Predstavnica Udruženja „Roditelj“ podseća da čak i ako situacija bude opet zahtevala da se radi od kuće i da deca uče od kuće, da jednostavno postoje roditelji koji, zbog prirode posla, ne mogu da rade od kuće.
„Kod roditelja postoji i strah da deca na ovaj način ne usvajaju dovoljno znanja i da je to samo prelaženje gradiva, što dugoročno može biti veliki problem“, naglašava Plemić.
Janković:To što ministar predlaže nema nigde u svetu
„Model jedna nedelja onlajn, druga u školi, koji predlaže ministar Šarčević, ne postoji nigde u svetu. Moguće da ministar želi da ga patentira, ali na to nemam suvisli komentar“, kaže za Nova.rs Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, povodom najave ministra prosvete da bi od septembra učenici nižih razreda osnovne škole mogli naizmenično da idu jednu nedelju u školu, a jednu da nastavu pohađaju od kuće onlajn ili na daljinu.
Janković smatra da još uvek ne znamo šta će biti u septembru i da zato nema potrebe da se pravi paniku među roditeljima i decom.
Ministarstvo, prema njenim rečima, treba da se sprema za svaki scenario, „jer je to njihov posao, ali ne na ovaj način da širi nervozu“.
„Pokušavam da ne slušam sve što izjavljuje ministar, jer kad slušamo njegove izjave samo upadamo u probleme, od onlajn nastave do male mature. Njemu je samo važno da daje izjave, a uopšte ne misli o kvalitetu tih izjava“, ocenjuje predstavnica sinidkata.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare