Једини наслов на нашем порталу који ће се властима допасти

Društvo 09. sep. 202119:40 > 19:59
Podeli:
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

U ponedeljak će se na vanrednom zasedanju pred srpske poslanike i to po hitnom postupku naći predlog Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i upotrebi ćiriličnog pisma. Cilj ovog zakona je da se, kako to navode predlagači, uredi upotreba srpskog jezika u javnom životu, a ovim predlog predviđa se i gde će ćirilično pismo biti istaknuto, a gde opciono. Pomenuti nacrt predviđa i određene povlastice za pravna lica koja koriste ćirilicu, poput poreskih olakšica.

A zbog čega se ovaj zakonski predlog nalazi po hitnom postupku, odgovor nude predlagači navodeći da bi u suprotnom „moglo doći do štetnih posledica za rad organa i organizacija u smislu ugrožavanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma, kao kulturnih i tradicionalnih vrednosti srpskog naroda u zemlji i regionu“.

Ovaj predlog zakona predviđa da se srpski jezik i ćirilica obavezno upotrebljavaju u radu državnih organa, autonomnih pokrajina, gradova, opština i privrednih društava koji vrše javna ovlašćenja, radu javnih preduzeća i javnih službi.

Takođe, obavezna upotreba da se odnosi na privredna društva koja obavljavaju delatnosti sa većinskim javnim kapitalom, koja rade u oblasti naučnog istraživanja, ustanove obrazovanja. Takođe, upotreba se odnosi na rad javnih servisa (RTS i RTS).

Obavezna upotreba srpskog jezika i ćiriličkog pisma obuhvata i pravni promet i uključuje i ispisivanje poslovnog imena odnosno naziva, sedišta, delatnosti, naziva roba i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, računa (faktura) i potvrda.

Prema novom predlogu, obavezna upotreba se ne odnosi na privatnu komunikaciju, pisanje i upotrebu imena i prezimena, dvojezične publikacije i knjige, naučna i umetnička tela, naučnu terminologiju, žigove i oznake geografskog porekla.

Republičkim, pokrajinskim i lokalnim propisima, u skladu sa posebnim zakonima, mogu se ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice za privredne i druge subjekte koji u svom poslovanju odnosno u obavljanju svoje delatnosti odluče da koriste ćiriličko pismo. To uključuje i korišćenje ćiriličkog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila.

Foto:Shutterstock

Kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraju imati logo ispisan na ćirilici, u skladu sa propisima prema kojima se organizuju.

Novi predlog zakona predviđa i mogućnost kažnjavanja fizičkih i pravnih lica, koji prekrše zakon. Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako postupa suprotno odredbama zakona. Odgovorno lice u pravnom licu kazniće se novčanom kaznom od 15.000 do 100.000 dinara.

Za praćenje i analizu stanja u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenju mera, ali i davanju preporuka o unapređenju biće zadužen Savet za srpski jezik koji osniva Vlada Srbije na predlog Maje Gojković, odnosno Ministarstva kulture i informisanja, koje je zaduženo i za nadzor sprovođenja ovog predloga.

Profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar pozdravio je donošenje zakona u smislu opšte orijentacije, ali je izrazio sumnju da li će biti istinski sproveden jer je politički motivisano njegovo donošenje.

Milo Lompar
Foto: Medija centar Beograd

On misli da je zaštita i unapređivanje položaja ćirilice u javnosti apsolutno neophodno, ali je naveo da smatra da je donošenje ovog zakona u ovom trenutku prevashodno politički motivisano.

„Ova ista vlada pre 2-3 godine odbila Zakon o ćirilici da bi 1. aprila ove godine Sekretarijat za zakonodavstvo ocenio da je tada predložen zakon ne odgovara Zakonu o službenoj upotrebi pisma. Dakle 3 godine ova ista vlast tu stvar ne želi da sprovede, a onda je sprovodi na juriš posle mesec dana jedne kampanje što znači da je politički motivisana. Oni imaju neki razlog da pitanjem ćirilice preboje javnu scenu da se ne bi videlo nešto što u ovom trenutku ne žele da se vidi. Dakle, to je politička motivacija“, rekao je Lompar za „Novu“.

Naš sagovornik ističe i da je ćirilica višestruko diskriminisana u našem javnom prostoru i dodao da je neophodno dati neku vrstu podsticaja za one koji štampaju knjige ili časopise i slično na ćiriličnom pismu.

„Ja sam uvek za mere podsticaja, a ne restrikcija i pozitivno bih diskriminisao korišćenje ćirilice“, rekao je Lompar.

I za profesora Filološkog fakulteta Aleksandra Jerkova pomenuti zakon je potreban i vredi ga podržati u načelu, ali bi u praksi on mogao da se bitno dogradi i usavrši jer od, kako kaže, demokratske i smislene promene sve zavisi.

„Kada se sa pažnjom pročitaju članovi Zakona i iscrpno tumačenje i analiza koji ih prate, reklo bi se da je u njima jezik pravne struke nadjačao duh srpskog jezika. Ne verujem u tvrde kaznene odredbe date na kraju, ali verujem da kontroverzne i zločeste napade na srpski jezik i ćirilicu moramo ograničiti i suzbiti: afirmacijom celine kulturno-istorijskog nasleđa pa i tolerantnim odnosom prema različito imenovanim, a zapravo istim jezicima – ne i tolerisanjem besmislica i nasilnosti kojima smo zbog njih izloženi. Važno je da na evropskom putu kojim idemo nesigurnim, klecavim korakom, budemo bolji nego u poslednje tri decenije“, kaže Jerkov za „Novu“.

Aleksandar Jerkov Foto:Ivan Dinić/Nova S

Naš sagovornik očekuje i da u sledećem koraku nastava srpskog jezika dobije nadpredmetni status, a da poreski mehanizam podrži da sve firme u Srbiji budu ispisane srpskim jezikom i ćirilicom i naročito da se u sve medije vrate jezički stručnjaci i povede računa o lepoti srpskog jezika.

„Nije dovoljno da bude srpski jezik i ćirilično pismo, potrebno je da srpski jezik bude standardni i što više otmen, književni, da bude smisaono bogat i ubedljiv. To se više postiže zajednički trudom, svaki zakon je sam po sebi za to nedovoljan. Zato ga treba demokratski i tolerantno pretvoriti u pozitivnu praksu, podsticaj. Da brinemo o sebi, ne u puko sredstvo prisile“, ističe Jerkov.

Zastupnica Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“, Milena Amon, navodi za „Novu“ da još nisu videli koje poreske olakšice pomenuti zakon predviđa za privrednike i da se članovi zakona uglavnom odnose na privredne subjekte koji su u javnom vlasništu.

Ona ocenjuje da bi prirednici zbog olakšica prelazili na ćirilične natpise ukoliko bi one bile veće od troškova zamene table koja je napisana na latinici.

MIlena Amon Foto:medija centar beograd

„Mnogo veći problem sa natpisima je naknada za oglašavanje, što su mnogi poskidali svoje natpise, pa ih nema ni na ćirilici, a ni na latinici. Ako već hoćemo da radimo nešto, onda treba korigorvati i to“, rekla je Amon.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar