Sramota: Zakon o zaštiti srpskog jezika za Vladu nepotreban

Podeli:
Foto:Shutterstock

Odluka vladinog Sekretarijata za zakonodavstvo o odbacivanju predloga zakona o zaštiti srpskog jezika i pisma kao "nepotrebnog", predstavlja čin ravan nacionalnom samoubistvu i sramoti, ocenili su danas iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Saopštenje Unije sindikata prenosimo u celosti:

,,Ko ima volje, ima i načina“, zapisao je Džordž Bernard Šo, irski dramski pisac i romansijer, koji je smatrao srpsku azbuku celovitim i logičkim sistemom. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost, ostavio je u svom testamentu novčani iznos veći od trista hiljada irskih funti, Englezu koji uspe da reformiše i uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu azbuku, jedno slovo, jedan glas. Međutim, ova novčana nagrada vredna oko 48 miliona dinara i posle više decenija nije dodeljena, čekajući da bude uručena ,,anglosaksonskom Vuku Karadžiću”.

Povezane vesti:

Ćirilica, pismo koje je irski Nobelovac smatrao najsavršenijim na svetu, nije doživela svoju englesku metamorfozu, a nedavno je prema odluci vladinog Sekretarijata za zakonodavstvo odbačen Predlog zakona o zaštiti srpskog jezika i pisma i označen kao ,,nepotreban”. Državni organi u Republici Srbiji za ovakav poduhvat nemaju načina, a po svemu sudeći ni volje. Označiti zakon o srpskom jeziku i pismu kao nepotreban, predstavlja čin ravan nacionalnom samoubistvu i sramoti. U obrazloženju, kao razlog potiskivanja ćirilice latiničnim pismom, navodi se kako će se ovako pomoći našoj privredi koja neće imati dodatne troškove pišući razna uputstva i deklaracije za robu ćiriličnim pismom za srpsko tržište. Iako u udžbeniku iz srpskog jezika za četvrti razred osnovne škole na 105. strani stoji zapisano da je ćirilica prvo i službeno pismo u Republici Srbiji, nikome nije jasno šta podrazumeva pojam uveden u zakonodavstvo, definisan kao javna upotreba jezika nasuprot službene upotrebe. Zahvaljujući ovom zakonskom ,,opravdanju”, ćirilica se sve više zamenjuje latiničnim pismom na svim nivoima javnih službi, kulturnih i medijskih institucija i svih sredstava javnih komunikacija. Nebrigom nadležnih organa vlasti i neusvajanjem Zakona o srpskom jeziku i pismu, odričemo se sopstvenih kulturnih vrednosti i čuvanja nacionalnog identiteta i njegovog obeležja.

Najavljivana deklaracija o zaštiti srpskog jezika, kao i drugih zakonskih dokumenata kojima bi se status srpskog jezika i ćirilice postavio na mesto koje mu i pripada, samo su neostvarena očekivanja i puka obećanja od strane onih koji su pokleknuli na polju očuvanja ključnih elemenata nacionalnog i kulturnog identiteta.

Ako je demokratija, prema rečima Džordža Bernarda Šoa, proces koji nam garantuje da se nama neće vladati bolje nego što zaslužujemo, onda i ovakva demokratičnost upotrebe jezika, službena i javna, dovodi do toga da ćirilica deli sudbinu svoga naroda, iako tako nešto nije zaslužila s obzirom na pisanu baštinu koja ide u evropsku i svetsku kulturnu riznicu. Vostani,Serbie! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi, I Srblje vozbudi! Napisa veliki Dositej, a mi, Serblji, u susret velikom pravoslavnom prazniku moramo da se zapitamo, kada ćemo se probuditi i vozbuditi. Hristos vaskrse! Nadamo se da će i naša ćirilica.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar