2
Mandat dr Zorana Radojičića na mestu gradonačelnika Beograda, biće upamćen ne samo što se sve vreme nalazi u senci svog zamenika Gorana Vesića, već i po brojnim izgrađenim i najavljenim spomenicima u srpskoj prestonici, a kojih ima najmanje 17.
Najveći i najkontraverzniji spomenik izgrađen u periodu od 7. juna 2018. godine do sada – spomenik velikom županu Stefanu Nemanji, otkriven je pre manje od dve nedelje, a Vesić je već danas najavio novi – spomenik junacima Mojkovačke bitke.
Vesić je na svom Fejsbuk profilu napisao kako su junaci Mojkovačke bitke zadužili Srbiju, navodeći da njihova herojska borba može da se meri sa tri stotine Leonidovih Spartanaca koji su u Termopilima zadržali hiljade Persijanaca.
„Nema mnogo primera u svetu da se jedna vojska žrtvovala za drugu vojsku. Svi znaju šta se dogodilo Badnjeg dana na Božić 1916. godine, kada je oko 6.500 crnogorskih vojnika pod vođstvom Serdara Janka Vukotića uspelo da zadrži više od 20.000 austro-ugarskih vojnika“, poručio je Vesić, a kao moguću lokaciju naveo je Topčidersku zvezdu.
Spomenik Stefanu Nemanji
Pored brojnih zamerki stručnjaka na izgled i mesto, podizanje spomenika Stefanu Nemanji visokog 24 metara i teškog 80 tona, propratilo je i negodovanje javnosti zbog njegove cene.
I dok je Vesić menjao objašnjenja zbog čega je cena spomenika skrivena i kada će građanima da bude saopštena, N1 je došao do dokumenta sa carine u kojima je prikazano da je deset kamiona stiglo iz Rusije u Beograd sa delovima spomenika, koji je plaćen devet miliona evra.
Spomenik Aleksandru Karađorđeviću na čekanju
Vučić je još krajem 2018. godine predložio Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada da se podigne spomenik kralju Aleksandru I Karađorđeviću u Beogradu. Inicijativa je prihvaćena, ali predlog još uvek nije realizovan.
Povezane vesti:
Ovaj spomenik bi trebalo da bude podignut između Starog i Novog dvora na Terazijama, odnosno između zgrade Skupštine grada i zgrade Predsedništva. Previđeno je da to bude skulptura srpskog kralja na konju, rađena po ugledu na neki od spomenika koji su postojali u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslavije.
Spomenici Vudru Vilsonu i junacima sa Košara
Skupština Grada Beograda odlučila je krajem septembra 2019. godine da se spomenik bivšem američkom predsedniku Vudru Vilsonu podigne u okviru istoimenog bulevara koji se gradi na opštini Savski venac, u naselju Beograd na vodi.
Gradski parlament Beograda usvojio je tada i odluku o podizanju spomenika kojim se odaje počast pripadnicima vojske i policije Srbije koji su učestvovali u borbama na karauli Košare 1999. godine. Spomenik će biti podignut u park-šumi „Bencio buli“ na Savskom vencu.
Inicijativu za podizanje spomenika američkom predsedniku pokrenuo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz obrazloženje da bi njeno usvajanje bilo i simbol želje očuvanja i unapređenja odnosa između Srbije i SAD.
Iako je prvobitno bilo u planu da spomenik junacima sa Košara bude postavljen na Savskom vencu, sredinom prošle godine postavljen je u parku prekoputa bolnice „Dr Dragiša Mišović“.
Na spomenik Vudru Vilsonu se još uvek čeka.
Najavljeni spomenici Diani Budisavljević i graditeljima Beograda
Odbornici Skupština grada Beograda usvojili su 29. novembra 2019. godine predloge da se na Savskom keju, uz Karađorđevu ulicu, na potezu od Brankovog mosta prema Beton hali, podigne spomenik humanitarki Diani Budisavljević.
Andrea Radulović, predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica, koja je i predložila postavljanje tog spomenika, objasnila je da će sama lokacija imati posebnu simboliku.
„Odatle se pruža pogled na drugu obalu Save i neke od objekata logora na Sajmištu, gde su bili zatočeni i gde su stradali mnogi očevi i braća dece, koju su spasavali Diana Budisavljević i njeni saradnici. Takođe bi i vidljivost spomenika bila velika zbog čega bi i simbolika mesta bila još naglašenija“, rekla je Radulovićeva.
Tada je usvojena i Odluka o podizanju spomenika graditeljima Beograda i učesnicima svih omladinskih radnih akcija.
Kako je navedeno, spomenik bi trebalo da podseća na to da je 11. aprila 1948. godine održan miting 19 omladinskih radnih brigada na kojem je ozvaničen početak izgradnje Novog Beograda, kao i na sve što su one potom izgradile.
Na realizaciju se još uvek čeka.
Spomenici gradonačelnicima u kojima Vesić vidi sebe – Savčiću, Iliću i Pešiću
Nesuđeni gradonačelnik Beograda Goran Vesić, u septembru se pohvalio kako je predoložio podizanje spomenika gradonačelnicima Beograda.
„Кao građanin Beograda i zamenik gradonačelnika našeg grada, danas sam Кomisiji za spomenike i nazive trgova i ulica, podneo zvaničnu inicijativu da tri gradonačelnika našeg grada, koja su obeležila dvadeseti vek, dobiju svoja obeležja. To su Miloš Savčić, koji je bio gradonačelnik od 1929-1930, Vlada Ilić koji je vodio naš grad od 1935-1939 i Branko Pešić, koji je bio prvi čovek Beograda od 1964 – 1974“, napisao je Vesić na svom zvaničnom Fejsbuk nalogu.
Naveo je da su zasluge tih ljudi za razvoj Beograda, „danas sa ove vremenske distance, nesporne i priznate. Ostavili su nam mostove kao što su Most kralja Aleksandra i kralja Petra i Gazelu, nasipanje Novog Beograda i prvi Sajam, bolnice, škole, ZOO vrt, autoput…”
Međutim, nije propustio ni da sebe poredi sa njima:
„Ovi gradonačelnici nisu imali razumevanje svojih savremenika za posao koji su radili za naš grad. Knjiga bi mogla da se napiše o neosnovanim napadima njihovih političkih protivnika i medija koji ne da nisu razumeli potrebu da se grad razvija već su sve činili da se to ne dogodi. To su činili samo zato što sami nisu bili sposobni da urade ni deo onoga što su činili Savčić, Ilić i Pešić. U Srbiji, nažalost kako tada, tako i sada nesposobni znaju samo da pričaju, a svoju nesposobnost kriju tako što one koji rade pokušavaju da kritikama i napadima vrate u prosek.“
Još dva spomenika bez tendera, za četiri izdvojen budžet
Poput spomenika Stefanu Nemanji, gradska vlast je za još dva spomenika već sklopila ugovore direktnom pogodbom bez tendera. U pitanju su spomenici despotu Stefanu Lazareviću i Aleksandru Deroku.
Povezane vesti:
Za izradu spomenika despotu Stefanu Lazareviću već je potpisan ugovor iz kog se vidi da će on Beograđane koštati 12,5 miliona dinara. Spomenik će biti postavljen između ulica Gundulićev venac, Drinčićeve i Palmotićeve, a izradiće ga vajar Svetomir Arsić Basara.
U ugovoru se navodi da je reč o jedinstvenom umetničkom delu, te da je to i razlog zbog čega je sve dogovarano direktnom pogodbom bez tendera. Iako je model spomenika već postojao, odnosno izložen je u postavci Istorijskog muzeja Srbije, time nije izbegnuto plaćanje „izrade modela“. Za to je izdvojeno dodatnih 2,5 miliona dinara.
Zbog izrade spomenika Aleksandru Deroku formiran je Odbor za podizanje spomenika koji je doneo odluku da se autor angažuje po pozivu, nakon čega je izabran umetnik Zoran Kuzmanović. Prema ugovoru koji je već potpisan, ovaj posao koštaće 3,8 miliona dinara. Za ovaj spomenik u ugovoru se ne navodi gde će biti postavljen.
Planom javnih nabavki, koji je usvojen krajem 2020., predviđeno je i podizanje spomenika Vasku Popi. Procenjena vrednost ovog umetničkog dela je 5,8 miliona dinara. Istim planom predviđeno je i da se izradi skulptura Olge Jevrić, koja bi koštala oko 7,8 miliona dinara.
Šta je još završeno
Spomenik patrijarhu Pavlu – prvi u nizu promašaja
Slavna istorija postavljanja spomenika aktuelne postavke beogradske vlasti počela je postavljanjem spomenika srpskom patrijarhu Pavlu.
Javnost je ovaj spomenik dočekala brojnim negativnim reakcijama – od toga da ne liči na srpskog patrijarha, preko toga što ne gleda u crkvu već u kafić preko puta, do komentara kako liči na učitelja Jodu iz Ratova zvezda jer najveći deo njegovog tela levitira.
Spomenik Sibinjanin Janku i ukraden mač
Spomenik vojskovođi Janošu Hunjadiju (u našem narodu poznat kao Sibinjanin Janko) otkriven je 22. jula 2019. godine u Zemunu.
Otkrivanju spomenika junaku koji je pre 564 godine predvodio vojsku koja je pobedila otomansku na Kalemegdanu kod Sahat kule, prisustvovali su tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Mađarske Janoš Ader.
Razlog tome je, kako je navedeno, što je u pitanju srednjovekovni junak sa dva imena, mađarski vitez, a koji je danas deo kulture više naroda, uključujući i srpsku.
Samo nekoliko dana posle svečane ceremonije, troje studenata Likovne akademije ukralo je mač sa ovog spomenika iskazujući nezadovoljstvo izgledom i izradom spomenika,
Prema nezvaničnim informacijama, oni su to uradili kao znak protesta što mač nije sastavni deo spomenika, kako vajarska struka nalaže, nego je napravljen zasebno i posle samo „nalepljen“.
Spomenik ruskom arhitektri Krasnovu
Spomenik ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu podignut je u Beogradu u septembru 2019. godine, na osamdesetogodišnjicu njegove smrti.
Spomenik je bio postavljen u parku Mali Tašmajdan, preko puta zgrade Arhiva Srbije, koju je Krasnov projektovao.
Nikolaj Krasnov obnovio je crkvu Ružicu, podigao zgradu Ministarstva finansija u kojoj je sada Vlada Srbije, palatu Ministarstva šuma i ruda, Ministarstva poljoprivrede i voda u kojoj je danas Ministarstvo spoljnih poslova, zgradu Arhiva Srbije, izradio projekat pozorišta Manjež, današnje Jugoslovensko dramsko pozorište i još mnogo zdanja u prestonici i širom Srbije.
Autor spomenika je vajar Savović koji je bio angažovan i na izradi mermerne ornamentike Hrama Svetog Save u Beogradu.
Spomenik Raši Popovu i pozitivne reakcije
Spomenik pesniku Raši Popovu, koji je u oktobru postavljen na istoimenom trgu u Ulici 27. marta, jedan je od retkih koji su izazvali brojne pozitivne reakcije.
Tvorac skulpture od šrafova Boris Deheljan predstavio je poznatog srpskog pesnika s kišobranom i knjigom, „uhvaćenog u pokretu“.
Trg na koji je ova skupltura postavljena, međutim, nije prošao baš tako sjajno, s obzirom na to da su živahne boje, već dva i po meseca nakog otvaranja počele da se gule sa betonske podloge.
Spomenik Raši Popovu je retko osveženje, ali je slaba nada da će ih biti još mnogo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
