Za koga se čuva peta nacionalna frekvencija i zašto nije data za Nova S i N1

Savet REM-a objavio je na svom sajtu konkurs za četiri dozvole za televizijsko i četiri dozvole za radijsko emitovanje. To praktično znači da regulator nije uvrstio u konkurs slobodnu, petu TV dozvolu koja je pripadala TV Avala.Ta frekvencija vraćena je još 2014, a do danas nije dato jasno obrazloženje zašto ponovo nije dodeljena. Ovakvo postupanje REM-a nema logiku, pogotovo imajući u vidu da na taj način država gubi novac, odnosno direktan prihod koji bi dobijala na osnovu takse.Kako se spekuliše, država se svesno odriče tog novca jer ne želi da frekvenciju dodeli nezavisnim medijima poput televizije N1 i Nova S, koje su zainteresovane za dobijanje nacionalne frekvencije. I to ne bi bio problem za aktuelnu vlast da EU ne insistrira da se zbog evidentne kontrole vlasti nad medijima koje imaju nacionalnu frekvenciju, ista dozvola dodeli i mediju sa stranim kapitalom koji zbog toga ne bi bio pod uticajem i kontrolom vlasti.Jedna od verzija o kojoj se u poslednje vreme često govori je da se dozvola čuva za drugi medij u stranom vlasništvu, koji pak nije kritičan prema vlasti i koji priprema svoj TV kanal.Olivera Zekić, predsednica Saveta REM-a, na pitanje zašto se ne dodeljuje i ta peta dozvola za korišćenje nacionalne frekvencije, kaže za “Novu” da su po zakonu u obavezi da raspišu konkurs za četiri dozvole koje trenutno imaju TV Pink, Hepi, B92 i Prva.

“Po zakonu iz 2014. nema više automskog produžavanja dozvola za postojeće dozvole za televizije sa nacionalnom pokrivenošću. Sve televizije koje trenutno imaju dozvole dobile su ih 2014. Njima dozvole ističu u avgustu. Da sada nije raspisan konkurs za ove četiri dozvole, bili bismo u krivičnom delu i mi i pružaoci medijskih usluga, jer moraju da se dodele nove dozvole do početka avgusta”, ističe Zekić.Ona navodi da peta dozvola nikada nije bila u tom paketu.“Mi smo imali konkurs 2019. za tu petu licencu. Javili su se BK, Studio B i Kopernikus i mi smo ih sve odbili i ona uopšte nije na tapetu. Ovo je moralo po zakonu da se uradi”, dodaje predsednica Saveta REM-a.Na našu konstataciju da svejedno postoji mogućnost da se dodeli ta peta dozvola, ali da se ona iz nekog razloga ne dodeljuje, Zekić kaže:“Kao što sam onomad rekla - verovatno, možda. Naravno da postoji mogućnost, ali se sada ne razmatra”.Da REM zaista nije dužan da uključi i tu petu frekvenciju, ali da je to mogao da uradi, kaže za “Novu” Slobodan Cvejić, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i bivši član Saveta REM-a. On objašnjava da Zakon o elektronskim medijima predviđa da za dodelu dozvola za frekvencije sa nacionalnim obuhvatom Savet REM-a treba prethodno od RATEL-a da pribavi informaciju o raspoloživosti radio frekvencija i mesta u multipleksu.

“Takođe bi trebalo da analizira tržište, da proceni koliko je ’nacionalnih televizija’ potrebno i koliko je potencijalnih kandidata koji mogu da pruže kvalitetnu uslugu. Da li je REM to radio ovog puta? Iz teksta konkursa nije jasno da li peta frekvencija nije obuhvaćena konkursom zato što nema slobodnih frekvencija prema planu RATEL-a ili zato što je Savet REM-a procenio da na tržištu nema odgovarajuće kvalitetne ponude za više od četiri? To ćemo saznati kada bude javno dostupan zapisnik sa sednice na kojoj se o tome odlučivalo. Ili nikad. U svakom slučaju, očigledno je da je Savet REM-a odlučivao netransparentno i time ponovo dao povod da se priča o njegovoj pristrasnosti i političkoj manipulativnosti”, zaključuje Cvejić.On smatra da je važnije pitanje od ’pete frekvencije’ - pitanje ponude kandidata za ove četiri za koje je pokrenut konkurs. Dodaje da sudeći po dostupnim informacijama u medijima postojeći korisnici ovih frekvencija imaju nameru da konkurišu ponovo.“Međutim, njima bi, po zakonu, trebalo da se uzima u obzir da li su u prethodnom periodu dobijali disciplinske mere, da li su ispunjavali ono što su najavili u programskom elaboratu, da li su zadovoljili etičke kriterijume... Po mom mišljenju, ni jedan od postojećih korisnika ’nacionalnih frekvencija’ nije ispunio standarde kvaliteta, objektivnog informisanja i društvenog razvoja i ne bi trebalo da dobije dozvolu za naredni period. Sudeći po ponudi koju možemo da vidimo kod kablovskih operatera, novih kandidata ima. Osim toga, na konkurs mogu da se jave i kandidati koji trenutno nisu vidljivi široj publici, a ispunjavaju sve tehničke, administrativne i programske uslove. Ostaje da vidimo da li će biti potrebna i peta frekvencija i da li je ona ostavljena za političko potkusurivanje”, završava Cvejić.BONUS VIDEO: Gde nestade peta TV frekvencija?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=gdenestadepetatvfrekvencija-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3384709"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram