0
Ohrabrujuće vesti za više od 2.000 obolelih koji čekaju novi, zdravi organ, stigle su ovih dana iz zdravstvenih ustanova u Srbiji, u kojima je u poslednje tri nedelje obavljeno čak 16 transplantacija. Posle gotovo pet godina, u našoj zemlji broj presađivanja organa raste, a iako smo i dalje na samom dnu evropske liste, daleko iza komšija iz Hrvatske i Slovenije, prvi put nakon pandemije, Ministarstvo zdravlja pokušava da obnovi saradnju o transplantaciji sa Italijanima.
Zbog povećanog broja transplantacija, mogućnost saradnje sa drugim zemljama je na vidiku, a ministar zdravlja Zlatibor Lončar krajem prošlog meseca razgovarao je sa dr Đuzepeom Feltrinom i Paolom Di Kaćo iz Nacionalnog centra za transplantaciju Republike Italije, o modalitetima nastavka saradnje naše dve zemlje u oblasti transplantacije organa.
Razlog ovog onlajn sastanka je ponovno otpočinjanje transplantacionog programa u Srbiji, u okviru kojeg je za 10 dana urađeno 16 transplantacija.
Doktor Feltrin je, kako navode u saopštenju ministarstva, istakao da je nastavak saradnje u interesu pacijenata obe zemlje, pa je “zaključeno opredeljenje obe strane da se nastavi i dodatno unapredi saradnja u oblasti transplantacionog programa”, ali nisu precizirali šta to tačno podrazumeva.
Podsećamo, početkom 2018. Ministarstvo zdravlja i italijanski Nacionalni centar za transplantaciju, potpisali su u Beogradu Protokol o saradnji u oblasti doniranja i transplantacije organa, što je, između ostalog, trebalo da omogući pacijentima iz Srbije da po hitnom postupku dobiju potrebne organe iz Italije.
Međutim, Italija je u oktobru 2022. raskinula ovaj sporazum koji je podrazumevao reciprocitet, odnosno da se naša deca leče u Italiji, ali da im za to stižu organi iz Srbije. Kako naša zemlja, zbog nedostatka donora, nije ispunila ovaj sporazum, oni su ga raskinuli.
Inače, posebni vidovi saradnje u okviru tog protokola podrazumevali su mogućnost stavljanja ograničenog broja pacijenata, kao i ograničenog broja hitnih pacijenata iz Srbije, na liste čekanja koje se vode u Italiji.
Pročitajte još:
0
1
0
12
Saradnja se odnosila i na aktivnosti čuvanja rožnjače oka u bankama i aktivnosti presađivanja matičnih ćelija hematopoeze, zasnovanih na istim principima.
Problem sa nedostatkom organa skoro u potpunosti je zaustavio transplantaciju u Srbiji tokom četiri pandemijske godine, dok se u Hrvatskoj u proseku godišnje uradi oko 300 transplantacija, najviše u regionu, a u Sloveniji oko 100.
Ipak, polako se “vraćamo u igru”, transplantacija srca, prvi put posle nekoliko godina, obavljena je u Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, a jetra i rožnjače presađeni su pacijentima u UKC Srbije, dok su bubrezi u UKC Vojvodine.
U UKC Srbije su 8. jula obavljene četiri transplantacije: srca, jetre, bubrega, a potom ih je 20. jula bilo još šest, kada su osim pomenuta četiri organa presađene i rožnjače. Poslednjih šest transplantacija obavljeno je 30. jula, a zahvaljujući porodicama preminulih, 16 ljudi dobilo je šansu za novi život.
“Sporazum o saradnji sa Italijanima je raskinut jer nismo uzvraćali organima, a oni su transplantirali naše građane, pre svega decu. Međutim, sada su počeli razgovori o obnavljanju te saradnje, koja nam je mnogo značila. Mi smo u sve većem problemu, jer se lista pacijenata koji čekaju organ neprestano puni sa sve mlađim ljudima. Imamo pacijenata od 20 godina koji čekaju jetru ili srce. To su mladi ljudi koje prevode iz dečjih bolnica u Klinički centar, što znači da oni od ranog detinjstva čekaju ‘poziv’”, objašnjava za Nova.rs Mladen Todić, predsednik Udruženja transplantiranih pacijenata „Zajedno za novi život“.
On navodi da broj pacijenata varira, ali da je uglavnom oko 2.000.
“Tu međutim ubrajamo ljude koji čekaju srce, jetru, bubrege i rožnjače, ali ne i one koji su na čekanju za transplant pluća, a njih je sigurno oko 50. Kod nas se pluća ne rade, ali možda buduća saradnja sa Italijanima reši ovaj ozbiljni problem. Takođe nam je neophodna i AKH klinika u Beču, jer oni rade transplant srca i pluća, a sa njima od 2016. nemamo nikakvu saradnju”, kaže Todić.
Srbija na dnu liste.
“Naša zemlja je među poslednjim po broju transplantacija u Evropi, ali i regionu. Hrvati, Slovenci i Mađari su daleko ispred nas, iako i oni imaju isti zakon, tačnije pretpostavljenu saglasnost. Međutim, njihove porodice mnogo češće daju saglasnost za presađivanje organa, nego naše”, naglašava Todić.
Kako nezvanično saznajemo, transplantacije su ubrzane nakon što je ministar Lončar smenio bivšu direktorku Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.
Podsetimo, jedan donor može spasiti i do osam života, a u Srbiji više od 2.000 ljudi, među njima 35. dece, čeka transplantaciju organa. U prvih pet meseci ove godine, u Srbiji su urađene dve transplantacije, u Bosni i Hercegovini sedam, a u Hrvatskoj čak 50.
U Srbiji je u 2018. obavljeno 64 transplantacija (38 bubrega, 16 jetri i 10 srca) sa 23 donora, u 2019. godini 37 transplantacija (21 bubreg, 9 jetri i 7 srca) sa 15 donora, u 2020. godini deset transplantacija sa tri donora, u 2021. godini devet transplantacija sa tri donora, dok je 2022. godini izvršeno deset transplantacija, ali sa živih davalaca i samo dve kadaverične, i tokom 2023. bilo je 13 davalaca čiji su organi – 23 bubrega, četiri jetre i pet srca.
Pacijenti koji su čekali na transplantaciju u 2023. godini
Bubreg – 74
Jetra – 68
Srce – 78
Pluća – 50
***
BONUS VIDEO: Mladen Todić: Onima koji čekaju transplantaciju organa pomogla bi podrška medija i SPC
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare