0
Internsta, kardiolog, dr Ilija Srdanović, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i subspecijalista kardiologije na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, za Nova.rs kaže da je svima jasno sa kog mesta ide linija komande za batinjanje naroda i upadanje na fakultete i ističe da Aleksandar Vučić nikada neće slobodno šetati gradom u Novom Sadu.
Svedoci smo da je u poslednjih nekoliko meseci vlast promenila odnos prema građanima i studentima koji protestuju, pa se čini da sad ne prezaju od fizičkih napda, batinjanja. Očigledno je da policijom upravlja predsednik države Aleksandar Vučić. Koliko daleko je, po Vašem mišljenju, vlast spremna da ide u obračunu sa građanma i studentima koji protestuju?
Saglasan sam sa konstatacijom da je brutalnost u postupanju lica u uniformama policije i žandarmerije Srbije iz dana u dan sve veća i veća. S druge strane ne mislim da se taj odnos kod pojedinih pripadnika policijskih kordona promenio, pogotovo u hijerarhijskom nizu. Duboko sam ubeđen u to da se samo linijom subordinacije, do policijskog ili žandarmerijskog kordona, sada izdaju sve nehumanija naređenja. Vreme će pokazati, ko i kako ih je izdavao i sa kojeg mesta jeste ishodište takvih naredbi. U vojsci i policiji ne možete sakriti linije komandovanja i ko je sve određenog dana i na kom mestu bio raspoređen i kako je postupao. Takođe se može primetiti da su reči mesijanski i nepogrešivo bile potvrđene, samo par dana ili par sati, nakon što ih je najavljivao Predsednik Republike. Jedno je sigurno. Njegova uloga je velika, a odgovornost za sva dešavanja najveća. Među pripadnicima policije i žandarmerije razvija se poseban psihološki profil, koji smo u građanstvu opisali u peticiji Zdravstveni radnici o policijskoj brutalnosti.
Policija kao da sve lakše ulazi na fakultete, iako je autonomija Univerziteta zakonom zaštićena. Šta znači probijanje ove granice? Postoji li još neka koju vlast i njeni batinaši nisu prešli?
Žandarmerija i policija nemaju šta da traže na mestima na kojima je Ustavom o podzakonskim mestima zagarantovana autonomija, kao što je Univerzitet. Njihova pojava u tim okruženjima je još jedan dokaz da se u liniji komandovanja tim jedinicama nalaze ljudi, koji i pored toga što znaju da nešto nije po zakonu, ipak pre svega odlučuju da slušaju komandu, pre nego zakone. Ipak su se pojavili u za njih zabranjenoj zoni, jer su pozvani radi navodnog obezbeđenja sigurnosti dekana Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Milivoja Alanovića. Nažalost i kada su se pojavili nisu činili obezbeđenje ni objekta, ni kolege Alanovića, već su u smišljenoj i koordinisanoj akciji sa vođom maskiranih batinaša u petak 5. septembra izazvali incident i započeli strašnu represivnu akciju protiv studenata i građana. Pritom su uhapsili više desetina učesnika protesta, čak i lekara koji je pružao prvu pomoć povređenima, ali ni jednog jedinog izazivača tog incidenta. Apsolutno smišljena akcija.
Dekan PMF-a Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Srđan Rončević, koji je bio brana ulaska na ovaj Fakultet, rekao je da podržava studente u blokadi, ali da oni moraju da menjaju taktiku. Šta Vi mislite o tome? Da li taktika treba da se menja i na koji način?
Za razliku od malopre pomenutog dekana FFNS, dekan PMF u Novom Sadu je dokaz akademske i ljudske čestitosti. Profesor Rončević je i dokaz dostojnosti imena i zvanja dekana, pogotovu u istorijski važnom trenutku. Profesoru Rončeviću veliko hvala i duboki naklon za sve što je činio. Što se pak tiče te njegove izjave mislim da je na njemu da je pojasni. Moje je mišljenje da će studenti znati sami da izaberu najbolji izlaz iz situacije u kojoj smo se kao društvo u celini našli. Što se protestnih aktivnosti tiče, moj lični stav je da i dalje protesti trebaju da budu mirni i dostojanstveni.
Odnos dekana i studenata umnogome je drugačiji u Beogradskom univerzitetu, gde dekani čvrsto stoje uz svoje studente. U Novom Sadu situacija je drugačija. Kako to komentarišete? Zašto je to tako, šta je uzrok?
Na prvi pogled deluje da je monolitnija podrška na Beogradskom, u odnosu na Univerzitetu u Novom Sad. Smatram da je ključna razlika u Rektoru BU. Taj fundamentalni jaz u imenu, liku i delu Rektora Đokića u odnosu na rektora Madića, čini tu veliku razliku. Ne zaboravite da su svih 17 fakulteta i instituta u Univerzitetu u Novom Sadu još početkom 2025. godine izglasale inicijativu za smenu nedostojnog rektora, dok on, zloupotrebljavajući zakonske obaveze, još uvek nije zakazao sednicu na kojoj bi bilo razmatrano njegovo razrešenje sa te funkcije. Srećom da i na Univerzitetu u Novom Sadu postoji dovoljan broj dekana sa integritetom, koji shvataju ispravno svoju ulogu u zaštiti struke, akademske zajednice i studenata.
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu smenjena je dekanka prof. dr Tatjana Simić, koja je, kako kažu, samo deklarativno podržala studente u blokadi, a rektor i studenti ipak tvrde da je njena smena nezakonita. I Medicinski fakultet u Novom Sadu dobio je novog dekana. Imate li neka očekivanja od njega i kakva?
Smena dekana na Medicinskom fakultetu u Beogradu je još jedna u nizu pravno ništavnih odluka i nasilja u okviru akademske zajednice u Srbiji, koju sprovodi aktuelni režim. Medicinski fakultet u Beogradu verovatno sada ulazi u najdublju krizu od svog osnivanja. Što se tiče situacije na Medicinskom fakultetu, smena tj. imenovanje novog v.d. dekana na MFNS nastupilo je nakon ostavke prethodnog, prof. Snežane Brkić. Na njeno ime, iz miljea prodekana, na sednici Saveta MFNS, imenovan je novi v.d. dekan prof. Duško Kozić. Profesora Kozića poznajem više decenija i želim mu uspešan rad. Nadam se da će svoj posao obavljati u najboljem interesu studenata i zaposlenih na MFNS poštujući zakone i moralne kodekse.
Utisak je da je Novi Sad ranjeni grad, pre svega zbog tragedije 1. novembra prošle godine, a onda i zbog batinjanja studenata na ulicama, pa potom i upada Žandarmerije na fakultete. Kako ste Vi sve ovo doživeli?
Novi Sad je teško ranjen grad. Grad koji oplakuje nevine žrtve i traži odgovorne. Novi Sad je nepokoreni grad. Grad koji je sada simbol prkosa i slobode. Zbog svega toga u sistemu koji je sve suprotno od onog što tu slobodu i odgovornost treba da pokaže, Novi Sad i njegovi građani postaju meta broj 1 u represiji režima aktuelnog političkog vrha i vrhovnog vođe. Nad Novosađanima se, ali i u ostalim mestima na severu Srbije u Vojvodini, poput Vrbasa ili Bačke Palanke, mesecima vrši sve veće i veće nasilje. Pokazni je poligon vlasti, kako će se i u svim ostalim mestima u Srbiji razračunavati na slobodnoumnim građanima. Taj utisak ne dele samo Vojvođani, već i svi ostali građani, koji su se u našli u Novom Sadu 13. avgusta odnosno 5. septembra ili u Vrbasu 12. avgusta 2025. godine. Međutim, mogu reći da se energija slobodnih građana u ovim mestima podigla na još veći nivo. Plamen slobode raste iz dana u dan. Sada bukti!
Predsednik države Aleksandar Vučić, više puta najavljivao je da će doći u Novi Sad, ali se još nije pojavio. Zašto se Vučić, po Vašem mišljenju, plaši da dođe u Novi Sad? Kako bi danas izgledao njegov miting u centru Novog Sada?
Predsednik države jako dobro zna da je u Novom Sadu „persona non grata“! U nekoliko navrata je tokom poslednjih 10 meseci najavljivao da će se pojaviti u Novom Sadu. Poslednji put je to najavljivao za 13. septembar 2025. godine, ali je nakon fijaska okupljanja njegovih nesrećnih nateranih i doveženih pristalica u Petrovaradinu, ponovo odustao. Aleksandar Vučić neće nikada slobodno hodati gradom u Novom Sadu. Možda se ikada pojavi, ali ne kao slobodan građanin.
Podsetimo, prof. Srdanović je član akademske mreže Slobodan univerzitet iz Novog Sada i aktivan je u podršci studentskim protestima. Njegovo obraćanje studentima početkom februara ove godine ispred Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, ostaće upamćen:
„Sa pozicije čoveka, građanina, potpuno je normalno da stanemo u zahtev za bolje sutra naše omladine. Naravno da je potpuno razumljivo i da sa pozicije roditelja stanemo uz svoju decu. Zahvaljujući njima mi ćemo, nadam se, izaći iz te žabokrečine u koju je društvo duboko zašlo. Oni koji nisu svesni da je ovaj nezadrživi talas danas prisutan u društvu i ne mogu da ga shvate, nažalost nisu dostojni vremena u kome se trenutno nalaze i ne služe ovaj istorijski trenutak“, izjavio je tada prof. dr Srdanović.
***
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
