Vršnjačko nasilje u Srbiji - da li su roditelji i deca prepušteni sami sebi?

Dok neki stručnjaci tvrde da je vršnjačko nasilje uzrokovano sve većim stepenom nasilja u našem društvu, drugi smatraju da je ovoga bilo i ranije, ali da se sada samo više govori o tome, odnosno društvo je postalo "senzitivnije".

Elementi vršnjačkog nasilja

Nije svako ponašanje koje ima elemente agresije vršnjačko nasilje, već da bi to bilo mora da ispuni nekoliko uslova. Vršnjačko nasilje je akt koji ima za cilj da se nekome nanese šteta, a koje se ponavlja tokom nekog vremenskog perioda. Kod ovog nasilja odnos snaga između počinioca i žrtve je neravnopravan, odnosno žrtva je slabija - što ujedno predstavlja i glavnu karakteristiku vršnjačkog nasilja.Ono što je važno napomenuti jeste da nasilje u školi nije nova pojava, a posledice koje ostavlja na decu su od anksioznosti do fizičkih tegoba.Inače, samo vršnjačko nasilje ne utiče samo decu, već i na druge članove porodice koji zbog cele situacije mogu osećati nemoć, uznemirenost, nervozu, opsesivnost, samoću, ali i fizičke tegobe od stomačnih problema do hroničnih glavobolja. Vršnjačko nasilje ostavlja i psihološke tegobe na decu koja trpe nasilje. Upravo zato je važno da se detetu pomogne kako to ne bi ostavilo posledice za ceo život.Ukoliko se ne pomogne detetu koje trpi nasilje to može da obeleži njegovu ličnost. Tako će ona postati plašljiva i tužna, izbegavaće da idu u školu i samim tim će slabije učiti, izbegavaće druženja. Isto tako ova deca će imati nisko samopoštovanje i imaće osećaj patnje, ljutnje i samosažaljenja. Upravo zato je bitno da ovakav problem prepoznamo na vreme i suočimo se sa njim.

65 odsto školaraca bar jednom u životu doživelo nasilje

UNICEF je 2019. godine objavio podatak da je oko 65 odsto školaraca bar jednom doživelo nasilje, a u istom istraživanju navode da je oko 22 odsto njih prijavilo učestalo nasilje. Od šestog do osmog razreda osnovne škole 68 posto devojčica je doživelo rodno zasnovano nasilje. Centar za istraživačko novinarstvo je objavio da je od januara 2019. do marta 2020. godine od 173 državne škole u Beogradu, najmanje 67 njih prijavilo teži oblik vršnjačkog nasilja. 

Aleksin zakon 

Srbiju je 2011. godine potresao slučaj četrnaestogodišnjaka Alekse Jankovića iz Niša koji je zbog višemesečnog vršnjačkog nasilja izvršio samoubistvo. Aleksa je postao simbol borbe protiv ovog problema, a po njemu je nazvan predlog zakona iz 2016. godine koji još uvek nije usvojen. Ovim zakonskim predlogom predviđene su strože kazne za počinioce nasilja, ali i one koji ga prikrivaju.

Oblici vršnjačkog nasilja 

Verbalno nasilje

U ovaj oblik nasilja spada ismejavanje, klevetanje, vređanje, ponižavanje i slično. Stručnjaci navode da deca tokom života najviše imaju iskustva sa ovom vrstom nasilja. 

Fizičko nasilje

Ono predstavlja najočigledniji oblik nasilja i podrazumeva fizički obračun, povređivanje tela, tuču i slično.

Socijalno nasilje u školi, isključivanje iz društva

Socijalno nasilje je činjenje štete nečijoj reputaciji ili odnosima. Ovo je situacija kada počinilac namerno uverava drugu decu da se ne druže sa žrtvom. 

Sajber nasilje (Cyberbullying)

Poznato još kao digitalno ili elektronsko nasilje, sajber nasilje se odvija uz korišćenje elektronske tehnologije putem društvenih mreža, a kako bi se nanela društvena, psihološka ili fizička povreda.Od omalovažavanja pa sve do napadanja ili vređanja na društvenim mrežama, sajber nasilje podrazumeva i onlajn zastrašivanje ili distribuciju ličnih slika ili postova na mrežama, a bez saglasnosti žrtve. 

Flejmovanje

U ovo nasilje spada i "flejmovanje", odnosno izazivanje negativne reakcije uvredama sa ciljem da se uzruja žrtva i uvuče u raspravu u kojoj gubi dostojanstvo i kredibilitet. Ono se manifestuje kroz psovke, izvrtanje rečenog ili "ubacivanjem reči u usta" koje dete nije reklo.

Hate page

Neki od primera sajber nasilja su uvredljivi tekstovi i poruke, isključivanje ili ponižavanje u onlajn svetu, ružna ogovaranja i slično. Nije ni strano da deca prave stranice na društvenim mrežama (hate page), gde se negativno komentariše neka osoba. Isto tako, poslednjih godina bili smo svedoci da snimci fizičkog vršnjačkog nasilja često završe na Jutjubu (Youtube) i drugim društvenim mrežama.Važno je napomenuti da kod vršnjačkog nasilja postoji još i seksualno, odnosno polno uznemiravanje od dobacivanja do ljubljenja ili dodirivanja bez pristanka osobe, zatim ekonomsko nasilje koje podrazumeva krađu, iznuđivanje novca i slično, ali i kulturno - vređanje na nacionalnoj, rasnoj ili verskoj osnovi.

"Fuš" nasilje 

"Fuš" se često karakteriše kao nova vrsta nasilja, gde deca koriste nove tehnologije kako bi utvrdili da li je nečija garderoba original, odnosno da li roditelji detetu kupuju firmirane stvari.Ukoliko deca nemaju firmirane stvari, često postaju meta imućnijih učenika. Na taj način dete postaje meta zadirkivanja, ali i fizičkog zlostavljanja. 

Vršnjačko nasilje u školi 

Vršnjačko nasilje u školi se može prijaviti učiteljima, nastavnicima, razrednim starešinama ili drugim zaposlenima u školi. Međutim, nasilje se može prijaviti i onlajn, putem Nacionalne platforme za prevenciju nasilja, ali i pozivom na broj telefona.Ministarstvo prosvete je još 2009. godine donelo Plan za prevenciju nasilje u srpskim školama, a kojim je predviđeno osnivanje timova za zaštitu dece od zlostavljanja, a koje čine psiholozi, pedagozi i nastavnici. Ovaj tim priprema program zaštite, informiše decu, učenike i zaposlene, učestvuje u obukama, predlaže mere za prevenciju i zaštitu, organizuje konsultacije, učestvuje u proceni rizika, prati efekte mera....Tim se uvek uključuje kada postoji sumnja da se radi o drugom ili trećem nivou vršnjačkog nasilja i kada postoji sumnja da je nasilje izvršila odrasla osoba nad učenikom. On ne sprovodi disciplinski postupak koji je u nadležnosti direktora.Vršnjačko nasilje bez obzira da li je fizičko, verbalno, socijalno ili drugo, razvrstava se na tri nivoa. Procena nivoa donosi se na osnovu intenziteta, stepena rizika, trajanja, broja učesnika…Na prvom nivou aktivnost preduzma razredni, odnosno nastavnik, zajedno sa roditeljima i to u vidu pojačanog vaspitnog rada, a na drugom nivou aktivnosti preduzima razredni starešina zajedno sa pedagogom,  psihologom, timom za zaštitu od nasilja, direktorom i roditeljima u vidu intenzivnog vaspitnog rada, a ukoliko ni to nije dovoljno direktor onda pokreće disciplinski postupak.Na trećem nivou aktivnosti preduzima direktor zajedno sa timom za zaštitu od nasilja, ali i uz angažman roditelja i nadležnih službi kao što su centar za socijalni rad, policija i slično. Učenici koji vrše nasilje i koji imaju do 14 godina ne mogu biti krivično gonjeni, već se nad njima mogu primeniti samo mere iz obrazovno-vaspitnog sistema, zdravstvenog i sistema socijalne zaštite. 

Kome se obratiti i koga zvati

Ako dete trpi vršnjačko nasilje najbolje je da ono prvo za to kaže odraslima u koje ima poverenje, a ako dete ne može da prijavi nasilje roditeljima iz nekog razloga, onda može da ga prijavi školskom psihologu ili nekom od nastavnog osoblja.Vlada Srbije pokrenula je nacionalnu platformu za prevenciju nasilja u školama "Čuvam te", koja služi za podršku i edukaciju roditelja i nastavnika.Učenici na ovom sajtu mogu da prijave nasilje, to isto mogu da učine i putem broja telefona 116111. Prema učenicima koji vrše nasilje neophodno je izvršiti mere prevencije kako se to ponašanje ne bi ponovilo. Školskom osoblju je na raspolaganju pristup progresivne discipline, koja može da uključuje izvinjenje, razgovor, sastanak sa roditeljima ili starateljima ili savetovanje…Cilj ovog pristupa je da se spreči pogoršanje ovog neprimerenog ponašanja, a zatim da se promoviše pozitivno ponašanje i da se učenicima pruža podrška u tome.Same škole treba da obezbede programe, intervencije ili drugu podršku za učenike koji su bili žrtve, svedoci ili uključeni u isto. 

Kazne za vršnjačko nasilje 

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđena je kazna za škole od 100.000 do 1.000.000 dinara ukoliko ne preduzmu ili neblagovremeno preduzme odgovarajuće mere u slučajevima vršnjačkog nasilja. Isto tako novčana kazna je predviđena i za direktora ili odgovorno lice ustanove i to u iznosu od 25.000 do 100.000 dinara. Novčane kazne u rasponu od 30.000 do 100.000 dinara predviđene su i za roditelje ili staratelje deteta koje čini vršnjačko nasilje. 

Saveti za roditelje čija deca su žrtve vršnjačkog nasilja

Ono što može doprineti lošem ponašanju dece jeste problem da odrasle osobe ignorišu prve znake vršnjačkog nasilja, te ne reaguju pravovremeno. Upravo zato je važno da svi imaju svest i dobru informisanost o svim oblicima nasilja među vršnjacima i njegovim odlikama kako bi sprečili njegovu eskalaciju i širenje. Stručnjaci savetuju roditelje da upoznaju društvo njegovog deteta i roditelje te dece. Roditeljima se savetuje i da imaju konstruktivnu saradnju sa nastavnicima, detetom, ali i drugim roditeljima. Važno je i da se uspostavi komunikacija među roditeljima uz pomoć razrednog, psihologa ili pedagoga i da se isplaniraju zajedničke aktivnosti kako bi se stvorilo bezbedno okruženje za decu. Stručnajci upozoravaju da mnogi roditelji dece koja čine nasilje prema njima nastupaju veoma agresivno, dok neki umanjuju problem. Ono što je najvažnije jeste da se prvo zaustavi nasilje i kaže detetu da nije krivo jer trpi nasilje, a važno je savetovati dete šta da radi u takvim situacijama.Roditelji bi trebalo da više vremena provode sa svojim detetom i da ono bude ispunjeno raznovrsnim aktivnostima, te podsticati dete da izražava svoja osećanja i mišljenje.Isto tako, važno je detetu objasniti da je od svega njegova bezbednost najpreča i ohrabriti ga da nasilje prijavljuje nastavniku ili učitelju. Roditelji mogu da prepoznaju neke od prvih znakova da su njihova deca žrtve vršnjačkog nasilja. Ova deca često osećaju anksioznost i depresiju, usamljenost, a njihovo raspoloženje se često menja, te gube interesovanja za aktivnosti u kojima je uživalo. Deca imaju promene u ishrani i spavanju.Ukoliko je dete žrtva vršnjačkog nasilja to se može prepoznati i ako ono ima smanjena školska postignuća, pa tako dete koje je izloženo ovom obliku nasilja radije će propustiti ili napustiti školu. Bonus video - Marija Lukić: Mladi ne prepoznaju da nasilje na društvenim mrežama

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=marijalukimladineprepoznajudanasiljenadrutvenimmreama-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2827449"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram