U Srbiji funkcioniše nekoliko organizacija koje kao primarnu aktivnost ističu humanitarni rad, ali se neretko dešava da pomoć usmeravaju ka samo jednoj naciji, uz govor mržnje i diskriminaciju drugih grupa, piše danas Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Jedna od najistaknutijih takvih organizacija je Fondacija „Junak“ osnovana u januaru 2020. u Odžacima, čiji ciljevi su humanitarna pomoć građanima Srbije, ratnim veteranima, ali i promocija srpske kulture i istorije, navodi VOICE.
VOICE piše da se fondacija „Junak“ istakla i po mnogim, „ne tako plemenitim delima“. U pažnju javnosti prvi put su došli kao organizatori humanitarnog turnira na kom se pojavio i istaknuti ekstremni desničar Robert Rundo, poreklom iz SAD-a.
VOICE je naveo da je protiv Runda u matičnoj zemlji podignuta optužnica zbog učešća u neredima u Kaliforniji koje su izazvali pripadnici ultradesničarske grupe Rise Against Movement, čiji je suosnivač.
Navedeno je i da su i domaći ekstremisti dobrodošli na humanitarnim događajima u organizaciji „Junaka“.
Ukazano je i da su mnogi događaji ove fondacije održani „u saradnji sa organizacijama Serbon i Kormilo“.
VOICE je naveo da je „Serbon“ onlajn prodavnica odeće evropskih eskstremističkih brendova koji koriste simbole poput keltskog krsta, kolovrata, rune, ali i svastike.
Prema pisanju radija Slobodna Evropa, ova prodavnica je deo šire mreže neonacističkih brendova pod nazivom WALKNVT koja otvoreno promoviše lik Adolfa Hitlera.
VOICE je naveo da je „Kormilo“ organizacija koja se, osim humanitarnog rada i aktivizma bavi i ekstremizmom.
„Jedan od članova Kormila bio je i Marko Gajinović, zastupnik beogradskog Kluba 451 gde je u martu ove godine trebalo da bude održan neonacistički koncert, koji je pod pritiskom javnosti otkazan“, navodi se u tekstu.
VOICE piše da se Gajinović u javnosti pojavljivao i kao organizator događaja na kom je učestvovao Nik Grifin, ekstremni desničar iz Britanije.
Ukazano je i da je „bio učesnik skupa podrške Milanu Nediću i učesnik uništavnja kancelarije Inicijative mladih za ljudska prava“.
Sociolog Miloš Perović rekao je za VOICE da je humanitarni karakter ovih organizacija samo paravan, a da svojim akcijama nastoje da „ublaže sliku koju fašistička ideologija ima u javnosti još od perioda Drugog svetskog rata“.
„Upravo zbog zločinačkog nasleđa i zločinačke sadašnjosti, savremene organizacije koje baštine ovu ideologiju se nalaze u stanju permanentnog rebrendiranja, menjanja simbolike, taktika i strategija”, rekao je Perović.
Prema njegovim rečima, „Junak“ nije jedina organizacija registrovana kao humanitarna s vezama u ekstremizmu.
Naveo je, kao “jednog od prvih vesnika desničarskog humanitarizma u Srbiji Francuza Arnoa Gujona koji je bio jedan od lidera fašističke organizacije Generacija identiteta“.
Advokat Veljko Milić je objasnio „da je Zakonom o udruženjima propisano da ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava“.
Prema njegovim rečima, ti ciljevi ne mogu biti usmereni ka „izazivanju i podsticanju neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima“.
„Da bi Ustavni sud odlučivao o zabrani rada udruženja, najpre mora postojati predlog ovlašćenog predlagača, a to mogu biti Vlada, republički javni tužilac ili organ nadležnog za upis u registar udruženja“, rekao je Milić.
Dodao je da je jedini razlog što ove organizacije neometano šire mržnju „neaktivnost organa koji bi morali o tome da vode računa“.
U Srbiji postoje dva slučaja zabrane rada organizacija zbog širenja mržnje i netrpeljivosti – Nacionalnog stroja i Otačastvenog pokreta Obraz.
BONUS VIDEO Marija Brletić peva u humanitarne svrhe
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar