INTERVJU Maja Kovačević, dekanka FPN: Režimu ističe vreme, sa razlogom se plaše akademske zajednice

Režim je u strahu od akademske zajednice koja jedina ovom narodu objašnjava šta se dešava u zemlji, dok vlast hoće ljude da obezglavi, da ih uvuče u apatiju, da prestanu da razmišljaju, ističe prof. Kovačević. Profesorka takođe objašnjava zašto su se predstavnici vlasti uplašili kad su čuli za nove studentske zahteve za lustracijom i istragom o poreklu imovine javnih funkcionera.

Zašto je Ministarstvu prosvete u interesu da smeni dekanku FPN prof. Maju Kovačević i ko stoji iza rešenja koje je ovoj visokoškolskoj ustanovi uputio ministar Dejan Vuk Stanković o ponovnom glasanju za izbor dekana?

“Nisam sigurna da je sve ovo njegova ideja, stiče se utisak da je neko na određeni način uokvirio našu situaciju i predstavio je kao problem, ali sve će dobiti rasplet na sudu. Ne želim da nagađam ko stoji iza svega ovoga, ali deluje vrlo čudno što se pitanje ponovnog glasanja pojavljuje posle 11 meseci. Neko je naš slučaj predstavio ministru tako da je on doveden u situaciju da reaguje na određeni način. Ovo sigurno ima veze sa mojim političkim stavovima i odnosom sa studentima. Glavni razlog je to što često i otvoreno istupam u javnosti, ali ja ću nastaviti sa tim i ako ne budem više dekan. Ništa se neće promeniti u mojim javnim nastupima, zato ne vidim čemu ovo zaoštravanje situacije koje neće dovesti ni do kakve suštinske promene, a oni koji kreiraju ovaj slučaj neće uspeti da na mesto dekana postave nekoga koga bi oni želeli, jer mislim da je većina kolektiva za to da treba da nas predstavlja neko ko odražava volju i stavove većine. Inače, na rešenje koje nalaže da se održi ponovno glasanje na Nastavno-naučnom veću, uložili smo žalbu i detaljno objasnili razloga zašto smatramo da to ne treba da bude sprovedeno jer je prosvetna inspekcija ni u januaru prošle godine ni na koji način nije rešila pitanje konstituisanja studentskog parlamenta zbog čega smo tražili obustavu postupka. Ministar sad može da donese rešenje o mom razrešenju, pa čekamo sledeći korak.

Stiče se utisak da je akademska zajednica jedina koje se aktuelni režim plaši. Zašto?

Režim ima razloga da se plaši akademske zajednice, jer kada bismo pobrojali poteze vlasti u poslednjih više od godinu dana jasno je da su u strahu. To se vidi po odnosu prema Univerzitetu u Novom Pazaru gde su profesori masovno dobili otkaze ili su ih sami dali, a studenti ne mogu da završe studije. Potom situacija u Nišu gde su tri departmana izvučena da se napravi novi fakultet. Drastična je bila i nelegalna smena dekanke Medicinskog fakulteta u Beogradu, koja je sada dobila spor. A jedan od najupečatljivijih primera je slučaj koleginice Jelene Kleut. Na njenom primeru država šalje poruku mlađim nastavnicima da vode računa šta rade i govore jer mogu lako ostati bez posla. Cilj je da nas ućutkaju i da građani ne mogu da čuju nezavisan glas akademske zajednice. Vlast nas se plaši jer sva kredibilna istraživanja pokazuju da akademska zajednica uživa veliko poverenje građana, nekad je to bila crkva i vojska, a sada su fakulteti. Mi smo ispred Narodne skupštine i Vlade i svih političkih paritja, a to je zato što akademsku zajednicu čine ljudi koji kritički razmišljaju, pa naši istupi u javnosti režimu prave veliki problem jer se tu pojavljuju nezavisni ljudi koji govore o onome što se realno dešava u ovom društvu.

Da li ste Vi i kolege sa svih univerziteta, uz vaše studente, jedini koji ovom režimu mogu da stanu na put i društvo u Srbiji dovedu do konačnih preko potrebnih promena i preporoda?

Građani imaju poverenja u nas i to je najvažnije. Vide nas kao jedan od najjačih stubova otpora režimu i jednu od institucija, mislim pritom na sve univerzitete, koja odbija da bude zarobljena. Javnost očekuje da doprinesemo promenama jer pomažemo građanima da bolje razumeju šta se sve ovo oko nas događa. Sa druge strane cilj režima je da obezglavi ljude u Srbiji, da svi mislimo da nema izlaza, da nam nema druge nego da ostane ovako kako jeste. Zato vlastima smetamo svi mi koji glasno kritikujemo pojave u društvu, pokazujemo da to što oni govore nije tačno i da nas očekuje svetlija budućnost.

Zašto se vlast, koju predvodi predsednik države Aleksandar Vučić, plaši dolaska poslanika Evropskog parlamenta? Kako će poslanici EP proceniti političko-društvenu situaciju u Srbiji i šta možemo da očekujemo posle ove posete?

Vlast uporno pokušava da marginalizuje evroparlamentarce, a to nije slučajno. Zapravo je njihov dolazak jako važan jer mi smo zemlja koja se kandiduje za članstvo u EU. Oni imaju pravo da dođu i da razgovaraju sa različitim predstavnicima društva, a to vlastima ne odgovara jer će se sresti sa mnogima koji nisu pod kontrolom režima. Uveriće se da se situacija u Srbiji drastično pogoršava, a tu mislim, pre svega, na pravosudne zakone. Kada to čuju i vide biće im jasno kolika je dubina krize u ovom društvu. Jako je važno da poslanicima naglasimo da kad budu izbori u Srbiji, pošalju što više predstavnika Evropskog parlamenta i OEBSA. Potrebno je da što više njihovih posmatrača bude prisutno u celoj Srbiji. Inače, u toj delegaciji su predstavnici različitih političkih grupacija, pa i Evropska narodna partija čiji je pridruženi član SNS, a koja ih je stavila pod svojevrsni nadzor. Svaka partijska grupacija iz EU ima funkciju takozvanog izvestioca iz senke za državu koja pristupa EU. Oni analiziraju situaciju u zemlji i o tome izveštavaju svoju partijsku grupaciju što utiče na njihove dalje stavove. Dolaze nam i predstavnici stručnih službi ovih grupacija, pa je izvesno je da će biti usvojena nova rezolucija Evropskog parlamenta, što će pojačati nadzor nad dešavanjima u našoj zemlji. Zaključak je da uopšte ne treba potcenjivati njihov dolazak u Srbiju.

Koliko su i zašto važni studentski zahtevi za lustracijom i istragom porekla imovine?

Važno je da Zakon o lustraciji i ispitivanju porekla imovine budu doneti na demokratski način u skladu sa demokratskim principima. To znači da postoji široka javna rasprava i da se donese najprimerenije rešenje. Lustracija se odnosi na javne funkcionere, a režim to predstavlja kao da će neko lustrirati glasače SNS, što nije tačno. Važno je da ovi zakoni budu demokratski usvojeni i nepristrasno sprovedeni uz poštovanje svih pravnih procedura. Režim, naravno, ima strah od tog zakona, a zastrašuju svoje glasače i članove stranke, koji nisu javni funkcioneri i sa kojima ovo nema nikakve veze.

Kada ćemo u Srbiji živeti normalno, uz institucije koje propisno rade svoj posao i poštuju zakone? Da li je tako nešto uopšte moguće i šta sve treba da se desi, promeni da bismo izašli iz ovog političkog “vrzinog kola” u kojem se predugo vrtimo?

Čim bude stvorena nova parlamentarna većina, može odmah da se radi ono o čemu svi govorimo, a to je postepena, ponovna izgradnja demokratskih institucija, koje su urušene. Da bi došlo do promena i normalnog života potrebno je da radimo na vladavini prava, koje se urušava, na demokratizaciji političkog sistema i na uređenju medijske scene Srbije koja je skandalozna. To će sve dovesti do lekovitog dijaloga u našem društvu, jer godinama unazad samo slušamo raspirivanje mržnje i neprijateljstava prema onima koji drugačije misle, uz konstantnu propagandnu platformu iz pojedinih medija, bliskim vlasti. Taj proces normalizacije će trajati dugo, ne može preko noći da se izgradi urušena institucija, ni država, ali kad krenemo na taj put, biće lekovito za sve nas. To znači da ćemo krenuti sa popravkama svoje kuću, koja je ozbljno narušena, ali nije srušena. A svako ko sređuje svoju kuću, to radi sa žarom, pa će tako biti i kod nas. Važno je i da među političkiim akterima koji budu činili buduću većinu, vlada saglasnost oko osnovnih principa na kojima ćemo popraviti svoju kuću.

Hoćemo li dočekati izbore u 2026. godini?

Nadam se da hoćemo, ali znamo da je to neizvesno. Ipak, jasno je da ovom režimu vreme ističe. Da li će izbori biti koji mesec ranije ili kasnije, neće mnogo promeniti njihov ishod, a suština i glavni cilj je da se spreči krađa glasova. Ako to uspemo, uspećemo sve!

***