Dr Jovana Stojković i još četiri osobe jutros su bile privedene i ispitane u posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal zbog sumnji da su iznosili lažne tvrdnje u vezi sa vakcinama i vakcinisanjem, a koje su dovele do uznemirenja javnosti.
“Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom”, piše u Krivičnom zakoniku Srbije (“Izazivanje panike i nereda”, član 343).
Kako je preneo Insajder, ministarka pravde Maja Popović saopštila je da „svi izvršioci krivičnih dela moraju biti procesuirani, posebno kada svojim radnjama izvršenja krivičnih dela ugrožavaju zdravlje ljudi“.
Šta je govorila dr Jovana Stojković? Na primer: “Ja sam obećala da neću da se vakcinišem i da ću pre da umrem, pa ja sam Srpkinja”; ili: “Ne zna se efekat na fertilitet, jer nisu završene studije na životinjama, na miševima. Daješ ljudima, a nisi ni miševima…to mi izaziva nelagodu”; ili: “Ne znamo da li je vakcinacija opasnija od virusa. Od decembra ne postoje podaci o štetnosti Fajzerove vakcine. Nema podataka da je neko umro od vakcine. Uvek kažu da su umrli od nečeg drugog”; ili: “Bolnice su pune jer su se ljudi uplašili, javljaju se i zbog kijavice”.
I opet je nepažljivi čitalac namerno odveden na stranputicu: sve ove rečenice nije izgovorila dr Jovana Stojković, već jedan drugi doktor medicine – nekadašnji član Kriznog štaba dr Branislav Nestorović. Za razliku od dr Stojković, koja je privedena i ispitivana, dr Nestorović je za slične stavove iznošene tokom epidemije koronavirusa dobio nagradu od države: Nestorović je bio jedan od “zaslužnih pojedinaca i institucija koji su se istakli tokom borbe na suzbijanju zarazne bolesti Kovid-19” i Vučić ga je odlikovao ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena.
Odmah da bude jasno, nalazimo se na izuzetno klizavom terenu na razmeđi između slobode govora i ugrožavanja javnog zdravlja, te ovaj tekst nije tu da bi se pozivalo na nečije privođenje, već da ukaže na selektivan pristup države.
Šta je, recimo, državu sprečavalo da počne da se bavi antivakcinalnim delovanjem dr Jovane Stojković (ali i drugih “antivaksera”) pre više godina? Jer, ona i oni iste stvari govore godinama, a treba podsetiti da je tokom 2017. i 2018. godine u Srbiji izbila epidemija malih boginja.
“Plasiranje neproverenih informacija o štetnosti vakcinacije širi neopravdan strah kod roditelja, što je dovelo do alarmantnog pada u broju vakcinisane dece u Republici Srbiji. Činjenica je da bi dalji pad u obuhvatu dece vakcinacijom doveo do značajnih posledica po zdravlje nacije i zato smatramo da je neophodno osigurati najširu javnu podršku vakcinaciji i kontinuirano raditi na edukaciji građana o ulozi i koristi imunizacije za zdravlje ljudi, kroz pružanje informacija zasnovanih na naučnim činjenicama”, piše u deklaraciji iz januara 2018, koju su, na inicijativu Lekarske komore Srbije, potpisali predstavnici državnih, naučnih, obrazovnih institucija i strukovnih komora u zdravstvenom sistemu Srbije.
No, daleko da se nečinjenjem države iz 2017. i 2018. iscrpljuje njena nedoslednost u borbi sa “lažnim vestima i izazivanjem panike”: tačno je godinu dana od kada je javnost i te kako uznemirena paničnom SMS porukom koju su dobili korisnici “Telekomove” mreže.
“Situacija je dramatična. Približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molimo vas da ostanete kod kuće. Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19”, glasio je SMS kojeg su građani dobili 31. marta 2020. uveče. Čisto podsećanja radi, tog dana je bilo 115 novozaraženih, dok je u tom trenutku u Srbiji bilo ukupno 900 registrovanih sa koronavirusom, a u Srbiji je na snazi bilo vanredno stanje, zabrana kretanja, a vojska sa dugim cevima je špartala praznim ulicama. Danas ta brojka zaraženih rutinski prelazi 5.000 svakog dana.
Idemo dalje u prošlost. Nekoliko dana pre dramatičnog SMS-a, Aleksandar Vučić je na konferenciji za medije odbacio predlog da se zaključanim penzionerima omogući jedan sat dnevne šetnje, rekavši da, ukoliko penzioneri poslušaju takve predloge “neće nam biti dovoljno kompletno novo groblje na Bežanijskoj kosi, Lešće, Novo groblje, ni Centralno groblje. Sva groblja će biti mala da prime sve nas ako slušate tuđe predloge, ja vas molim da slušate svoju državu“, rekao je tada Vučić i dodao da mu je drago što su se građani uplašili i da “će morati da smisli nešto još gore od Sajma“.
A onda idemo još mesec dana unatrag, na čuvenu konferenciju od 26. februara 2020. godine. Tada je dr Nestorović govorio da je reč o “najsmešnijem virusu na svetu, koji postoji samo na Fejsbuku”, slao je žene u šoping u Italiju, dok se Vučić smejao i govorio kako će on popiti još koju čašicu rakije kako bi se zaštitio od virusa.
Prema gorepomenutom članu Krivičnog zakonika, ako se pomenuto delo izazivanja panike čini “putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina”.
E sad, zamislimo da, kao što su jutros upali u stan dr Jovane Stojković, policija upada na neku od ovih konferencija za medije i privodi sve njene učesnike zbog širenja panike i pronošenja lažnih vesti, uključujući i dr Nestorovića i Aleksandra Vučića. Zamislimo, takođe, da potom odlaze do stana Ane Brnabić i privode i nju, kao “šefa” medicinskog dela Kriznog štaba, zbog toga što je njen Krizni štab izazvao paniku i uznemirio javnost šokantnim večernjim SMS-om.
A pošto je jasno da se nešto tako u Srbiji neće dogoditi, onda otud i pitanje za državu: zašto ste godinama ćutali i tek sada reagujete, i to selektivno?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare