2
"Srpska pravoslavna crkva je entitet i suštinsko biće našeg naroda i svaka politika mora računati na to da je tu Crkva koja je nepromenjivi korektiv. SPC ne vodi računa o strankama, ali aspolutno svakog trenutka vodi računa o suštinskim pitanjima koja se odnose na naš narod", rekao je u intervjuu za Nova.rs episkop pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk.
Pročitajte još...
U nastavku razgovora, episkop pakračko-slavonski za Nova.rs govori o tome kako je doživeo imenovanje dosadašnjeg mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija za patrijarha, da li politika ima uticaja na delovanje Srpske pravoslavne crkve, ali i kako je doživeo medijsku hajku kojoj su bili izloženi pojedini episkopi u prethodnom periodu.
Novoizabrani patrijarh Porfirije obišao je vašu eparhiju i to je bila prva njegova poseta u svojstvu poglavara SPC Jasenovcu. Kakve utiske nosite nakon razgovora sa novim patrijarhom?
Suštinska poruka jeste njegov dolazak u Jasenovac. Vladika Atanasije je napisao knjigu koja se zove “Od Kosova do Jadovna”, što ujedno pokazuje da su ta dva identiteta ključni elementi našeg savremenog identiteta. Jedno je Kosovski zavet, a drugo je Jasenovac i stradanje u Drugom svetskom ratu u svim svojim vidovima. Dolazak njegove svetosti je to potvrdio, utvrdio i dao znak jednog novog vremena u kojem je taj identitet učvršćen. Ta dva krila našeg identiteta se savijaju, s jedne strane, severno i južno od Save, a s druge strane, s raspetog Kosova i Metohije.
Imajući u vidu da ga veoma dobro poznajete, kako ste reagovali na njegov izbor za patrijarha?
Mi smo zaista izvanredno sarađivali i svakako da će nam kao mitropolit veoma nedostajati ovde u Hrvatskoj. On je bio veoma izbalansiran, uravnotežen, čovek velike ljubavi, volje i razumevanja. Kao takav će nam nedostajati u svakodnevnom životu. Međutim, s druge strane mi dobijamo mnogo činjenicom da je na mesto patrijarha došao neko ko ima iskustvo življenja u Hrvatskoj, odnosno van Srbije, neko ko ima razumevanje za deo našeg naroda koji živi ovde, u Republici Srpskoj i po drugim krajevima van Republike Srbije. Mislim da je to iskustvo i njemu lično dragoceno, a i nama je zbog toga što se na čelu Crkve nalazi neko kome ne treba da objašnjavamo kad govorimo o situaciji u kojoj se mi nalazimo.
Nakon prve besede patrijarha, mnogi su bili iznenađeni njegovom porukom da je nakon boravka u Zagrebu počeo da doživljava Hrvatsku kao svoju drugu otadžbinu. Jeste li se iznenadili kad ste to čuli?
Nisam se iznenadio, ali to je razumljivo, jer je patrijarh Porfirije došao iz sredine u kojoj nije imao preteranog dodira sa Hrvatskom. Njemu je Hrvatska bila nepoznata, on ju je upoznavao i svakako je to za njega predstavljalo novost. Zato je, s druge strane, on i mogao da upozna jednu zemlju kao svoju drugu otadžbinu, ali mislim da to isto važi i za Sloveniju u kojoj je jednako bio episkop i još uvek je. Naravno, biće zanimljivo čuti sada njegove besede u Sloveniji i kako će govoriti tamo. Mislim da je kod njega taj momenat sretenja sa novom sredinom uticao na takav, veliki utisak. Očigledno je on tu sredinu upoznao dublje, kao i ljude, u odnosu na onu površinu koju mi obično vidimo od naših nevolja i međusobnih preganjanja. S druge strane, ja sam ovde, u Slavoniji i Hrvatskoj, od svoje mladosti, tu sam studirao, živeo i nemam osećaj naglog susreta s nečim što do sada nisam poznavao. Ja sam čovek odavde, jesam iz Republike Srpske, ali sam živeo sa Hrvatskom i u Hrvatskoj ceo svoj život, u Zagrebu pogotovo, tako da je kod mene ta dimenzija malo drugačija.
Tokom prve besede patrijarha Porfirija, čuli smo da je protiv političarenja i strančarenja i da će se posvetiti duhovnom jedinstvu. Može li SPC da se odbrani od uticaja dnevne politike?
Mislim da je bolje pitanje da li politika može da se odbrani od nas. Srpska pravoslavna crkva je entitet i suštinsko biće našeg naroda i svaka politika mora računati na to da je tu Crkva koja je nepromenjivi korektiv svačije politike. SPC ne vodi računa o strankama, ali aspolutno svakog trenutka vodi računa o suštinskim pitanjima koja se odnose na naš narod.
To smo videli u Crnoj Gori?
To je najbolji primer. Onda kad je zaista zatrebalo, Srpska pravoslavna crkva je bila ona koja je ustala i ujedinila sve, pre svega. Crkva je ta koja je ujedinila verujuće i neverujuće, Crnogorce i Srbe, bele i zelene… Crna Gora je “prevarila” u jednom momentu sve podele koje su ostale tu još iz Prvog svetskog rata, a naročito iz drugog i odjednom su svi ti ljudi bili zajedno. Nije bilo ideoloških, etničkih, duhovnih ili verskih podela i svi su se zajedno, na ovaj ili onaj način, našli u litijama koje su pokrenute zbog jedne gorke nepravde i zato što je narodu jednostavno bilo dosta politike podela. Tu se pokazalo šta Crkva može, koja je i samoj sebi potvrdila kako izgleda kad se ona bavi suštinskim, a ne efermernim i prolaznim stvarima.
Neposredno pred imenovanje Porifrija, govorilo se da on ima fleksibilniji stav o Kosovu u odnosu na svog prethodnika. Međutim, poruka da je “Kosovo zavet, a ne mit”, koju je uputio nakon ustoličenja, govori suprotno. Verujete li da će pristup SPC prema ovom pitanju ostati isti i u godinama pred nama?
Zavet se ne može menjati. Mi ne možemo menjati ono što smo jednom sklopili. Taj zavet je jednom sklopljen između našeg naroda i Boga. Kao što ni Jevreji ne mogu da menjaju zavet koji su sklopili na Sinaju.
Dakle, crvene linije su odavno postavljene?
Ne verujem da postoji neko ko bi ih prešao. Ukoliko bi bilo ko to učinio, on bi zapravo izašao iz te zavetne celine srpskog naroda.
Pred izbor patrijarha dugo se govorilo o različitim strujama među vladikama, dok ste vi, s druge strane, apelovali i govorili da se sve obavi unutar Crkve i da sva otvorena pitanja episkopi međusobno reše, mimo javnosti. Imate li utisak da su vas poslušali?
Ne znam zašto bi mene neko posebno slušao, ali mislim da smo, sudeći po reakcijama na izbor patrijarha Porfirija, pokazali pravo jedinstvo. Episkopi su jednoglasno, odnosno jednim srcem, pozdravili izbor Porfirija za patrijarha. To govori da smo mi zaista dublje sjedinjeni nego što bi to zlonamerni hteli da prikažu ili da vide. Znate, ponekad čitam šta pišu mediji kako bih video u koji me sad klan ubrajaju. Za sve ove godine čuo sam za toliko klanova i sukoba od kojih na kraju nije bilo ništa.
Vreme iza nas obeležili su napadi na pojedine episkope, a među onima koji su najčešće bili na udaru jesu vladika Grigorije i Joanikije. Kako ste vi doživeli ono što im se događalo?
Sa punim razumevanjem i osećajem. S druge strane, to su bili napadi na pravdi Boga. Na kraju se pokazalo da smo svi pozdravili izbor mitropolita Porfirija za patrijarha i to bez rezerve. Tako da, sve što se pisalo pokazalo se kao neosnovano.
Dakle, Crkva je sada snažna jedinstvena celina?
Apsolutno. Srpska pravoslavna crkva je sada ujedinjenija nego što je to bio slučaj pre izbora patrijarha Porfirija.
Pre Porfirija, mjestobjustitelj je bio Hrizostom, koji je u intervjuu za naš portal rekao da je SPC potcenila epidemiju koronavirusa i da je zbog toga postradala. Kako vi ocenjujete ponašanje crkvenih velikodostojnika u vreme pandemije?
Mislim da je celokupno čovečanstvo potcenilo epidemiju koronavirusa. To je vidljivo. S početka smo se svi nadali da će se pandemija okončati posle mesec, dva, tri. Ne vidim zašto bi SPC bila nešto više ili manje u krivu u odnosu na ostale. Da je u svetu bilo ozbiljnih medicinskih i političkih autoriteta koji bi govorili da će to biti dugotrajna kriza, nema sumnje da bismo ih svi poslušali. Međutim, nije bilo takvih autorita koji su jasno, bez ikakve ograde, govorili da nas čeka jedna dugotrajna kriza.
Vaš duhovni otac mitropolit Amfilohije je preminuo upravo od posledica zaraze koronavirusom i to u momentima kad je delovalo da će se oporaviti. Kakav je legat on ostavio Srpskoj pravoslavnoj crkvi?
To ćemo tek da vidimo. Drugo, on legat nije ostavio samo Srpskoj pravoslavnoj crkvi, već čitavom čovečanstvu. On je jedna od najznačajnijih ličnosti Pravoslavne crkve 20. i 21. veka, što se na kraju pokazalo kroz litije i događaje u Crnoj Gori. Njegovo ogromno bogoslovsko nasleđe će se tek otkrivati, njegovo pastirsko nasleđe, ali, pre svega, on kao ličnost. Naravno da treba da gledamo Amfilohija kao pastira, ali njegova ključna uloga je možda bila u godinama kad još nije postao episkop, u periodu kad se unutar SPC spremao i dešavao duhovni preporod. To su kasne sedamdesete i početak osamdesetih, kad Crkva ulazi u javnost sa potpuno novim ljudima i ozbiljnim intelektualcima, kakvi su vladika Atanasije, Amfilohije i Irinej, naravno uz njih. Evo Vam primera – kad sam pitao Srđana Šapera kako bi izgledalo da omot albuma Idola “Odbrana i poslednji dani” izgleda kao omot “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band”, gde se nalaze svi ljudi koji uticali na Bitlse, on mi je rekao da bi tu bilo mnogo zanimljvih ljudi, ali da bi svakako na njemu bili tadašnji jeromonasi Amfilohije, Atanasije i Irinej.
Mislite li da je Amfilohijevo učešće u političkom životu bilo ključno za rušenje režima Mila Đukanovića?
Crkva je povela sve i pobedila, to je makar belodano. Mitropolit Amfilohije je svakako bio na čelu toga, ali jednako, ako ne i više, je u svemu učestvovao vladika Joanikije.
Deo ste komisije koja se bavi likom i delom Alojzija Stepinca, a koja je formirana zbog najave njegove kanonizacije. Šta nam možete reći o njegovom liku i delu?
Komisija je, uglavnom, za godinu dana rada prošla kroz već poznate stvari i utvrdila ih. Najvredniji deo rada te Mešovite komisije jeste međusobno poverenje koje je uspostavljeno. Mi smo, kao što smo na kraju i napisali papi Franji, duboko uvereni da bi rad te komisije trebalo da se nastavi. Pogotovo sad kad je došlo do ključnog preokreta i otvaranja arhiva pape Pija XII. U pitanju je ratni papa, koji je i sam predmet jedne mnogo veće polemike nego što je ova oStepincu. Naime, on je čovek kome je veoma ozbiljno prigovoreno pitanje njegovog ponašanja u Drugom svetskom ratu. Recimo, ja sam bio prisutan na jednoj zatvorenoj konferenciji u Izraelu 2009. godine uoči dolaska pape Benedikta u Izrael, koja je tada sumirala poznato znanje o odonosu Pija XII prema holokaustu i uopšte prema stradanju u Drugom svetskom ratu. Verovatno da će sada, nakon ozbiljnijeg proučavanja njegovih arhiva, za neku godinu ili deceniju, morati opet da se organizuje jedan takav skup kako bismo čuli šta je novo. Kad je reč o radu komisije o Stepincu, mi smo takođe dobili pristup određenim zatvorenim arhivima i pokazalo se da su oni dosta bogati i da će nam njihovo otvaranje baciti još mnogo svetlosti, kako na samog Stepinca, tako i na njegov odnos sa Vatikanom u to vreme.
Pročitajte još...
Možete li nešto da nam otkrijete sad?
Mi tek nešto naslućujemo. Ozbiljnije ćemo moći da pričamo tek kad budemo imali uvid u kompletne arhive.
Nastavak intervjua sa vladikom Jovanom, u kojem govori o svojoj ljubavi prema padobranstvu, kakav je uticaj na njega imala muzika benda Joy Division, kao i zbog čega smatra da je pop kultura zapadnog sveta u potpunosti nestala, čitajte sutra na našem portalu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
